Praziluk je izvanredna namirnica jer sadrži folate, koji održavaju nivo homocisteina u ravnoteži, a on je jedan od najznačajnijih faktora rizika kad je reč o srčanim oboljenjima. Pored toga bogat je i alicinom, koji blagotvorno deluje na celokupni sistem za varenje.
U nastavku članka saznajte kakav je njegov sastav i zašto je koristan, te kako se praziluk kao lek koristi u prevenciji brojnih zdravstvenih tegoba.
Uzgoj praziluka nije komplikovan
Praziluk, poreklom iz Evrope i zapadne Azije, uzgaja se širom sveta, a koristi za spravljanje različitih specijaliteta. U poredenju sa ostalim vrstama luka, blagog je ukusa i mirisa. Osim sto se masovno koristi u kulinarstvu; poznat je i po lekovitim sastojcima o kojima ćemo više reći nešto kasnije..
Ova vrsta luka najlakše se uzgaja, nije osetljiva na niske temperature, a može se brati od početka jeseni pa sve do kraja proleća. Evo i nekoliko osnovnih smernica o tome:
Uzgoj praziluka vrši se rasađivanjem u rasadima i to u periodu kada biljka već ima 6 dobro razvijenih listova – u letnjem periodu krajem 6 meseca (jun). Povedite računa da je u samom rasadu razmak tridesetak cm (između redova), dok između biljki treba da iznosi 15-tak cm.
Odgovaraju mu veće količine vode, a potrebno je i česće okopavati biljku, ali i prskati je, da biste suzbili nepoželjan korov. Praziluk se bere tokom jesenjih meseci pa sve do proleća, a najbolja prilika za to je kad biljka naraste do 15 cm, kada se vadi ručno. Ujedno i da kažemo, takvog ga najčešće i viđate u rafovima u supermarketa, kao i na pijacama jer je upravo takav i najtraženiji.
Lekovita svojstva praziluka su brojna
Jela od praziluka su i dalje prisutna na domaćim trpezama, ali ipak ne u onoj meri kao ranije. S obzirom na to da ima brojna lekovita svojstva, verujemo da će ova namirnica vremenom uspeti da se izbori za svoje zasluženo mesto.
Izuzetno bogat vitaminom K
Praziluk kao lek se od davnina koristio kod problema sa probavom i to svakako sa dobrim razlogom. Naime, on obiluje eteričnim uljima koja sadrže alicin – jedinjenje sumpora – koji blagotvorno deluje na sistem za varenje. Ima antibakterijska, antivirusna i antigljivična dejstva, snižava holesterol i krvni pritisak, sprečava stvaranje krvnih ugrušaka, te smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara.
Praziluk obiluje celulozom, koja stimuliše pražnjenje creva. Lišće ove biljke sadrži piridoksin, folnu kiselinu, niacin, riboflavin i tiamin. Pored toga, bogat je vitaminima A, K i C, kao i mineralima gvožđem, bakrom i cinkom.
Ukoliko se pitate sadrži li praziluk kalorije, imamo jednu dobru vest u 100 grama sveže namirnice ima ih ukupno 61. U istoj količini sadrži 55 procenata potrebnih količina vitamina K.
Izvanredan je izvor antioksidanasa kao i nerastvorljivih i rastvorljivih vlakana. Medicinska istraživanja pokazala su da praziluk kao lek pomaže u slučaju alergije, anemije, at ero skleroze, bronhitisa, gojaznosti, gubitka apetita, depresije, impotencije, kašlja, prehlade i gripa, kao i problema s jetrom i štitnom žlezdom.
Praziluk kao lek za srce i kardiovaskularni sistem
Praziluk sadrži značajne količine kempferola, dragocenog prirodnog flavonola iz porodice flavonoida. Mnoge studije pokazale su da kempferol štiti krvne sudove od raznih oštećenja, pa i onih nastalih dejstvom preterano reaktivnih molekula kiseonika (slobodnih radikala).
On podstiče proizvodnju azot-oksida, gasa koji pomaže širenju i opuštanju krvnih sudova. Takođe, smanjuje proizvodnju dimetil-arginina, supstance koja blokira proizvodnju azot-oksida.
Praziluk kao lek blagotvorno deluje na kardiovaskularni sistem jer sadrži i folate, koji pomažu održavanju ravnoteže nivoa homocisteina, jednog od najznačajnijih faktora rizika od srčanih oboljenja.
Osim toga, u sastavu praziluka nalazi se velika količina polifenola, antioksidansa koji štite krvne sudove od oksidativnih oštećenja, pa stoga ovo povrće pomaže u sprečavanju raka želuca i debelog creva.
Ko ga ne sme konzumirati?
Spada među namirnice koje u velikim količinama sadrže oksalate – supstance koje se kristališu povećavajući rizik od nastanka kamena u bubregu, te se osobama koje spadaju u rizičnu grupu savetuje da izbegavaju ovu namirnicu.
Laboratorijska ispitivanja pokazala su da oksalati takode mogu ometati apsorpciju kalcijuma iz organizma. Ipak, ukoliko vam je digestivni trakt zdrav, a hranu dovoljno dugo žvačete – oksalati neće ometati apsorpciju kalcijuma.
Kako se prave najbolja jela od praziluka
Osim što je praziluk kao lek koristila i naša narodna medicina, on je već veoma dugo zastupljen u kuhinjama širom sveta, pa i našoj. Ovog puta pripremili smo vam jedan odličan recept.
Tart sa prazilukom
Neophodni sastojci
Za testo:
225 g namenskog brašna + 50 g za doradu testa
1 jaje
1 kašika ulja
1 kašika sirćeta
1 kašičica šećera
1/2 kašičice soli
125 ml tople vode
100 g ledenog putera
Za nadev:
100 g slanine
2 manja praziluka
300 g kozjeg sira
so
Priprema recepta:
- Slaninu sitno iseckajte i propržite da bude hrskava. Praziluk isecite na komade dužine oko 2 centimetra.
- U posudu za mešenje stavite brašno, jaje, so, šećer, sirce i toplu vodu pa mesite dok se svi sastojci lepo ne sjedine. Na pobrašnjenoj radnoj površini umesite meko i glatko testo. Oblikujte testo u kuglu, vratite ga u posudu, pospite brašnom i ostavite pola sata da se odmori, a potom ga premesite.
- Zatim podelite testo na četiri dela i oblikujte jufke. Jednu jufku razvijte oklagijom, pospite sa 25 g izrendanog putera. Preklopite prvo jednu stranu ka sredini, a potom drugu preko prve tako da dobijete kocku. Oklagijom ponovo razvijte testo i preklopite mu strane isto kao i prvi put. Isti postupak ponovite s preostalim jufkama.
- Jednu jufku razvijte oklagijom pa je stavite u kalup za pečenje tako da pokrije stranice. Pecite u rerni na 200 stepeni C 20 minuta.
- Izvadite pečeno testo iz reme, na sredinu stavite 75 g kozjeg sira, a okolo poredajte praziluk, malo posolite, te vratite u rernu na nekoliko minuta.
Gotov tart od praziluka pospite slaninom. Isto postupite s preostalim materijalom. Nadamo se da će vam se ovo izvanredno jelo dopasti, te da ćete ga rado pripremati za vaše ukućane.
