Ivana Mišić
Foto: Privatna arhiva
Ipak smatra da kasnimo za drugim zemljama i da „živimo na podneblju gde se i dalje beli hleb smatra zdravom hranom, a sveže povrće izbegava u širokom luku“.
* Da li su nam nutricionisti danas više potreba ili modni trend?
– Ako i jesmo modni trend, da li je mogao bolji i zdraviji trend od ovoga da se pojavi. Smatram da mi kasnimo u odnosu na druge države, da u odnosu na benefite koje kao nutricionisti edukovanjem građana i prevencijom možemo da postignemo, treba da nas ima još mnogo više i da smo sve glasniji.
* Nutricioniste najčešće vezuju za dijete. Zašto je to tako i zbog kojih se sve razloga ljudi obraćaju nutricionisti?
– Da, dosta nas nutricioniste vezuju za dijete i to predstavlja atraktivniji deo ove profesije. Deo koji prvi upada u oči jer se rezultati brzo vide. Problemi sa viškom kilograma su dosta zastupljeni i sa porastom društvenih mreža dodatno naglašeni, što ljude navodi da promene nešto kako bi bolje izgledali i sebi i drugima. Pored ovih stanja, dosta osoba mi se obraća sa različitim bolestima. To su osobe kojima treba promena ishrane usled nekog prolaznog stanja i osobe kojima treba doživotna promena navika u ishrani usled hroničnih stanja kako bi uz mene naučili da pravilno kombinuju namirnice i na šta da obrate pažnju. I poslednja grupa, meni najdraža, to su osobe koje samo žele zdravije da se hrane i žele da ih neko nauči kako. One žele da preveniraju sva stanja i bolesti koja se mogu javiti tokom života i tu je naš najveći preventivni efekat ka zdravijem stanovništvu.
* Ako se smatra da „zdravlje na usta ulazi“, koliko vodimo računa o tome da li ćemo biti zdravi?
– Veliku broj ljudi zapravo i misli da se zdravo hrani. Tek detaljnom analizom njihovog dnevnika ishrane možemo da ustanovimo gde su greške i kako da ih menjamo. Živimo na podneblju gde se beli hleb smatra zdravom hranom, a gde se sa druge strane sveže povrće izbegava u širokom luku, neretko se dešava da voće ne pojedu mesecima, gde je normalno da svakog čoveka boli želudac i da se pije šaka lekova dnevno. To nas dovodi do toga da smo po broju umrlih od kardiovaskularnih bolesti među prvim zemljama u svetu, kao i po broju obolelih od dijabetesa i bolesti digestivnih organa.
Loading …
* Koje najčešće greške pravimo kada je ishrana u pitanju?
– Najčešće greške sa kojima se susrećem su preskakanje doručka, kafa umesto doručka, preskakanje glavnih obroka, nedovoljno unošenje tečnosti, noćno prejedanje, samostalno izbacivanje makronutrijenata iz ishrane, nedovoljno povrća i voća, prevelike porcije…
* Kada čujete da neko nema apetit, da „jede samo zato što mora“ ili „kad se seti“, kakav je to signal i koja je vaša preporuka?
– Jako često mi se dešava da čujem ovakve izjave, to može podsećati na razne poremećaje ishrane, ali i ne mora da znači. Današnji način života, dnevni ritam, odnos sna i rada, svakodnevna opterećenost, borba za boljim životom dovodi do toga da zanemarujemo naše prirodne instinkte i impulse koje nam naš organizam šalje i kada takvo zanemarivanje traje duži vremenski period organizam nam više i ne šalje signale. Moj savet je da se unapred planira dan i raspored obroka, ako treba da naviju sat, da se radi na osvešćivanju zašto nam je to bitno i u skladu sa tim da budu dosledni i odgovorni prema sebi i vremenom će se probuditi želja za hranom.
* Preskakanje obroka neretko pokušavamo da nadoknadimo uveče. Šta nikako ne bismo smeli tada da jedemo ma koliko predhodno izgladneli?
– Ovakav način ishrane brzo dovodi do povećanja telesne mase. Nakon tako provedenog dana, nikako ne bi smeli da unose proste ugljene hidrate, tu spadaju beli hlebovi, paste, beli pirinač, slatkiši. Ono što ja savetujem da, ako dođe do takve situacije, povećaju malo količinu večere koja im je regularno po jelovniku a to su uglavnom proteini tj.meso ili riba i salata ili složeni ugljeni hidrati tj.integralni pirinač, sočivo, kinoa i salata, kao i fermetnisane mlečne proizvode jogurt, kiselo mleko, mladi sir. Dovoljna količina salate će u ovom slučaju brzo dovesti do osećaja punog stomaka a nema griže savesti da smo uneli nešto nezdravo.
* Mnoge bolesti zahtevaju korigovanje ishrane. Nažalost, pacijenti savete te vrste najčešće dobijaju samo od svog lekara, jer mnoge zdravstvene ustanove nemaju nutricionistu. Da li je to dovoljno?
– Nesumnjivo će doktori dati dobre savete ali često bez dodatnog pojašnjenja i dosta uopšteno, što će dovesti do toga da pacijenti sami tumače i sami kombinuju namirnice. Vremenom bez adekvatne podrške ili odustaju ili ne pokazuju napredak. Što opet govori o značaju nutricionista u zdravstvenom sistemu na smanjenju broja obolelih pacijenata.
Savet za jači imunitet
* Vreme je epidemije, respiratornih infekcija i mnogi se na razne načine snalaze da ojačaju svoj imunitet, a koji je vaš savet?
– Ovo je vreme kada se najviše vidi značaj prevencije i značaj pravilne ishrane. U vreme epidemije u kome još ne postoji adekvatan način lečenja bolesti jedino na šta možemo da se oslonimo je jačanje imuniteta pravilnom ishranom i suplementacijom. Moj savet je raznovrsna, izbalansirana ishrana bogata dostupnim svežim voćem i povrćem, kako bi dopunili rezerve vitamina i minerala. Zatim korišćenje probiotika kako bi poboljšali crevnu mikrofloru i kako bi sve ono što unesemo ishranom bilo iskorišćeno na najbolji mogući način. I adekvatna suplementacija vitaminima, jer se nalazimo u periodu godine kada nema dovoljno svežih namirnica.
Deca i zdrava ishrana
* Stiče se utisak da decu od malena „forsiramo“ na nezdravu ishranu. Kako savetujete roditelje da sa jedne strane udovolje deci, dajući im da jedu ono što im se sviđa, a sa druge ponuditi im izbalansiranu zdravu hranu?
– Pravilna ishrana dece zahteva drugačiji pristup. Zahteva angažovanje svih članova porodice, da svi odrasli članovi budu spremni na promenu i da svojim primerom pruže podršku detetu, svi ostali članovi treba da učestvuju. Savetujem ih da odaberu jedan dan u nedelji kada će se opustiti i dozvoliti da biraju obrok, da od toga naprave doživljaj, praznik a da ostatak nedelje imaju izbalansiranu ishranu. Taj jedan dan će doći kao nagrada za celo nedeljno angažovanje i više će se radovati i truditi oko svakog obroka.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
