Foto: Pixabay / jarmoluk
S obzirom na to da starije stanovništvo postaje sve brojnije, do 2050. godine se predviđa još veća neujednačenost prema kojoj će na jedno dete do četiri godine ići više od dve osobe starije od 65. Međutim, postavlja se pitanje kakve sve posledice nosi ovakvo stanje?
Autor istraživanja i direktor Instituta za metriku i evaluaciju zdravlja na Univerzitetu u Vašingtonu Kristofer Marej, upozorio je da će takav trend u budućnosti znatno otežati održivost globalnog društva.
Naime, prosečna dužina života 1960. godine bila je nešto više od 52 godine, dok je danas 72. Sa druge strane, prema podacima Svetske banke 1960. godine, stopa plodnosti iznosila je gotovo petoro dece po ženi, dok je danas prepolovljena na svega 2,4 deteta. Duži životni vek i sve manje dece posebno su karakteristični za razvijene zemlje gde se žene sve kasnije odlučuju za porođaj.
Razlozi za takvo stanje su brojni, ali su uglavnom povezani sa ekonomskim boljitkom, dužim životnim vekom, nižom stopom smrtnosti dece i višim stepenom kontrole rađanja.
Najdrastičniji primer trenutno je Japan gde je prosečna dužina života 84 godine, što je ujedno i najviše na planeti. Tako u ovoj ostrvskoj državi čak 27 odsto stanovništva čine ljudi stariji od 65 godina dok je udeo onih mlađih od pet godina svega 3,85 odsto. Međunarodni monetarni fond (MMF) je zbog toga krajem prošle godine upozorio da bi japanska privreda u narednih 40 godina mogla da doživi ozbiljan privredni pad veći od 25 odsto.
Na jugu planete pak situacija je obrnuta. Dok je u Africi stopa plodnosti izuzetno visoka, posebno u Nigeru koji se sa svojih 7,2 porođaja po ženi smatra „najplodnijom“ zemljom na svetu, stopa mortaliteta dece je takođe velika – 85 od 1000 novorođenčadi.
Ni u Kini nije mnogo bolje. Premda u ovoj zemlji populacija starija od 65 godina čini 10,6 odsto stanovništva, usled mera kontrole rađanja koje se primenjuju još od sedamdesetih godina dvadesetog veka, ova zemlja ima stopu plodnosti od svega 1,6 porođaja po ženi.
„Neophodno je razmišljati o dubokim socijalnim i ekonomskim posledicama do kojih vodi svet sa sve manje unučića i sve više baka i deka“, rekao je za Bi-Bi-Si Kristofer Marej. Ostarelo stanovništvo smanjuje produktivnost jedne zemlje, dok nedostatak radnika ima direktnog uticaja na privredu i razvoj.
Sa druge strane, sve veći broj starije populacije pojačava pritisak na zdravstvo i penzioni fond zbog čega je japanska vlada krajem prošle godine predložila da se granica za obaveznu penziju podigne sa 65 na 70 godina.
Demografi predlažu nešto drugačije mere. Kako bi jedan narod mogao da „zameni“ sam sebe, idealna stopa plodnosti je 2,1, smatraju oni. Međutim, prema podacima Ujedinjenih nacija, tek nešto više od polovine zemalja na svetu ispunjava ovaj kriterijum.
Jedno je sigurno – sve države slažu se u tome da bi njihove vlade trebalo da sprovode raznovrsne politike koje će sprečiti dalje starenje svetske populacije.
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
