Kuva i piše:
Ana Ćubela
Long time, no see!
Sramota.
Kada ne znaš gde da se okreneš, odakle si došao, a gde si pošao, kreneš u mislima nazad do onog mesta, one prekretnice gde si se poslednji put zaista dobro osećao. Ta svetla tačka za mene je pokretanje ovog bloga, a zatim cele priče koja je usledila. Ni tada nije bilo lako, morala sam da donesem nekoliko teških odluka, ali se ispostavilo na kraju da su sve one bile dobre. Napustila sam posao koji sam radila ceo život, “okrenula se na štikli” i pozdravila sa mestom na kojem sam praktično odrasla (20 i kusur godina nije malo), uplovila u avanturu, rukovodila se najviše instiktom, jer je on u mom slučaju kao baba Vanga, uradila mnogo projekata, uredila život kako sam želela, zarađivala, uživala.
A onda je došla 2019. koja je za mene privatno bila najteža godina iz mnogo razloga (zdravstvenih, porodičnih..). I taman kada sam se obradovala sledećoj 2020. ubrzo nas je “pozdravila” Korona.
O, koliko nisam pisala, po 15 minuta mi je potrebno da nađem određene znakove na tastaturi…..neoprostivo
Kome sa kako “zalomila”, nikome nije bilo lako, a rekla bih, za neke će biti još gore. I tako, da se ne bih upuštala u crna razmišljanja, malo odmorila glavu od svega što se dešavalo od januara na ovamo, rešila sam da ponovo pišem. I da obrišem ove dve godine totalno ili parcijalno, videćemo. Taman ću da se predstavljam kao mlađa 😉 .
Dobar dan, dragi ljudi!
Ali, sve gore napisano nije i jedni razlog otkud ja na starom mestu. Pre nekoliko dana pojavila mi se alergija na koži, najverovatnije od vrućine, ali mi je doktorka, za svaki slučaj, strogo zabranila da jedem bilo kakve alergene i da sam na STROGOJ DIJETI! Ma šta to njoj značilo. I tako sad istražujem šta i kako da jedem pa eto, taman, i za mene i za vas uskoro novih informacija. Nikad se ne zna kada će da zatreba. Nego šta!
A kako sam navikla da za doručak jedem jaja, suhomesnato i mlečne proizvode izgleda da će ova nedelja biti izazovna. Jer su svi oni na crvenoj listi. No, no.
Pa sam juče prepekla hleb i pradajz koji se maltene rastopio (da bih imala barem nešto za mackanje), kao i crveni luk. Sve uz malo maslinovog ulja.
A post shared by Ana Cubela (@hronokuvarica) on Aug 11, 2020 at 12:00am PDT
Danas sam već bila malo “kreativnija”, pa sam napravila mini palačinke bez glutena i jaja. Smutila humus bez tahinija i naseckala malo paradajza (crveno pvrće takođe spada u alrgene ali kako sam ga jela i ovih dana i nije setalo, nastavila sam) i krastavca.
Pogledajte recepte od kojih sam pošla:
Najlakši način da se naprave palačinke bez jaja
Osnovni recept za humus
Video od jutros kako sam sve spremila možete da nađete u Storiju na mom Instagram nalogu @hronokuvarica .
https://www.instagram.com/hronokuvarica/
E sad, kada sam prvi put pisala recept za humus svi su me kritikovali jer sam kao meru stavila 300 grama leblebija i ispadala im je velika količina (kao da previše humusa može da bude problem, hm). Juče sam potopila pa skuvala 200 grama i bogme nije baš mnogo ispalo. Ili su se leblebije od tada smanjile ili sam ja poludela. Ali šta je tu je, meni dovoljno za dva doručka, plus nešto manje količine za ručak, recimo sutra. Da, leblebije van restricije mogu i za ručak.
Elem, smutila sam:
- 3 kašike ovsenog brašna (nema gluten, ali ima avidin, protein sličan glutenu, pa oni sa ozbiljnim alergijama da razmisle da li treba da ga koriste)
- Malo maslinovog ulja i morske soli
- 100 ml mineralne vode
- Prstohvat praška za pecivo
- Smuti pa prospi u tiganj
Za humus:
- Puna šolja skuvanih leblebija
- Morska so
- Nekoliko maslina
- Sok od 1/4 limuna
- Čen belog luka
- Malo bibera
- I hladna voda dok ne dobijete gustinu i konzistenciju koju želite
I, kao što rekoh, sve imate kod mene snimljeno u Instagram Storiju.
Paradajz i krastavac na sitno pa sve poređate kao u male tortilje. Ili stavite šta vam je već volja.
Uh, koliko je ovo pisanje i editovanje teksta i fotografija prijalo. Nastavljamo već sutra.
A do tad – PLAY:
