Foto: Pixabay / nicolagiordano
Kada je januara ove godine Laura Džekson, studentkinja britanskog koledža pokrenula kampanju nazvala ju je „Januhairy“, čiji je cilj da apeluje na žene da ne tretiraju dlake na svom telu i da postavljaju fotografije neobrijanih delova tela na Instagramu.
Dlake na ženskom telu sve su vidljivije u popularnoj kulturi i, iako to nije novi trend već je prisutan decenijama, ipak ima dozu novog entuzijazma za 21. vek.
Na neki način, tvrde upućeni, današnji fenomen je u stvari drugi talas pokreta koji je ponikao 1960-ih i 1970-ih godina prošlog veka kada su feministkinje počele da se otvoreno suprostavljaju restriktivnim standardima lepote.
Na čuvenom maršu u Atlantik Sitiju na izboru za Mis Amerike 1968, demonstranti, mahom žene ceremonijalno su bacile svoje grudnjake i pincete. Današnji, obnovljeni entuzijazam kada je reč o „neobrijanim ženama“ nosi tipične karakteristike 21. veka.
Neizdepilirana žena u 2019. ispunjava druge kriterijume tradicionalne ženske lepote – one oblikuju obrve, nose ruževe i seksi donji veš, dok ponosno pokazuju „šumu ispod pazuha“. Ako je etos iz 1970-ih bio da se ne troši vreme i napori na kozmetiku danas je pristup žena lepoti drugačiji – troše i sredstva i vreme na kozmetiku i ulepšavanje dok istovremeno ostavljaju dlačice na telu kao neki izraz polu-stava, polu-ornamenta.
Još 1970-ih godina prošlog veka, razgovor na ovu temu je zvučao sasvim drugačije, stoji u tekstu na Gardijanu. Kako piše Rebeka Hercig u svojoj knjizi iz 2015. – „Očerupati: Istorija uklanjanja dlačica“ – pojavila su se dva kampa u pokretu drugog talasa.
U prvom izdanju časopisa „Ms. Magazine“ iz jula 1972. objavljen je članak pod naslovom „Telesna dlaka: Poslednja granica“ . U njemu se kritikuju norme za brijanje kao „otelovljenje preokupiranosti naše kulture držanjem žena u nekoj vrsti nevinosti i poricanju samih sebe“.
„Vreme, novac i psihološka energija potrebna za depilaciju su surovi. Kosmatost je takođe infantilna – čini da žene izgledaju kao predpubertetske devojke“. Društvena norma je sugerisala, ne baš suptilno, da postoji nešto što je inherentno pogrešno, grubo i prljavo u vezi sa ženskim telima onako kako ih je priroda udesila.
Druga frakcija feministkinja, koju predvodi Beti Fridan imala je drugačiji stav. Fridanova je uverena da je preokupacija telesnim maljama kontraproduktivna. Ona smatra da se radi o trivijalnom odvlačenju pažnje od važnijih pitanja, kao što su profesionalne mogućnosti i briga o deci. Takođe smatra da to narušava uzrok feminizma odbacivanjem feministkinja kao dlakavih, ružnih, mrskih čudaka.
Jedan od pionira novog mikro-trenda tj. farbanja dlake ispod pazuha jeste Roski Džejn Hant (35), frizerka iz Sijetla. Ona se, kako kaže prvi put obrijala ispod pazuha kada je bila tinejdžerka, ali je to za nju „uvek bio mučan posao“, jer je smatrala da je istovremeno deo „nasilja nad sopstvenim telom“.
”Kada je moja ćerka imala oko dve godine, videla me je kako se brijem i pitala zašto to radim. Shvatila sam da nemam dovoljno dobar odgovor“, kaže Hant. Od tad to više ne radim i smatram da je „mnogo seksi i prirodnije“. Jednom prilikom joj je 2014. tokom kafenisanja sa prijateljicom sinula ideja da ofarbaju dlake ispod pazuha plavom bojom. Fotografije je ubrzo okačila na svom Instagram profilu.
„Mnogo ljudi je pogledalo tu fotografiju i mogu reći da su od tada mnoge počele da postavljaju svoje fotografije gusto obraslih pazušnih jama u svim bojama“.
Ako je dlaka tela u prošlosti bila nevidljiva – previše sramotna da bi se čak pokazala u reklamama za brijače – nova estetika je čini ultra vidljivom, piše kolumnistkinja Gardijana Rebeka Tuhus-Dubrou. Teško je, na kraju krajeva, smatrati da je doterivanje manje prirodno, od koloritne dlake ispod pazuha.
Društveni mediji su, čini se, ključni faktor zbog čega je ova nova etapa afirmacije dlake drugačija od prethodnih razdoblja. Žene ne samo da odbijaju da prikriju svoju dlaku na telu; one se danas ne libe da je pokažu.
Dugogodišnja debata unutar feminizma je bila da li treba da poštujemo ženske izbore – čak i ako izgleda kao da su rezultat prisile – ili da samo određeni „slobodni“ izbori zaslužuju odobrenje.
Prema nekim istraživanjima, pojedine žene misle da“patrijarhalni pogledi prisiljavaju ženu da se brije. Ostale misle da su dlačice ispod pazuha „slatke“. Postavljanje slika dlakavih pazuha na društvenim mrežama iziskuje hrabrost, piše autorka teksta u Gardijanu.
„Vi znate da neće svi to odobriti, neki će vam to i reći. Dok izlazak u javnost sa dlakavom pazušnom jamom zahteva drugačiju vrstu hrabrosti. Manje je verovatno da ćete čuti direktne uvrede, ali je verovatnije da ćete izazvati podsmehe“.
Jedan od retkih stvarnih pozitivnih pomaka društvenih medija, po mišljenju sociologa, jeste njegova moć da ubrza taj proces raspuštanja sumnjivih normi . Istraživanja pokazuju da veliki procenat žena ali i muškaraca smatra da žene ne treba da imaju dlačice na telu, te da je depilacuija njihova obaveza.
Protiv ove norme više njih se pobunilo – tu je pobednica Evrovizije 2012. Loren iz Švedske koja, kako kaže, ne vidi razlog zbog čega ne vidi razlog zašto bi žene stalno morale da briju svoje pazuhe, a ovaj njen predlog već su usvojile njene obožavateljke u domovini.
Španska blogerka Paloma Goni na svom blogu pod nazivom „Ja se ne brijem“ odlučila je stati na kraj iskrivljenim idealima lepote i iz svog života isključiti depilaciju.
Na premijeri jednog svog filma i Džulija Roberts se pojavila u elegatnoj haljini neobrijanih pazuha.
Slavna Bijonse je pokazala dlakave pazuhe na premijeri „Cadillac Records“. Britni Spirs je u više navrata pokazala da joj brijač nije često pri ruci, Hale Beri je 2009. došla na dodelu nagrada jednog magazina sa maljama ispod pazuha.
Madona je više puta nastupala na sceni neobrijanih pazuha. I pre 50 godina, zgodna, ženstvena i seksi Sofija Loren bez imalo stida pokazivala je svoje prirodno telo u kupaćem kostimu ističući neobrijane pazuhe.
Pojedina sitraživanja pokazuju da žene potroše 10.000 dolara i osam nedelja svog života na depilaciju. Na kraju krajeva, sve je stvar izbora, i čini se da su i jedan i drugi izbor potpuno opravdani i legitimni.
