Dovoljna je samo jedna kap krvi da bi se utvrdilo da li je neka osoba obolela od tumora, čira na želucu, angine, infekcije… Krvna slika je, kako kažu stručnjaci, ogledalo našeg zdravlja. Zato upozoravaju građane da ne izbegavaju analize.
Dovoljna je samo jedna kap krvi da bi se utvrdilo da li je neka osoba obolela od tumora, čira na želucu, angine, infekcije… Krvna slika je, kako kažu stručnjaci, ogledalo našeg zdravlja. Zato upozoravaju građane da ne izbegavaju analize.
Primera radi, povećan broj trombocita, koji učestvuju u zaustavljanju krvarenja, može da ukaže na rizik od pojave ugruška, odnosno tromba, dok je smanjeni broj leukocita (belih krvnih zrnca) najčešći znak virusne infekcije.
Laboratorijske analize neophodne su da bi se postavila ispravna dijagnoza, a pacijent usmerio na adekvatno lečenje. Uzimanje krvi traje veoma kratko i mnogi smatraju da je potpuno bezbolno. Za većinu laboratorijskih analiza ne prethodi nikakva specijalna priprema. Ipak, da bi se dobili što verodostojni rezultati pre davanja krvi savetuje se uzdržavanje od jela dvanaest sati.
„Svi pomaci parametara pokazuju da nešto nije u redu. Od analiza obavezno se radi krv i mokraća. Iz toga se može videti stanje bubrega, pankreasa, jetre, koštane srži“, kaže za „Blic“ dr Dragoslava Mišetić iz Doma zdravlja „Dr Milutin Ivković” Palilula.
Kada je reč o laboratorijskom ispitivanju krvi, ono podrazumeva dve vrste analiza. Jedne su usmerene ka ispitivanju vrste, broja, odnosa i izgleda ćelijskih elemenata krvi, poznatije kao krvna slika, i drugih, kojima se proverava biohemijski sastav krvi i na osnovu toga ustanovljava se rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.
Te analize počinju uzimanjem krvi, najčešće iz jagodice prsta ili vene na ruci. U uzorku se zatim testiraju različiti sastojci, zavisno od toga šta lekar želi da proveri. Najčešće je to broj crvenih ili belih krvnih zrnaca i koliki je njihov odnos.
Masnoća u krvi proverava se analizom HDL (dobar holesterol), LDL (loš holesterol), trigliceridi.
„Dijagnostički značaj imaju snižene vrednosti HDL. U tom slučaju postoji povećan rizik od nastanka srčanih oboljenja. Što su više vrednosti ovog holesterola, to je bolje jer on čisti krvne sudove. Povišene vrednosti lošeg holesterola obično su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. I tada se povećava rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti, a pre svega arterioskleroze“, ističe dr Mišetić.
Kako jetra funkcioniše i kakvo je njeno stanje pokazuje nekoliko analiza: ALT, AST, gama GT i bilirubin. Povišene vrednosti bilo koje od odvih analiza pokazuju na oštećenje ovog organa, ali i na neka druga oboljenja. Na primer, povećan bilirubin ukazuje i na opstrukciju žučnih puteva, a povećane vrednosti AST i na neko mišićno oboljenje.
Analiza gvožđa zajedno sa hemoglobinom, eritrocitima i parametrima koji određuju morfologiju eritrocita pružaju uvid u stanje koštane srži. Određivanje samo gvožđa nema nikakvog značaja za postavljanje dijagnoze anemije.
