Pixabay.com
Analgetik često korišćen svetu, paracetamol, ublažava glavobolju i groznicu, ali, kako tvrde naučnici pozivajući se na nedavna istraživanja, utiče i na mozak, doprinoseći agresivnom ponašanju i slabljenju kognitivnih funkcija. Statini imaju sličan efekat. Međutim, mehanizam delovanja nije jasan, a rezultati ispitivanja su kontradiktorni.
Naučnici sa Državnog univerziteta Ohajo sproveli su eksperiment sa 500 dobrovoljaca. Jednom delu učesnika su dali acetaminofen (američki naziv za paracetamol), a drugi deo je dobio placebo. Zatim su ih zamolili da naduvaju balone, i to za novac.
Nagrada je zavisila od veličine naduvanog balona, ali ako on pukne, osoba ne dobija ništa. Ljudi sklonih riziku, koji su pokušavali da naduvaju što veći balon, bilo je mnogo više među onima koji su uzimali paracetamol. Oni koji su uzeli placebo su se zaustavljali na vreme. Na kraju, u njihovoj grupi praktično nije bilo balona koji su pukli.
Zatim su dobrovoljci procenili stepen rizika nekoliko hipotetičkih događaja, na primer, bandži skok sa velike visine ili upravljanje automobilom bez sigurnosnog pojasa. I acetaminofen je opet slabio osećaj opasnosti. Učesnici eksperimenta koji su dobili lek češće su pokazivali spremnost da rizikuju i da voze velikom brzinom bez vezivanja pojasa.
Po svemu sudeći, ova supstanca prigušuje negativne emocije i smanjuje zabrinutost kada je osoba spremna da rizikuje, ističu autori istraživanja. Zašto se to događa još nije jasno.
Međutim, s obzirom na to da se u većini zemalja paracetamol izdaje bez recepta, a oni koji uzimaju ovaj lek najmanje jednom nedeljno (u nekim regionima po 25 odsto stanovnika), to je praćeno neprijatnim posledicama za čitavo društvo, ističu naučnici.
Uticaj leka na kognitivne funkcije
Prema radu kanadskih naučnika, paracetamol može negativno da utiče na kognitivne funkcije. U njihovom eksperimentu, dobrovoljci koji su dobili lek sporije su odgovarali na pitanja i grešili su češće od onih koji su dobili placebo. Istina, efekat je bio kratkotrajan, jer se nakon nekoliko sati brzina reakcije vraćala u normalu.
Američki istraživači su otkrili da acetaminofen takođe slabi empatiju, to jest, saosećanje sa drugim ljudima.
Barem u dva eksperimenta istovremeno, dobrovoljci su nakon uzimanja leka lošije identifikovali emocije sagovornika i procenjivali svoju i tuđu bol, na primer, bol duboke rane.
Po mišljenju autora ovog rada, tako čudan rezultat se objašnjava osobenostima ljudskog mozga. Kada se bol uoči, nevažno čija, aktiviraju se ista područja u mozgu kao i kod takozvane pozitivne empatije, to jest, radosti za drugu osobu. Upravo zbog toga slabljenje osećaja bola utiče na empatiju prema drugima.
Neurobiohemijski mehanizam delovanja acetaminofina još uvek nije poznat. Naučnici su otkrili samo da on ne utiče na metabolizam glavnog neurotransmitera, koji je odgovoran za empatiju – oksitocin. Verovatno je lek nekako povezan sa kanabinoidnim sistemom, koji obezbeđuje komunikaciju ćelija nervnog sistema. Ali ovo još uvek nije dokazano.
Kod žena povećava agresivnost, muškarce smiruje
Razumljivija je korelacija između agresivnosti i statina, lekova koji smanjuju nivo holesterola u telu i na taj način smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara.
Pre nekoliko godina naučnici su pokazali da su se primati koji su bili na dijeti sa niskim nivoom holesterola, ponašali izuzetno neprijateljski jedni prema drugima.
Neuobičajeno ponašanje kod ljudi se takođe objašnjava odnosom između holesterola i serotonina (neurotransmitera koji je uključen u regulaciju ponašanja). Dakle, prema podacima naučnika sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu, statini su povećavali agresivnost kod žena srednjeg uzrasta.
Skoro hiljadu dobrovoljaca raznog uzrasta uzimalo je statine ili placebo svakodnevno tokom šest meseci. Ispostavilo se da su učesnici eksperimenta stariji od 45 godina, koji su dobili lekove, postali neobuzdani u komunikaciji i agresivniji. Ali statini su imali suprotan efekat na muškarce – smirili su ih.
Međutim, kanadski istraživači su ubeđeni da je uticaj statina na ponašanje pacijenata znatno preuveličan. Nema dovoljno dokaza da ovi lekovi uzrokuju gubitak pamćenja, poremećaj spavanja i agresiju. A znatno je više ljudi koji su izbegli srčani i moždani udar zahvaljujući njima, nego onih koji su se suočili sa neželjenim efektima.
