Predstvaljamo Vam odlomak brošure sa pitanjima i odgovorima o HPV-u i Papilocare®. Cela brošura nalazi se na OVOM LINKU .
1. Koji su glavni faktori koji utiču na nestanak ili opstanak HPV-a?
Stručnjaci spekulišu o postojanju četiri okolnosti koje se mogu dovesti u vezi sa nestankom ili opstankom HPV-a i njegove sposobnosti da prepozna ćelije cerviksa.
- Genotip virusa
- Histološka struktura cerviksa
- Status vaginalne mikrobiote
- Lokalni imuni status domaćina
Zato, imamo hipotezu da ukoliko se na pozitivan način umešamo u tri napred navedene okolnosti koje se mogu modifikovati, to bi mogla biti nova strategija prevencije prekanceroznih lezija kod žena koje su pozitivne na HPV.
2. Da li možete objasniti koncept ponovne epitelizacije (reepitalizacije) cerviksa i ulogu koje ono ima kod HPV-a?
Cerviks ima veoma nestabilnu histološku strukturu sa stalnom konfrontacijom dva epitela, vaginalnog skvamoznog epitela koji se sastoji od više slojeva i endocervikalnog kolumnarnog glandularnog epitela. Ispod ovog glandularnog epitela se nalaze takozvane rezervne ćelije. One zadržavaju sposobnost rasta i diferenciraju se češće u zrele oblike skvamoznog epitela ili glandularnog epitela. Ovaj proces se zove metaplazija i njime se stvara veća ili manja površina identifikovana kao zona transformacije u cerviksu. Reepitelizacija cerviksa je normalan proces kod seksualno aktivnih žena, koji se pojačava kod žena koje koriste hormonske kontraceptive, intrauterina medicinska sredstava ili žena koje su rađale decu.
Da bi se integrisao, HPV-u su potrebne ćelije koje prolaze kroz mitotičku aktivnost. Rezervne ćelije koje učestvuju u procesu metaplazije ispunjavaju ovaj uslov i zato su idealne mete za koje se HPV može zakačiti. Kao posledica toga, dobro epitelizovani cerviks sa skvamoznim epitelom i ograničenom ili nepostojećom zonom transformacije ne bi pružao odgovarajuće okruženje za kolonizaciju ćelija – a samim tim ne bi ni posedovao onkogenetski potencijal – HPV.
3. Šta predstavlja koncept mikrobiote?
Mikrobiota igra važnu ulogu u zdravlju ljudi. Naročito, vaginalna mikrobiota se sastoji od velikog varijeteta laktobacila, čija ravnoteža i raznolikost mogu uticati na lokalni imuno status i obrnuto. Najnoviji podaci jasno pokazuju da ova ravnoteža određuje patogenezu HPV-a kod cervikalnog kancera. Što se više ova mikrobiota promeni (veća raznolikost mikroorganizama i manja koncentracija laktobacila), veća je verovatnoća da će HPV opstati i težina lezija koje HPV izaziva.
4. Na šta se odnosi koncept lokalnog imuno statusa?
Lokalni imuni status domaćina je jedna od 3 okolnosti koje se mogu modifikovati, a koje mogu biti u vezi sa nestankom ili opstankom HPV-a. Poznato je da kod imunokompromitovanih pacijenata postoji veliki rizik od razvoja lezija koje nastaju usled postojanja HPV-a.
Najnoviji podaci pokazuju značajnu korelaciju između lokalnog imuno statusa kod žena i opstanka visokorizičnih HPV genotipova.
Šta više, HPV stvara anti-inflamatorno lokalno mikro okruženje, otežavajući lokalnom imuno sistemu da ga otkrije, sprečavajući na taj način lokalni imuno odgovor. Može se pretpostaviti da poboljšanje lokalnog imuno statusa u oblasti gde HPV deluje može biti dobra strategija za unapređenje nestanka virusa.
5. Da li HPV test, citologija ili biopsija mogu biti urađeni pre lečenja sa Papilocare®?
Lečenje ili prevencija treba da počnu čim se dobije HPV+ rezultat testa; međutim, ukoliko postoji bilo kakva sumnja o prisustvu HPV-a, lečenje treba započeti pre potvrde, pošto je ono efikasno i ima izuzetan profil bezbednosti ( ne sadrži hormone, već samo prirodne sastojke i nisu primećena nikakva značajna neželjena dejstva ).
Ostatak možete pročitati na OVOM LINKU
