Ultravioletno zracenje obuhvata deo spektra elektromagnetnog zracenja talasnih dužina 100 – 400 nm. Covek ne poseduje cula kojima bi detektovao nejonizujuce zracenje, osim što culo vida može da registruje uski pojas ovog zracenja – vidljivu svetlost.
Po ocekivanim biološkim dejstvima i nekim fizickim osobinama deli se na UVA, UVB i UVC podrucje. Prirodno UV zracenje potice od Sunca zagrejanog na oko 6000oK, koje šalje ka Zemlji veoma širok kontinualan spektar UV zracenja, a na površinu Zemlje stiže samo UV zracenje talasnih dužina vecih od 290nm (UVA i UVB), jer se zracenje manjih talasnih dužina absorbovalo u atmosferi, a narocito u sloju ozona u stratosferi.
Istanjenost ovog sloja ozona poslednjih decenija, u nekim delovima sveta, dovela je do povecanog UV zracenja. Interesantno je napomenuti da sva tela zagrejana iznad 2500oK mogu da emituju UV zracenje.
Priredila dr Slavica Žižic – Borjanovic
Promene na kozi izazvane UV zracenjem
Ass. dr Danijela Dobrosavljevic
Institut za dermatovenerologiju KCS, Beograd
Sunce emituje širok spektar zracenja gde su za kožu najznacaniji UVB i UVA zraci. Smatra se da UVC zraci ne prolaze kroz atmosferu jer ih apsorbuje ozon. Dejstva UV zraka na kožu mogu biti rana (solarne opekotine, pigmentacija kože) i kasna (foto-starenje, elastoza, brojne benigne (Lentigo solaris), premaligne (Keratosis solaris, Porokeratosis actinica) i maligne lezije (Carcinoma basocellulare, Carcinoma spinocellulare, Lentigo maligna, Melanoma). Dejstva na kožu zavise od fototipa tako da su najpodložnije osobe svetle puti koje uvek izgore na suncu, a retko pocrne (tip I) i one koje cesto izgore i crne manje od proseka (tip II). Neumitno biološko starenje kože je drasticno ubrzano prekomernim izlaganjem UV zracima – koža je žuckaste boje sa dubokim i plitkim borama, pseudostelatnim ožiljcima, sklona stvaranju hematoma i premalignim i malignim lezijama.
Fotokarcinogenezu mogu izazvati i UVB (stvaranje timinskih dimera DNK) i UVA zraci (mutacije, hromozomske aberacije). Obe vrste deluju imunosupresivno i to na Langerhansove celije i keratinocite (UVB) i mehanizmom slobodnih radikala (UVA). Kada odbrana kože zataji – nastaju klinicki vidljive maligne lezije.
Sve je više ubedljivih dokaza da UVA zraci, ranije smatrani inertnim, imaju veoma znacajnu ulogu u nastanku melanoma kože.> Znajuci da su dejstva UV zraka na kožu kumulativna, da svi ljudi ne pripadaju istom fototipu, da koža brže stari na suncu i da se može pocrneti i u hladu i pri oblacnom vremenu, možemo sunce pretvoriti u saveznika a ne u neprijatelja.
