Foto: EPA-EFE/ Yoan Valat
Monmartr je poluseoski kraj, sentimentalan, vesela boemska „parohija“.
Cvetaju trešnje, još stoji po koji mlin sa vetrenjačom, umetnici čupavih brada piju apsint, švalje, pralje i modistkinje okupljaju se da bi igrale „kan-kan“.
Ofenbah je umro. Anri ima 24 godine i sretan je.
Zidler, direktor „Hipodroma“, najvećeg pariškog cirkusa, seda za njegov sto, piše La Mir. Primetio je da mladić pravi skice igračica „kan-kana“. I veli da baš u tome leži veliki novac. Sagradiće zgradu koja će biti drugačija, imaće oblik vetrenjača i biće obojena u crveno.
Zašto? Zato što nema nijedne crvene zgrade u Parizu. A i pod crvenom bojom žene izgledaju noću veoma lepo. Prvo će, veli, uzeti u službu sve one devojke koje igraju, naročitu onu plavušu, La Guli, ona će biti senzacija. Potrebno je potom dobro piće i dobar barmen. Čak je izabrao i ime za svoj kabare. Zvaće se „Mulen ruž“.
Godine 1889. francuska zastava viori na vrhu Ajfelove kule. U Pariz je navalio ceo svet. Na Monmartru „Mulen ruž“ počinje da okreće svoja purpurna krila. To je postao dom mladom Anriju.
Nijedno pravilo nije vredelo za njega. Kan-kan devojke su sedale za njegov sto i pričale o svojim ljubavnim jadima. On elegantno ispija svoja pića. Smejati se što je moguće više, misliti što je moguće manje.
Zar La Brijer nije rekao: „Ne čekajte da budete srećni da biste se smejali, jer možete umreti, a da se nikad ne nasmejete.“
„Mulen ružu“ ništa ne fali. Osim što Parižani ne znaju za njega. Zidleru nije jasno. Potrošio je bogatstvo na reklamu, plakati su svuda. E, to je. Anri mu veli da plakati jesu svuda ali ih ljudi ne vide. Kako?! Slika je lepa, ali to nije plakat. Plakat, kaže Anri, mora da bude upadljiv, originalan, da provocira.
Mora da zaustavi čoveka u mestu, da mu se upije u mozak. Lepa devojka nije dovoljna. Treba da igra kan-kan, da šuška suknjama i diže noge ispred gledalaca. A, ne! Neće on da crta. Nikad nije crtao plakat. Onda jednog jutra samo žamor. Naveče hor koji ponavlja.“Jeste li videli“?! Plakat. Sramota. Umetničko delo. Svinjarija. Remek-delo. Pariz je bio u groznici. Zaprepašćen. Uzbuđen. A u levom uglu pisalo je Lotrek.
Ime se vrtelo po kafanama, berbernicama, salonima, novine su pune. Jedni napadaju. Drugi brane. Umetnost. Gospodin Antri Tuluz Lotrek izneo je umetnost na ulicu.
