Foto: Pixabay / Free-Photos
Prelazak na letnje i zimsko računanje vremena prvi put je zabeležen 1916. godine u zemljama na severu Evrope radi uštede energije, jer se period dnevnog svetla sa ranih jutarnjih sati premešta na večernje.
Letnje računanje vremena u Evropi trajaće do poslednjeg vikenda u oktobru, kada počinje zimsko.
Odbor Evrpskog parlamenta izglasao je nedavno ukidanje pomeranja sata koje se decenijama dešavalo dva puta u toku godine, na proleće i jesen.
Evropska komesarka za saobraćaj Violeta Bulc je rekla kako nije jasno da li bi permanentno letnje ili permanentno zimsko računanje vremena bilo bolje za zdravlje ljudi.
Početkom marta prošle godine Evropska unija je preduzela dodatne korake ka ukidanju letnjeg i zimskog računanja vremena.
Odbor Evropskog parlamenta je tada izglasao sa 23 glasa za i 11 protiv da se 2021. godine ukine pomeranje sata koje se decenijama dešavalo dva puta godišnje, na proleće i na jesen.
Mnoge države članice uspostavile su promenu vremena tokom naftne krize sedamdesetih godina prošlog veka, kao pokušaj uštede energije.
Od 1996. godine, sve zemlje EU menjaju istovremeno svoje vreme.
Predlog sada ide pred Evropski parlament i parlamente zemalja članica Unije, koje treba da glasaju o tome koje će se računanje vremena zadržati.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
