pixabay.com
U susret Međunarodnom danu borbe protiv zloupotrebe droga 26.06, Specijalna bolnica „Vita“, tradicionalno već osmi put, sprovela je istraživanje o rizičnim oblicima ponašanja mladih. Ispitivanje je sprovedeno početkom juna 2023. god. na uzorku od 400 mladih starosti od 15 -30 godina na teritoriji Novog Sada, metodom slučajnog uzorka.
Rezultati su pokazali da je čak 30,5 % ispitanjih probalo neku od droga, što je za par procenata nepovoljniji rezultat u odnosu na neka od prethodnih istraživanja. Kao dominantna droga i dalje se pojavljuje marihuana u 52,4 % slučaja a zatim slede kokain i amfetamini sa po 14,2 % učestalosti konzumiranja. Pored navedenih u značajnom procentu se zloupotrebljava i ekstazi 10,7 %, LSD 3,6 %, dok je učestalost konzumiranja heroina kod ispitanih 0,7%. Zadržan je trend rasta nivoa zloupotrebe kokaina i amfetamina iz prethodnih godina, koji su za ilustraciju u istraživanju iz 2016. godine bili prisutni sa 4,7 % kokain i 9,7 % amfetamini.
Takođe, podaci da 62,8% mladih poznaje nekoga u svom neposrednom okruženju ko koristi droge i da je njih čak 60,3% bilo direktno ponuđeno sa nekom drogom govore i dalje o visokom nivou dostupnosti i sam tim i izloženosti mladih drogama, kao i sve manjoj socijalnoj inhibiciji ovakvog ponašanja vidljivoj u sve otvorenijoj ponudi drugih sa drogom.
Ove okolnosti su svakako i jedan od osnovnih generatora širenja zloupotrebe droge kod mladih
Jednako tako možemo govoriti i o nedovoljnoj pripremljenosti mladih na ovaj nivo izloženosti drogama kroz prisustvo brojnih zabluda i predrasuda. Mladi su skloni rizičnim stavovima da je drogu moguće kontrolisano uzimati bez težih i dugoročnijih posledica, povremeno u „posebnim prilikama“ što podržava čak 41,3 % ispitanika ili su skloni da opravdavanju podele droga na „lake“ i „teške“ u čak 76,5% slučajeva u ovom istraživanju. Slični rezultati su dobijani i prethodnih godina.
Kada daju opravdanje da je nešto „lakše“ i pomisle da je moguće imati kontrolu nad tim, mladi neretko kalkulišu da u nekim za njih „posebnim prilikama“ probaju neku od supstanici. Ako se to desi, naravno rizik je nemerljiv jer niko, apsolutno niko ne može da garantuje da „probanje“ neće prerasti u učestalu zloupotrebu i završiti se sa nekim od oblika bolesti zavisnosti ili da će naići na neku drogu iz „kućne laboratorije“ i sa jednim, pojedinačnim uzimanjem ugroziti svoj život. Zbog toga je važno pre svega kod mladih raditi na razbijanju upravo ovih najčešćih zabluda o drogama, kaže Milan Vlaisavljević, direktor Specijalne bolnice „Vita“.
U istraživanju je sagledavan i način na koji se mladi informišu o drogama i bolesti zavisnosti, izvori informisanja koji utiču na formiranje stavova, samim tim i na njihovo ponašanje. Rezultati su pokazali da su roditelji, t,j porodica prisutni svega u 10% kao izvor informisanja, a slično je i sa drugim autoritetima kao što su škola, lekari sa 10,4%. Nešto učestaliji izvor informisanja je socijalno okruženje, t.j društvo mlade osobe sa 18,9 %. Kao dominantan izvor informisanja sa preko 60% se javljaju uopšteno mediji, pri čemu je manji uticaj tzv. tradicionalnih medija (TV, radio, štampani mediji) sa nekih 12,5%, dok je „ostatak“ od preko 48% vezan za informisanje preko interneta (podjednako portali, youtube) i dominantno „društvene mreže“ sa 25,5% uticaja. Ove okolnosti bi svakako trebalo uzeti u obzir prilikom kreiranja preventivnih programa namenjenih mladima.
Specijalna bolnica „Vita“ svake godine sprovodi istraživanja na teme rizičnih oblika ponašanja mladih sa posebnim akcentom na zloupotrebu droga, alkohola i kockanja u cilju podizanja svesti o štetnosti i posledicama ovakvih oblika ponašanja.
