Dok nutrigenomika ne postane naša svakodnevica, na nama je da jedemo zdravo, raznovrsno, dobro, izbegavamo šećer, masnoću i da se puno krećemo.
Šta trenutno radite? Ne pitamo vas tek tako, već želimo da kažemo da sve što radite: jedete, razgibavate se ili čitate, podstiče biohemijske reakcije na ćelijskom nivou u sprezi s vašim genima. Moderna disciplina koja nastoji da dešifruje kako hrana koju jedemo deluje na funkcionisanje naših gena, zove se nutrigenomika, a veza je među genetikom, molekularnom ishranom, molekularnom medicinom i molekularnom biologijom, farmakogenomikom i bioinformatikom.
Šta je nutrigenomika, a šta nutrigenetika
Istraživanja vezana za hranljive materije poslednjih godina razvijala su se i evoluirala, od epidemiologije do genetike, pa su pažnju skrenula na svakodnevnu interakciju ishrane, gena i životnog stila. Nutrigenomika je nauka o delovanju hranjivih materija (nutrijenata) na ekspresiju gena, dok nutrigenetika, njena podvrsta, nastoji da rastumači zašto hrana i načini ishrane imaju različiti efekat na svakog pojedinca.
Budućnost prehrambene industrije možda upravo leži u odgovaranju na individualne potrebe pojedinaca i plasiranju proizvoda koji će zadovoljiti te iste potrebe.
Koncept nutrigenomike zasniva se na pretpostavkama da materije iz hrane uticajem na određene gene mogu da deluju na razvoj oboljenja, pa da je efikasnost prehrambenog režima i dijete u zavisnosti i od genetske osnove pojedinca kao i zdravstvenog stanja.
Dakle, genetske predispozicije za razvoj bolesti možemo da umanjimo ciljanom ishranom. Danas se ta saznanja primijenjuju u prevenciji i lečenju kardio-vaskularnih bolesti, artritisa, osteoporoze, Alzheimerove bolesti, različitih vrsta raka i dijabetesa.
Individualna ishrana
Proces personalizacije u medicini već neko vreme osvaja svet, a nije novost ni u prehrambenoj industriji. Novost su saznanja o uticaju ishrane na genetiku i nova istraživanja koja dokazuju da svi organizmi ne reaguju podjednako na istu vrstu hrane. Pojednostavljeno, što je dobro za jednog nije nužno dobro i za drugog. Individualna ishrana ili još laskavije, tailor-made dijeta, koncept je koji bi ishranu trebalo prilagoditi našim individualnim potrebama, optimizovati naše zdravlje i umanjiti rizik obolijevanja od raka, dijabetesa ili infarkta.
Prema tim saznanjim, budućnost prehrambene industrije možda upravo leži u odgovaranju na individualne potrebe pojedinaca i plasiranju proizvoda koji će zadovoljiti te iste potrebe. Stoga ne čudi da već mnogi posežu za dostupnim i raširenim genetskim testovima koji za samo nekoliko stotina eura/dolara iscrtaju karte naših gena, iz kojih se onda može izračunati (vrlo) približan rizik za obolevanje od određenih bolesti i odrediti sopstveni individualan prehrambeni plan, baziran na genetskom materijalu. Testovi su najrašireniji u Americi, gde su dostupni u privatnim klinikama i na Internetu.
Moramo napomenuti da je kompanija Sciona 2001.g. prva lansirala nutrigentske testove i ponudila savete o primeni ishrane i životnog stila na genetske slabe karike. Danas Scionu u nutrigenetskim testovima slede brojne kompanije na primer Genelex, Market America, Suracell i druge.
Kritičko oko
Naravno, nije sve crno-belo. Koncept individualne ishrane u skladu sa saznanjima nutrigenetike zvuči izvrsno, izuzevši da:
• vrednost hrane je podložna visokim varijacijama,
• zdravstveni efekti nisu trenutni, odnose se više na prevenciju nego na lečenje i zahtevaju određeno predznanje i disciplinu u primeni,
• bolesti su obično pod uticajem brojnih gena, a funkcije mnogih od tih gena još nisu definisane,
• testovi koji su trenutno u prodaji vrlo su skupi, a u njihovom tumačenju su primećeni propusti.
Kritičari genetskih testova pripisuju veliki štetni potencijal i zloupotrebu takvih testova za stimulaciju prodaje suplemenata i prehrambenih dodataka. Prema tvrdnjama kompanija koje prodaju testove, saveti koje pružaju na osnovu rezultata testa, prilagođeni su upravo individualnim genetskim potrebama. Mnogi kritikuju da se takva dopunska ishrana ne razlikuje puno od multivitamina dostupnih u supermarketima ili apotekama. A jesmo li spomenuli činjenicu da je za takve personalizovane suplemente potrebno godišnje izdvojiti i do 2.000 dolara?
Ipak, osnovna zamerka nije na genetskim testovima, već na interpretaciji njihovih rezultata. Postoji i moralna dilema tj. usled tumačenja rezultata testa, oni koji imaju dobre gene bi mogli da se opuste dok bi nepovoljni geni kod nosioca mogli da izazovu štetnu paniku.
Posle svega navedenog možete odahnuti jer su Evropska Unija, Australija i Kanada genetsko testiranje stavile pod lupu i nastoje standardizovati njihovu regulaciju. Nutrigenetski testovi se smatraju lifestyle testovima, jer nisu zasnovani na kliničkim tvrdnjama.
Budućnost ishrane
Kako su već sada dijetne intervencije strateški usmerene prema pojedincima u pokušaju prevencije bolesti, a tržište prehrambenih dodataka i hrane polako prilagođava svoj poslovni model novim saznanjima i delovanju hrane i nutrijenata na suzbijanje i aktivaciju različitih gena, pitamo se da li je nutrigenomika samo trend ili bitna prehrambeno-zdravstvena prekretnica? Jedno je sigurno: kvalitet rezultata zavisiće i od njenih autora, a testovi bi trebalo biti u korak sa naukom, a ne ispred nje.
Naime, upitno je šta s rezultatima testova koje još nismo sposobni da tumačimo.
Dok nutrigenomika ne postane naša svakodnevica, na nama je da jedemo zdravo, raznovrsno, dobro, izbegavamo šećer, masnoću i puno se krećemo. Ali, to smo već odavno usvojili, zar ne? Uz ta uputstva, razgovor s lekarom o našoj porodi,noj anamnezi, pregled i nekoliko ispitivanja krvni, mogli bismo da imamo podjednak rezutat kao kod nutrigenetskih testova. U skorijoj budućnosti se nadamo plemenitim i preciznim rezultatima nutrigenetskih testova.
Na izvorima i informacijama se zahvaljujem Ireni Hreljac, postdiplomskoj studentkinji biomedicine, smer biohemija i molekularna biologija.