Pixabay
Ako se nastave sadašnji nezdravi trendovi prehrane, više od četiri milijarde ljudi moglo bi do 2050. da ima prekomernu telesnu težinu, od čega bi 1,5 milijardi patilo od gojaznosti, pokazalo je novo istraživanje.
Upozoravajući na zdravstvenu krizu nezamislivih razmera stručnjaci iz Instituta za istraživanje uticaja klimatskih promena u Potsdamu kažu da bi tražnja za hranom mogla porasti 50 odsto do sredine veka i premašiti kapacitete Zemlje za održivom prirodom.
Proizvodnja hrane već sada „usisa“ do tri četvrtine zaliha sveže vode u svetu i troši trećinu zemljišta pa je odgovorna za trećinu emisije staklenh gasova.
Pružajući pregled promena prehrambenih navika u svetu od 1965. do 2100. naučnici su koristili otvoreni model kako bi predvideli kako će se tražnja za hranom menjati u odnosu na porast stanovništva, starenje, rastući indeks telesne mase, pad telesne aktivnosti i povećano bacanje hrane.
Utvrdili su da će, uz nepromenjeno ponašanje, više od 4 milijarde ljudi ili 45 odsto stanovništva do 2050. godine imati prekomernu telesnu težinu. Prema tom modelu, 16 odsto će biti gojazno u poređenju sa sadašnjih devet odsto među 29 odsto stanovništva s prekomernom telesnom težinom.
„Sve više bacanja hrane i porast potrošnje proteina životinjskog porekla znači da će se uticaj na okolinu naše poljoprivrede oteti kontroli“, kaže Bendžamin Bodirski, koji vodi istraživanje čiji su rezultati objavljeni u časopisu Nature Scientific Reports.
Bez obzira na to da li se radi o staklenim gasovima, zagađenju azotom ili uništavanju šuma – dolazimo do granica naše planete ili smo ih premašili.
Globalne prehrambene navike udaljavaju se od ishrane temeljene na biljnim namirnicama i skrobu
Iako se trendovi razlikuju od regije do regije, autori istraživanja zaključuju da se globalne prehrambene navike menjaju od ishrane utemeljene na biljnim namirnicama i skrobu prema ishrani bogatoj šećerima, masnoćama, hrani životinjskog porekla u kojoj je značajan udeo industrijski prerađene hrane.
Istim istraživanjem je utvrđeno da će uz sve veću nejednakost i uz bacanje hrane koja se proizvede, ali ne potroši zbog toga što nema gde da se skladišti ili se preteruje u kupovini namirnica, oko pola milijarde ljudi u svetu biti do polovine veka gojazno.
„Na svetu je dovoljno hrane – problem je što najsiromašniji na planeti nemaju novac da je kupe“, kaže koautor istraživanja Pradžal Predan.
„A u bogatim zemljama ljudi ne osećaju ekonomske posledice i posledice bacanja hrane po okolinu.“
