Zanimljivosti
Mark Haub, profesor ishrane na Državnom univerzitetu u Kanzasu, deset nedelja je jeo po jedan kolačić na svaka tri sata umesto obroka i izgubio višak kilograma. Međutim, on ne preporučuje da se drugi odluče za ovakav režim ishrane.
Izvor: National Geographic |
Foto: stockcreations/Shuttrstock
Da bi njegovi obroci bili raznovrsni, Mark je jeo i čipseve, pahuljice sa šećerom i sladak keks.
Njegova premisa bila je: za mršavljenje su bitne samo čiste kalorije, a nutritivna vrednost se uopšte ne računaju. Ispostavilo se da je to dalo rezultate, budući da je zahvaljujući ovakvoj ishrani uspeo da smrša 12 kilograma za dva meseca.
Radi ovog zanimljivog školskog projekta, Haub je ograničio sebe na manje od 1.800 kalorija po danu. Čovek težine koju je Haub imao pre nego što je počeo sa dijetom obično konzumira oko 2.600 kalorija dnevno. Zato je pratio jednostavan princip za mršavljenje – konzumirao je značajnije manje kalorija od onih koje je sagorevao.
Njegov indeks telesne mase pao je sa 28,8 – što se smatra indeksom gojaznih ljudi, na 24,9 – što je normalno. On sada ima 78 kilograma. Međutim, očekivali bismo da su drugi pokazatelji njegovog zdravlja morali da budu narušeni, ali nisu.
Haubov „loš“ holesterol (LDL) pao je za 20%, dok se „dobar“ holesterol (HDL) povećao za 20%. Smanjio je nivo triglicerida, koji su jedan oblik masti, za 39%.
Ilustracija/Foto: shisu_ka/Shutterstock
Uprkos svom trenutnom uspehu, Haub ne preporučuje oponašanje ove dijete.
„Nisam dovoljno usmeren da bih rekao da je ovo dobra stvar“, rekao je Haub.
Dve trećine njegovog dnevnog unosa hrane činila je tzv. brza hrana. On je takođe uzimao multivitaminsku pilulu i pio proteinski šejk svakog dana. Jeo je i povrće, obično konzervu zelenog pasulja ili tri do četiri stabljike celera. Porodice koje žive na ovakvoj hrani, često imaju ograničen pristup svežem voću i povrću, tako da se često oslanjaju na tip hrane koji je Haub jeo.
„Ovakvu hranu konzumira mnogo ljudi. Možda je problem u veličini porcija, pre nego u samoj hrani. Mislim da je nerealno očekivati od ljudi da potpuno ostave ovu hranu radi povrća i voća. To je možda najzdravije, ali nije i najrealnije“, kaže Haub.
Procenat masti u njegovom organizmu je pao sa 33,4 na 24,9 odsto. To je dovelo do pitanja šta je važnije za gubitak kilaže – količina ili kvalitet kalorija?
Dijetetičarka iz Čikaga Don Džekson Bletner kaže da je njegov uspeh najverovatnije rezultat smanjenja kalorija.
„To je odličan podsetnik da se za mršavljenje računaju kalorije. Da li je to donja granica zdravlja? To je druga priča“, rekla je ona.
