Bogato je oleinskom kiselinom, odnosno mononezasićenim mastima, koje su mnogo zdravije za srce i krvne sudove od zasićenih masti, koje čine 12 procenata njegovog sastava.
Ulje avokada postalo je popularno poslednjih godina, naročito među onima koji praktikuju paleo dijetu.
Zbog visoke tačke dimljenja, ulje avokada se smatra veoma zdravim za kuvanje i prženje. Međutim, njegova cena može biti prilično visoka za naše uslove.
Razlog zbog kojeg ulje avokada nije jeftino, iako često viđamo samo voće, je što njegova proizvodnja još uvek nije dovoljno rasprostranjena. Najviše se proizvodi u Meksiku, a od 2016. godine počela je prva velika proizvodnja u SAD-u.
Zašto ga stručnjaci za ishranu toliko cene? Ulje avokada je bogato oleinskom kiselinom, odnosno mononezasićenim mastima, koje su mnogo zdravije za srce i krvne sudove od zasićenih masti, koje čine 12 procenata njegovog sastava.
Kada bismo pravili rang listu ulja po sadržaju zasićenih masti, ulje avokada bi se našlo iza kokosovog, palminog, ulja semena pamuka, kikirikija, sojinog, ekstra devičanskog maslinovog ulja, kukuruznog i suncokretovog ulja. Ulja koja su kvalitetnija u ovom aspektu su: ulje grožđa, uljane repice, šafranike i oraha.
Ulje avokada je odličan izvor omega-9 masnih kiselina, antiinflamatornog antioksidanta vitamina E i luteina (koji poboljšava vid). U poređenju s maslinovim uljem, avokadovo ulje je puno fitosterola, steroida koji snižavaju LDL holesterol i koji se zadržavaju u ulju avokada čak i nakon dugih perioda izloženosti visokoj temperaturi.
Tačka dimljenja je ključni razlog zašto je ovo najbolje ulje za prženje – za nerafinisano iznosi 250 stepeni Celzijusa, a za rafinisano 271 stepen. Ipak, teško da ćete njime napuniti fritezu ili tiganj za prženje u dubokom ulju, s obzirom na to da flašica od 250 mililitara u Srbiji košta oko 900 dinara. Zbog toga, ali i zbog zdravstvenih benefita, najbolji izbor je da ga konzumirate u salatama ili prelivima, hladno ceđeno, u sirovom obliku, navodi se na sajtu Health.