Foto: Ljiljana Maletin Vojvodić
NJegova in situ svetlosna instalacija veštačkog sunca, Projekat vreme (Weather project) iz 2003, i dalje je jedna od najpopularnijih instalacija izloženih u londonskom Tejt modernu.
Od kraja novembra 2019. godine, u Umetničkom muzeju Rejkjavika (Hafnarhos), može se pogledati njegov interdisciplinarni projekat Ciklus topljenje glečera 1999/2019 (The glacier melt series 1999/2019) koji tematizuje ekološke i etičke probleme savremenog društva.
U nekadašnjem lučkom skladištu, u najstarijem delu Rejkjavika, izložene su fotografije 30 islandskih lednika koje je dansko-islandski umetnik snimio iz helikoptera 1999. godine. No, zajedno sa njima postavljene su i fotografije istih glečera nastale dvadeset godina kasnije. Tako je stvoren Ciklus topljenje glečera 1999/2019 koju čine parovi fotografija istih prizora snimljenih na isti način, iz istih uglova i sa iste razdaljine.
Na prvi pogled se čini da su u pitanju snimci lepih islandskih pejzaža. No, poređenje parova otkriva dramatični uticaj globalnog zagrevanja i zapravo ima uznemirujuće dejstvo. Fotografije dokumentuju predviđanja naučnika da će islandski glečeri nestati za 200 godina. Ovu aktuelnu i značajnu temu, te odnos između činjenica i stavova, mišljenja i emocija propituju i Elijasonove instalacije (Ice Watch) izložene 2014. u Kopenhagenu, 2015. Parizu i 2018. u Londonu, kada je u javnom prostoru postavio delove glečera sa Grenlanda koji su se otapali pred očima prolaznika.
Elijason je bio i među grupom islandskih zvaničnika i aktivista koji su, avgusta prošle godine, održali komemoraciju glečeru Okjokul, prvom nestalom glečeru Islanda, koji je islandski geolog Odur Sigurdson još pre više od 10 godina proglasio mrtvim. Na spomen-ploči, glečeru nestalom zbog ljudske nebrige, koji se sada zove samo Ok, ispisana je poruka budućim generacijama: „Ovaj spomenik je priznanje da znamo šta se dešava i šta treba da bude urađeno. Samo ćete vi znati da li smo to uradili“.
Olafur Elijason u objašnjenju radova Ciklus topljenje glečera 1999/2019 podseća: „Imamo odgovornost prema budućim generacijama da zaustavimo proces globalnog zagrevanja i sačuvamo preostale glečere, tako da jednoga dana, umesto da tugujemo nad njima, moramo slaviti njihov opstanak“, govoreći da je, pre dvadeset godina, bio uveren da je priroda moćna i večna, van ljudskog uticaja da bi, radeći na ovom projektu, shvatio koliko je ona, zapravo, krhka te da je uticaj čovekovog ponašanja na životnu sredinu presudan.
Fotografije navedenog ciklusa mogu se u Umetničkom muzeju Rejkjavika pogledati sve do početka februara 2020. godine.
Odabrani radovi Olafura Elijasona stalno su izloženi u njegovom Studiju u bivšoj fabrici za preradu ribe, u trendi rejkjavičkoj četvrti Grandi, a isti umetnik je zaslužan i za dizajn rejkjavičke koncertne dvorane Harpa, čija LED fasada, sa „kvazi-ciglama“, podseća na bazaltne stubove nastale erupcijom vulkana.
