Poznati britanski onkolog Dejvid Ejgus daje praktične savete o tome kako da produžite život i sačuvate mladost, piše Nikola Perilli dopisnik Italijanskog časopisa La Republica.
Britanski onkolog Dejvid Ejgus govori razumljivo, jednostavnim rečima objašnjava rezultate svojih istraživanja u borbi protiv raka. Njihovom primenom u svakodnevnom životu može da se izvuče velika korist. Zaključke svojih istraživanja je sažeo u 14 jednostavnih saveta. Možda vredi da ih poslušamo.
1. Smejte se. Osmeh poboljšava raspoloženje. Dovodi do oslobađanja endorfina i serotonina – hormona koji snižavaju nivo stresa koji utiče na pojavu mnogih bolesti.
2. Sacuvajte pravilno držanje tela. Hodajte pravilno da bi izbegli artritis, probleme sa cirkulacijom krvi, glavobolju, bol u mišicima i otežano disanje (kratak dah). U principu pravilno držnje doprinosi boljem funkcionisanju organizma i sprečava pojavu ozbiljnih bolesti.
3. Ne nosite visoke potpetice. One podstiču zapaljenjske procese koji utiču na pojavu degenerativnih procesa i dovode do srčanih bolesti, Alchajmerove bolesti, dijabetesa, raka, autoimunih bolesti i ubrzanog starenja. Zbog toga je bolje da nosite patike.
4. Budite se šoljom kafe. Prekomerno pijenje kafe šteti, ali kafa i čaj mogu da budu saveznici zdravlja ako se piju jednom dnevno nakon buđenja. Nedavne studije su pokazale da niske doze kofeina imaju pozitivan efekat na ceo organizam i u tom smislu mogu da smanje rizik od raka.
5. Skinite svu odeću bar na nekoliko minuta dnevno. Stanite nagi pred ogledalom i gledajte sebe sa divljenjem sa svih strana. To poboljšava samopouzdanje i sprečava stvaranje tumora. Iznenađeni ste? Pažljivo posmatranje svog tela omogućava vam da na vreme uočite promene na koži, kosi, noktima u usnoj duplji čijim lečenjem može da se spreci pojava opasnih tumora. Lekar savetuje da ne propustite ni jedan santimetar svoga tela.
6. Pijte vino. Baš kao i kafa, vino u malim dozama moze da bude lek za sve. Čaša crvenog vina dnevno smanjuje rizik od srčanih i drugih poremećaja.
7. Držite se podalje od skenera. Oni se koriste za sprečavanje terorističkih napada i rešavanje problema bezbednosti. Sa naučne tačke gledišta nije dokazao da su skeneri koji se koriste na aerodromima bezopasni za ljudsko zdravlje.
8. Jedite redovno. To moze da bude dosadno, ali rutina je važna za zdravlje. Treba da jedete uvek u isto vreme i da ne preskačete obroke. Lišite li se ručka ili večere nećete samo pojačati glad, već ćete povećati lučenje kortizola – hormona stresa koji se povezuje sa pojavom brojnih bolesti.
9. Vakcinišite se protiv gripa, da bi se osećali bolje i smanjili rizik od teških zapaljenja, koja mogu da dovedu do karastrofalnih posledica: gojaznosti, srčanog napada, infarkta, šloga, raka. Suprotno nekim verovanjima, Ejgus smatra da vakcina nema neželjena dejstva.
10. Napravite decu. Naučna istraživanja pokazuju da ljudi koji imaju decu žive duže, jer deca, unuci i praunuci pozitivno utiču na raspoloženje, daju životu smisao i stvaraju uslove za produženje života.
11. Popijte jedan Aspirin dnevno. Ejgas kaze: Ne zloupotrebljavajte lekove. Izuzetak je Aspirin. Acetilsalicilna kiselina nije korisna samo za srce. Zbog svog jakog antiinflamatornog dejstva odlaze pojavu niza patoloskih procesa. Nedavne studije su pokazale da niske doze Aspirina (75mg dnevno) moze da smanji rizik od malignih bolesti pluća, creva i prostate za 46%.
12. Izbegavajte sedenje. Poznato je da je sedelački način života štetan. Postoji direktna veza između vremena koje provodimo sedeći i učestalosti bolesti kao što su gojaznost, dijabetes, kardiovaskularne bolesti i prerana smrt. Manje od dva sata vežbanja dnevno može da kompenzuje 22 sata sedenja i ležanja. Deluje i samo stajanje.
13. Zamrzavajte voće. Umesto da jedete voće van sezone kada je izgubilo veći deo hranljive vrednosti bolje je da ga kupite u sezoni i zamrznete. Ovo pravilo važi i za povrće.
14. Izbegavajte vitaminske suplemente. Nedavna naučna istraživanja su pokazala direktnu vezu između uzimanja vitaminskih dodataka i povećanja opasnosti od ozbiljnih bolesti kao što je rak. Telo proizvodi slobodne radikale, čiji je zadatak da unistava „lose“ ćelije. Ako prekinete taj mehanizam postajemo ranjiviji.
