Proleće je idealno vreme da iskoristite vrhove mlade koprive i pripremite mnoge delicije par meseci dok još možete.
Samoniklo bilje je nešto zaista najbolje što čovek može da iskoristi iz prirode i moja baka je zaista svakog proleća svašta-nešto pripremala upravo od lista mlade koprive.
Priprema lekovitog bilja koje nas okružuje je sezonska i upravo proleće je ono što nam prvo dovodi maslačak i koprivu.
U detinjstvu se sećam nismo baš mnogo preterivali sa receptima od koprive, obično bi bila to neka čorbica ili pita ili proja.
Baka je često kada pravi pitu ili proju kombinovala koprivu sa sirom, mada meni lično u pitama kopriva zaista nema nikakav specifičan ukus da bi vas nešto kao odbila od konzumacije.
Potrebno je:
2 jajeta
200 ml mleka
200 ml jogurta
100 ml ulja
200 gr kukuruznog brašna
250 gr brašna
1 prašak za pecivo
Koprive po želji-sveže
100g sitnog sira ili feta sira
so i začini po ukusu
Priprema:
Jaja umutiti mikserom ili žicom. Dodati so po ukusu. Dodati ulje, mleko i jogurt.
Potom brašno prosejano sa praskom za pecivo i dodamo smesi.
Na samom kraju dodati sir i koprive kratko umutiti mikserom.
Tepsiju obložiti papirom za pečenje, pa izliti masu i peći (u prethodno zagrejanoj rerni) na 200ºC dok ne porumeni .
Koprivu u proju uvek stavljam svežu. Kada berem koprivu korstim isključivo mlado/malo lišće sa vrhova koprive.
Kopriva je jedna od biljaka sa najbogatijim sastavom. Sadrži puno proteina, vitamina C, A, B2, B5, K, minerala (fosfor, gvožđe, magnezijum, bakar, kalijum, silicijum). Tokom mnogih godina koristila se za zaustavljanje unutrašnjih krvarenja. To je povezano sa visokim sadržajem vitamina K koji je poznat i kao koagulacijski vitamin, jer ima važnu ulogu u zgrušavanju krvi.Zahvaljujući kombinaciji gvožđa i proteina koji se lako usvajaju kopriva jača krv pa se koristi kod lečenja anemije, malokrvnosti i brzog umaranja.
