Foto: Dragica Jakovljević/Privatna arhiva
Hotel je Hemingveju preporučio Šervud Anderson, jer je blizu „sve što mora da se vidi, i na levoj i na desnoj obali Sene“.
Prvi stan mladog para, mali, neudoban, bez kupatila i tople vode, bio je u ulici Kardinala Lemoana broj 74. Na fasadi je spomen-ploča, a na njoj – „čitav roman“.
Ne navodi se samo ime slavnog stanara već i njegove žene, naglašava se da je ovaj stan „iznad svega voleo“, da se tu rađao „njegov karakteristični stil“, da se lepo slagao s komšijama i s gazdom podrumske kafane… Našlo se mesta i za citat iz „Pokretnog praznika“, knjige koju je Hemingvej napisao o Parizu svoje mladosti („kada smo bili vrlo siromašni i vrlo srećni“).
Odmah iza ugla, u potkrovlju Dekartove 39, pisac je iznajmio sobu za rad, s pogledom na krovove Latinskog kvarta.
U „Pokretnom prazniku“ opisuje kako je ložio vatru mučeći se s vlažnim grančicama tankim kao olovke, i kako je spas tražio u jednom kafeu na trgu Sen Mišel, gde je uz toplu peć, i rum, koji mu je „grejao i telo i duh“, mogao da piše.
Na kući u Dekartovoj nalaze se tri spomen-ploče: jedna za Hemingveja, a dve za „ukletog pesnika“ Pola Verlena, koji je tu umro, 8. januara 1896. Kafana u toj zgradi zove se „La Mezon de Verlen“.
Posle rođenja sina i povratka iz SAD, porodica Hemingvej useliće se u Notr-Dam-de-Šan 113, kod Luksemburškog parka. Stan je bio „idealan“ za pisca: nalazio se iznad strugare. Sobu u Dekartovoj zameniće sto u kafeu „Klozeri de Lila“, s pogledom na statuu maršala Neja, koji će dobiti nekoliko lepih redova u „Pokretnom prazniku“.
U ulici Notr-Dam-de-Šan (kućni broj 70) stanovao je još jedan Amerikanac u Parizu – Ezra Paund, a nedaleko odatle i Gertruda Stajn. Njena kuća utočište je siromašnih umetnika i mesto intelektualnih razgovora. „Svi ste vi izgubljena generacija“, rekla im je jednom i tako dala ime grupi pisaca koji će postati velika imena literature.
U leto 1926. Hemingvej napušta Hedli. S drugom ženom nastaniće se u ulici Frodevu kod groblja Monparnas, u potpunoj tajnosti, tolikoj da se ne zna tačan broj kuće (69 ili 60). Tu piše roman „Sunce se ponovo rađa“.
Feru broj 6 poslednja je pariska adresa Ernesta Hemingveja – u martu 1928. vraća se u SAD.
Nijedan od stanova u kojima je živeo nije otvoren za turiste.
Ima u Parizu mnogo lepših ulica i kuća od ovih, ali Hemingveju je najvažnije bilo da su blizu kafana u kojima se okupljao, diskutovao, pisao, slikao (i opijao se) umetnički svet. I blizu knjižare „Šekspir i družina“ (koja danas nije tamo gde je onda bila ali se na obalu Sene preselila sa svom svojom velikom slavom).
Hemingvej i po odlasku često dolazi u Pariz, odseda u „starom kraju“, tj. hotelu „Monblan“. Kasnije, kad više nije siromašan, ali ni srećan, njegov izbor je „Ric“. Jednom prilikom (zima 1956, on je već dve godine nobelovac) biće zamoljen da uzme svoje kofere – tu ih je ostavio još 1927.
U jednom su bile beleške od kojih će nastati „Pokretni praznik“.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
