Pexels
Sekunde spasavaju živote, operite svoje ruke! Na ovo nas već više od godinu dana podsećaju stručnjaci širom sveta. Koliko nas ta navika čuva, još jednom se pokazalo tokom ove pandemije.
Koliko dugo koronavirus opstaje u spoljašnjoj sredini
Virusi, kao i drugi mikroorganizmi, opstaju u spoljašnjoj sredini u zavisnosti od tipa virusa ili površine na kojoj opstaju.
Konkretno, virus SARS-KoV-2 koji izaziva oboljenje kovid 19 opstaje i do nekoliko sati u aerosolu, četiri do pet sati na bakru, oko sat vremena na kartonu, ali ono što je naročito značajno, dva do tri dana na plastičnim površinama i površinama od čelika, naglašava profesorka dr Ljiljana Marković Denić, epidemiolog.
– Ovo nije vodeći put prenosa virusa, već pre svega kapljice i kapljična jezgra, ali je moguće da se on prenese i indirektnim putem. Ukoliko dodirnemo površine koje su kontaminirane i iza toga ne obavimo higijenu ruku nego dodirnemo usta, nos ili oko, s obzirom da su ulazna mesta ovog virusa konjuktiva i sluzokoža respiratornog sistema, možemo na taj način da unesemo virus u organizam – dodaje doktorka.
Kako treba ruke prati
Još 2006. godine Svetska zdravstvena organizacija osnovala je Alijansu za bezbednost pacijenata čiji je Srbija postala član 2008. godine, a osnovan je i Nacionalni program za higijenu ruku kako u zdravstvenim ustanovama, tako i za opštu populaciju.
– Nije dovoljno samo oprati ruke, već je važno i na koji način i koliko dugo. Između prstiju pre svega jer se tu najviše zadržavaju mikroorganizmi, palčevi takođe, i obavezno bar 20 sekundi – objašnjava profesorka.
SZO je promovisala i novo sredstvo koje je do sada korišćeno samo u bolničkoj sredini, a sada je dostupno svima, koje je na bazi alkohola i glicerina koji štiti kožu od oštećenja.
Ukoliko peremo ruke vodom i sapunom onda bi postupak trebalo da traje i do 40 sekundi, a sredstvom na bazi alkohola samo trljanje dok alkohol ne ispari treba da traje 20 sekundi.
Bolničke infekcije
Ova vrsta infekcija se i dalje kolokvijalno naziva bolničke infekcije, a u stvari se odnosi na sve potencijalne infekcije koje se mogu dogoditi u bilo kojoj ustanovi zdravstvene zaštite, ali i u staračkom domu, na primer, ili kolima hitne pomoći.
Ova vrsta infekcija nije isključivo posledica nepažnje ili greške, napominje profesorka Ljiljana Marković Denić, već mikroorganizmi migriraju iz endogene flore koja vlada na ovim mestima ili flore samog pacijenta.
Važno je imati na umu da se 80 odsto svih bolničkih infekcija prenese putem ruku, direktnim ili indirektnim kontaktom, dodirivanjem kontaminiranih površina.
