Šta jednog poslovođu čini lošim? Nudimo vam deset odgovora!
Pogrešno unapređenje
Najgore što može da se desi je kada odličan radnik dobije unapređenje na mesto šefa svog sektora.Mnogi zaboravljaju da biti dobar u svom poslu nije isto kao i voditi tim ljudi koji taj posao rade. To ne znači da će osoba koja je unapređena nužno biti loša na novom radnom mestu, ali postoji velika šansa da njena veština zbog koje je i dobila unapređenje postane izvor nerealnih očekivanja njegovih manje veštih kolega.
Radi sve poslove
Mnogi ljudi hvale svoje šefove što nemaju problem s tim da rade isto što i njegovi radnici. No, zaboravljaju da to zapravo nije njihov posao. Šefovi ne bi trebalo da se bave problemima koje rešavaju njihovi podređeni, već da podstiču njihovu učinkovitost.
Nerealna očekivanja
Jedan od najvećih problema loših šefova jesu nerealna su očekivanja. Često biraju najboljeg radnika kao primer te prema njemu ocenjuju rad ostalih, nagrađuju samo posao koji je obavljen iznad očekivanog, i ne trpe greške. Nema sumnje da je važno postaviti standarde, ali podednako je važno da ti standardi nisu previsoki te da je svima jasno šta se od njih očekuje.
Prekovremeni rad
Šefovi koji dolaze pre svih i ostaju poslednji u kancelariji možda zvuče sjajno, no ako to uvek dešava znači ili da loše raspoređuju svoje vreme, ili da loše raspoređuju posao svojim podređenima. Poslednja stvar koju bi rukovodioci trebalo da čine je da stvaraju sliku o sebi kako su nedostupni jer su zauzeti prekovremenim radom, te da nesvesno svoj primer postavljaju kao standard.
Nepogrešivost
Pretpostavljamo da je ovo česta boljka mnogih šefova – nisu sposobni da priznaju kada nisu u pravu. Umesto da prihvate da su i oni samo ljudi koji greše, često se pretvaraju da se ništa nije dogodilo i time među svojim podređenima stvaraju ideju da je greške najbolje prećutati.
Popularnost umjsto poštovanja
Nije problem biti popularan među podređenima, ali simpatije su znatno različite od poštovanja. Dobri šefovi znaju kad atreba biti čvrst i opomenuti, pa i kazniti one koji su zabrljali. Loši šefovi menjaju poštovanje za popularnost jer ju je lakše steći i zadržati.
Diktatura
Svako se može pretvoriti u malog diktatora za tren oka. Strogo pridržavanje besmislenih pravila, pretnje otkazom za svaku sitnicu – sve su to znakovi da je šef tiranin. Ono što je prilično jasno je da strahom niko još nije postigao veću delotvornost svojih podređenih.
Nedostatak poverenja
Neki šefovi rade sve sami jer nemaju poverenja u sposobnost podređenih. Neki to rade kako bi stvorili strah kod zaposlenih da su lako zamenjivi. Ukratko, dobri šefovi znaju kome i kada treba da daju koji posao kako bi se sve stigli da obave na vreme. Ljudi vole osećaj da kao pojedinci doprinose nečem važnom na svom poslu, a ne da svaki dan samo dolaze da zarade platu.
Dehumanizacija
Ako šef prema podređenima postupa kao da su mašine, prilično je jasno da nešto treba promeniti. Svaka osoba ima život izvan posla koji je njima važniji od bilo čega što se dešava u kancelariji. Iako će zaposleni pokušati da ostave probleme van radnog mesta, to nije uvek moguće. Šefovi u takvim trenucima svojim podređenima treba da pristupe humano i pruže im priliku da reše svoje probleme pre nego što počnu da ih kažnjavaju ili pozivaju zbog loše obavljenog posla.
Sveznajući šef
Ima šefova koji misle da znaju sve i očekuju to od sebe. Jedna od snaga dobrih šefova je da priznaju kad nešto ne znaju, kad nešto moraju da provere i kad ne mogu da donesu odluku pre nego što o njoj razmisle. Loši šefovi će svoje odluke zbog sopstvene samouverenosti donositi brzopleto i bez potrebnih informacija.
Izvor: tportal.hr
M.K.
(Nema glasova)
Loading …
