pixabay.com
Mentalno zdravlje je složeno, ali nova istraživanja pokazuju da bakterije koje se nalaze u fermentisanoj hrani i jogurtu mogu pomoći u prevenciji depresije i anksioznosti, otkrili su istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Virdžinije.
Ovo istraživanje moglo bi da dovede do razvoja novih metoda za lečenje i prevenciju stanja mentalnog zdravlja. Na primer, u budućnosti, ljudi sa rizikom od depresije mogli bi da uzimaju probiotske suplemente koji sadrže Lactobacillus.
Uloga laktobacila u podržavanju mentalnog zdravlja može se pripisati njegovom uticaju na osovinu creva i mozga. Creva se često nazivaju “drugim mozgom” zbog dvosmerne komunikacije između creva i centralnog nervnog sistema, rekao je Sas Parsad.
Kada ga ima u crevima, Lactobacillus moduliše ovu komunikaciju, utičući na proizvodnju neurotransmitera kao što su serotonin i gama-aminobutirna kiselina (GABA), koji igraju ključnu ulogu u regulaciji raspoloženja. Štaviše, čini se da Lactobacillus smanjuje upalu u crevima, što Parsad kaže da može indirektno doprineti poboljšanju mentalnog zdravlja.
Zdravija ishrana svakako može poboljšati vaše mentalno zdravlje i uticati na vaš odgovor na stres, ali Lactobacillus nije zamena za lečenje. Naprotiv, može ga dopuniti.
“Ovi nalazi bi mogli da unesu revoluciju u tretmane mentalnog zdravlja jer sugerišu da bi uključivanje u ishranu, uključujući hranu bogatu laktobacilima, moglo postati komplementarna strategija za upravljanje stresom, depresijom i anksioznošću“, primetio je Parsad.
Parsad je rekao da je ovaj holistički, komplementaran pristup u skladu sa sve većim shvatanjem da su mentalno i fizičko zdravlje međusobno povezani, naglašavajući na taj način važnost dobro izbalansirane ishrane za opšte blagostanje.
Ključna reč je ‘holistički’ i važno je zapamtiti da mnoga fizička i emocionalna iskustva mogu doprineti pogoršanju mentalnog zdravlja. Na to koliko se dobro osećamo mentalno može uticati sve, od traume iz detinjstva ili socijalne nepogodnosti do genetike, starosti, načina života i još mnogo toga.
Treba priznati da je ishrana samo jedan aspekt upravljanja mentalnim zdravljem i da faktori načina života, uključujući redovnu fizičku aktivnost, adekvatan san i tehnike upravljanja stresom, takođe igraju bitnu ulogu.
