Foto: A. Pavlović
Ove godine sam ga posle nekoliko godina pauze ponovo izabrao i još jednom se prisetio koliko je jedinstven, magičan i potpuno unikatan na čitavom prostoru bivše Jugoslavije.
Uvučen duboko u Boko-kotorski zaliv, na osam kilometara od Kotora, leži najtajanstvenije mesto na čitavom crnogorskom primorju.
Mesto za koje, čini mi se ponekad, znaju samo meštani i Kotorani.
Dugo svega 900 metara i „isprepletano“ redom kuća i mora, koje odvaja samo jedna ulica u kojoj ne mogu da se mimoiđu ni dva automobila, Orahovac je od davnina, pa sve do današnjih dana, predstavljao pravu Meku za pasivan odmor.
Cvrkut prica i lagani koraci meštana prekidali bi tišinu koja je tako karakteristična za ovaj deo čuvenog zaliva.
Nadaleko poznati molovi su „ispresecali“ obalu, pa tako Orahovac svih ovih godina i decenija ima možda najveći broj malenih, a tako prepelih plaža na čitavom crnogorskom primorju.
Srbi su od davnih dana turisti koji u najvećem broju posećuju ovo mistično mesto, a tu činjenicu nije promenila ni sve veća navala gostiju iz Zapadne i Istočne Evrope u ovoj deceniji.
Pa i pored svega toga u Orahovcu nikada nema gužve, a pogotovo ne na plažama, kojih ima preko deset, iako se radi o mestu koje nije dugo ni čitav kilometar.
Meštani su od srca gostroprimivi, a odnos koji imaju prema Srbima i srpskim turistima je isti kao i onda kada smo bili u istoj državnoj zajednici.
Pa otuda i ne čudi činjenica da turisti koji tamo odlaze na odmor jesu isti oni ljudi koji dugi niz leta Orahovac biraju za svoje odmorište, a još manje čudi utisak srpskih turista koji često imaju običaj da kažu da se tamo osećaju kao kod svoje kuće.
Ukoliko vam pak ta tišina i sklad prirode, tj. planina koje se uzdižu iznad mesta i mora, dosadi, čitav niz malih turističkih mesta vam je na dohvat ruke.
Počev od Ljute i Dobrote, u pravcu Kotora, ili pak Perasta, u pravcu Risna, vaš odmor nikako ne može da bude dosadan.
Ipak, ono što Orahovac izdvaja od pomenutih mesta je izvesna skrovitost, pa ga mnogi turisti na proputovanju kroz zaliv prosto ni ne primete, a samim tim ni ne obiđu, što onima koji letuju u tom malenom mestu nudi komotnost, kao da letuju na nekim privatnim plažama.
Od sportskih sadržaja, sem vaterpolo golova na kraju mesta, je svima dostupan i jedan sportski teren sa koševima i malim golovima, „pokriven“ i reflektorima, pa se posle popodnevnog kupanja na isti „sjate“ klinci, što meštani, što turisti sa svih svetskih meridijana igrajući fudbal, basket ili košarku na dva koša do kasnih večernjih sati.
Za to vreme tinejdžeri vreme provode u nekom od tri kafića koje postoje i rade u mestu, ili se ipak odlučuju za odlazak mini-busom do Kotora ili Perasta.
