Foto: Fejsbuk stranica Dušana Jovanovića
Obnovio je dve seoske kuće i od 2011. godine etno kuća “Poganovska šopka“ je otvorena za turiste.
– Naši gosti su uglavnom iz Beograda, Niša, Bugarske, a imali smo i goste iz Holandije, Kanade, Francuske i sa Havaja. Osim smeštaja pripremamo i domaću hranu i specijalitete naše kuhinje. Imamo baštu u kojoj gajimo povrće za sopstvene potrebe, proizvodimo zdravu organsku hranu, mada klima u ovom kraju nije baš naklonjena poljoprivrednoj proizvodnji – kaže za Danas Jovanović, kome u poslu pomaže supruga, a leti i unuci.
Za goste „Poganovske šopke“ Jovanović organizuje obilazak farme konja u selu Dragovita, kanjona reke Jerme i sela Rakita.
– Obilazak Rakite je moj doprinos borbi meštana ovog sela protiv izgradnje derivacionih mini-hidroelektrana. Osim toga za goste organizujemo obilazak Poganovskog i Sukovskog manastira, planine Greben koja ima pešačke staze. Vodimo ih i do Dimitrovgrada, gde obavezno obiđu muzejsku zbirku i Tkačnicu sa mašinama iz prošlog veka u kojoj se rade prekrivači od vune – objašnjava naš domaćin dodatne sadržaje ponude.
Leti, kaže, ima više turista, a sezona traje od maja do oktobra: – Meni ovo nije primarni posao, ali od etno turizma može da se živi.
Prema njegovim rečima, turizam može da bude razvojna šansa ovog kraja, ali za to je, naglašava, potrebno još veće angažovanje države, lokalne samouprave i poljoprivrednih gazdinstava koja se bave seoskim turizmom. Jovanović ima predloge šta treba da urade država a šta lokalna samouprava kako bi seoski turizam, kao sinergija poljoprivrede i turizma, bio još bolji i imao svoje mesto na gastro-turističkoj mapi Srbije.
– Država najpre treba da uradi ozbiljnu strategiju za revitalizaciju sela jer za razvoj seoskog turizma i oživljavanje sela ima potencijala. Pored toga, mora da promeni zakone i imovinsko-pravnu oblast, odnosno da reguliše kupovinu i prodaju seoskih kuća koje se ruše, a mogu da se obnove i stave u funkciju turizma. Država takođe mora da prepozna strateška sela i pomogne rešavanje brojnih infrastrukturnih problema u njima, od puteva preko vodovoda i kanalizacije do struje, fiksne i mobilne telefonije i interneta.
U Poganovu, objašnjava, mreža za dovod električne energije nije obnavljana pa po dva-tri dana nema struje. Jovanović kaže da se u selima ruše državni objekti poput škola i karaula iako bi, uz rešene imovinske odnose, mogli da se sačuvaju, obnove i postanu mesta za turizam.
– Dakle, mora da se reši kupovina ili iznajmljivanje ovakvih objekata. Tako će se ukloniti i ružna slika koju vide turisti kad dođu. Država treba da pomogne i očuvanju životne sredine jer turisti koji dolaze u ovaj kraj traže sredinu koja je ekološki čista. Svi zajedno moramo da radimo na podizanju ekološke svesti – kaže Jovanović.
Naš sagovornik i za lokalnu samoupravu ima predloge šta treba da učini da još više oživi seoski turizam.
– Opština treba da radi na projektima iz oblasti infrastrukture, da sela iz naše opštine poveže sa selima iz drugih opština kako bi zajedno konkurisali sa određenim projektima, da organizuje savetodavne stručne službe u ovoj oblasti, radi na polju marketinga i reklame. Sve je to u cilju razvoja turizma – kaže Jovanović.
Gosti iz zemlje i inostranstva
– U obnovu ove dve kuće dosta smo uložili, ali ulaganja i naš trud se isplate. Imamo deset ležajeva. Dolaze gosti iz zemlje i inostranstva. Imamo saradnju sa Sportsko-turističkim centrom Caribrod i sa lokalnom samoupravom u Dimitrovgradu, ali bi moglo da bude još bolje, sve sa ciljem da bude još više turista u našoj opštini. Lokalna samouprava bi trebalo da prepozna potencijal koji pruža turizam i da mlade zadrži u ovom kraju. Istina je da su potrebna ulaganja, ali se to na kraju isplati – smatra Jovanović.
Tekst je deo projekta „Sinergija poljoprivrede i turizma kao razvojna šansa Dimitrovgrada“, koji se sufinansira sredstvima Opštine Dimitrovgrad. Stavovi izneti u medijskom prilogu nužno ne odražavaju stavove organa koji sufinansira projekat.
