Foto: Branko Vasiljević
Sunce ispija i okolinu, u vinogradima i šumama hrastova lišenih kore, od koje se dobija pluta. Evora je u Alentežu, u koji se stiže kada se iz Lisabona pređe dugački most preko estuara reke Težo, koja mu je dala ime: „Iznad Teža“.
Evora je dostojanstven, kraljevski grad. Nekada se portugalski dvor selio između Lisabona, Koimbre i Evore i otuda u ovom gradu kraljevskog dvorca od koga je, nažalost, ostao samo jedan deo. Ali na kraljevsku prošlost ima mnogo uspomena, posebno vezanih za kralja Dom Manuela.
On je ovde primio Vaska De Gamu, 1497. godine, i dao mu kraljevsko ovlašćenje da putuje u Indiju oko Afrike; tu mu je, posle povratka, uručio i plemićku titulu i darivao rodni grad Sines kao posed, koji novopečeni plemić nikada nije dobio.
U Evori je moreplovcu podignut spomenik, a sačuvana je i njegova plemićka kuća. Poseban arhitektonski stil dobio je naziv po Dom Manuelu, a odlikuje se – prema sačuvanim zgradama, kao što su u Lisabonu manastir Svetog Jeronima (u kome je Vasko de Gama sahranjen) i tvrđava Belem, a u Evori crkva Svetog Franje – mešavinom mavarskog i gotskog stila.
Kitnjasti ukrasi vezani su za more, pošto su vladavinu Dom Manuela obeležila značajna pomorska otkrića, posebno vezana za trgovinu začinima iz južne Azije, na koju je kralj imao lični monopol.
Svaka vladavina kroz koju je Evora prolazila ostavila je ponešto gradu. Rimski period, kada se, po Juliju Cezaru, zvala Liberatitas Julia Ebora, dao je Dijanin hram sa dvanaest granitnih stubova; mavarski period uske ulice.
Otimanje od Mavara, koje je na prepad izvršio Giraldo Sem Pavor, donelo je gradu grb sa Neustrašivim Giraldom na konju, crkvu Svetog Andreje (Santo Antao), kao i katedralu Svete Marije, najveću srednjovekovnu crkvu u Portugalu.
Renesansni period obeležen je centralnim trgom koji nosi ime neustrašivog oslobodioca, crkvama Svetog Franje i Milosrdne Gospe, akvaduktom, kojim je dovedena voda sa desetak kilometara udaljenog izvorišta, jezuitskim univerzitetom, kao i prvom japanskom ambasadom u Evropi.
Nije uzalud Plinije Stariji dao ovom gradu ime Ebora Cerealis: regija je i danas žitnica Portugalije, ali i veliki proizvođač maslina, mesa i vina. Na trgu Giraldo sve to ukomponovano je na jelovnicima restorana.
Moj izbor bio je specijalitet: carne de porco a alentejana, uz gusto alentežansko belo vino. Kada se tako oda počast životu, sledi poseta najbizarnijem spomeniku u Evori – Kapeli od kostiju. U okviru crkve Svetog Franje, ova kapela dekorisana je ljudskim kostima, od poda do plafona. Kažu da su je u sedamnaestom veku braća franjevci napravili kao mesto meditacije o prolaznosti života.
Možda. Ali za posetioca koji nije sklon meditaciji, kapela ostavlja zastrašujući utisak. Posebno natpis na ulazu: „Kosti koje su ovde, čekaju vaše kosti.“
