Foto:EPA-EFE/GEORGI LICOVSKI
Stari grad koji je pod zaštitom Uneska, kao kulturna, prirodna i istorijska baština. Ćirilo i Metodije, osnivači pismenosti koji su sa svojim učenicima, kasnije takođe svecima, Naumom i Metodijem pored prosvetiteljstva širili i hrišćanstvo.
Grad koji je kao i Moskva, ali dosta kasnije imao „sorok sorokov“ crkvi i manastira, tačnije, napisano je da u Ohridu ima „tačno onoliko pravoslavnih crkava koliko ima dana u kalendarskoj godini“… Nisam ih brojao, prosto, nikada nisam bio na Ohridskom jezeru ni u tom čuvenom gradu, a bio sam pozvan ne jednom. I na Struške večeri poezije sa svojom nagrađenom pesmom Sonja nisam otišao, ni na poziv mojih prijatelja iz Skoplja, ni svog kuma koji tamo letuje svake godine. Na jezero i u grad o kojem sam slušao divne i neobične priče… Jedna od njih zaslužuje da bude ispričana.
Biljana platno beleše na ohridskite izvori… Ko nije slušao tu pesmu? Mislim da nema nikog iz moje generacije, koji je makar nije jednom zapevao. Makedonski melos nosi nešto u sebi i nalazi direktan put da vam svi damari zatrepere… Ali nije ovo priča o ohridskim izvorima, kažu da ih ima 45, da oni zajedno čine reku Drim koja se uliva u jezero da bi istekla iz njega kod gradića Struga, čime se, po dostupnim podacima, voda u jezeru promeni u roku od 12 sati, što ga čini ne bez razloga najlepšim biserom Balkana…
Kako sam ovaj deo počeo sa starom narodnom pesmom, red je da pomenem da se od 1961. tradicionalno, svakog jula, održavaju „Ohridska leta“, koji su istinski praznik svih vidova muzike. Otvaranje ove evropski poznate svečanosti se održava po pravilu koncertom klasične muzike u atrijumu crkve Sveta Sofija (iz prve polovine 11. veka) koja ima izvanrednu akustiku. Godine 1998. na pozornici se našla čuvena Bečka filharmonija. Iz prvog reda slušao ju je kompletni državni vrh na čelu sa tadašnjim predsednikom, Kirom Gligorovim. Među drugim zvanicama našla se i koleginica mog makedonskog prijatelja od koga sam i čuo ovu neobičnu priču.
