Da li ste probali biljku, pikantnog ukusa, rukolu? Doduše možete je naći i pod drugačijim nazivima kao što su riga, rokula, rugula, rigola, vrizak, garda, grda ili ludimeno seme. Sva ova imena se odnose na jednogodišnju zeljastu biljku iz familije kupusnjača (Brassicaceae), a zvaničan joj je naziv (lat. Eruca sativa).
Sastav i lekovita svojstva rukole
Rukola pored svog jedinstvenog i pikantnog ukusa kojim će ulepšati naše svakodnevne obroke sa sobom donosi mnogobrojene zdravstvene koristi.Vodeća korist koja je trenutno ubraja u sam vrh neophodnih namirnica je borba protiv karcinoma dojke! Na žalost, savremenom čoveku glavni neprijatelj je karcinom, sve veći broj žena boluje od karcinoma dojke. U potrazi za lekom, i sama nauka se sve više okreće prirodi. Proučavanjem sastava biljke rukole, mnogi je smatraju odličnim saveznikom u borbi protiv karcinoma dojke.
Naravno to nije sve! Rukola sadrši visok nivo folne kiseline i antioksidanata, poput vitamina C, A i K pa je zato smaraju i odličnom biljkom u borbi protiv slobodnih radikala. Kompletan sastav ovog povrća povoljno utiče na stanje naših zuba, pluća, očiju, a posebno kod stanja kostiju.
Rukola obiluje vlaknima, koja su neophodna za ljudsku probavu i ubrzavanje metabolizma, te je tako preporučena i kao vaš najbolji prijatelj u zdravom gubljenju kilograma. Konzumiranjem rukole probavni trakt dobija osećaj sitosti, a samim tim se umanjuje želja za slatkom i masnom hranom, koja nam em škodi, em izaziva neželjene kilograme.
Ova povrtka još i podstiče snižavanje nivoa holesterola i reguliše nivo šećera u krvi. Obiluje karotenoidima, mnogim mineralima, kao što su kalcijum, mangan, kalijum i gvožđe, koji su više nego korisni u ljudskoj ishrani.
Rukola poseduje visok nivo hlorofila koji sprečava oštećenja DNK i jetre uzrokovana aflatoksinom, kancerogenom supstancom koja se stvara u plesni, a najčešće se pronalazi u kukuruzu, kikirikiju i pojedinim orašastim plodovima. Nama je aflatoksin postao poznat kada su određene količine pronađene u mleku. Da biste uneli što više hlorofila u organizam rukolu konzumirajte u sirovom obliku.
Rukola biljka je u prednosti u odnosu na drugim povrćem, jer sadrži nizak nivo oksalata, koji pomažu u sprečavanju apsorpcije minerala u organizam. Stručnjaci ističu da ova biljka čuva kardiovaskularni sistem, da smanjuje rizik od mnogih bolesti srca, te da sadrži i materije s antikancerogenim svojstvima. Smatraju je prirodnim antibiotikom jer rukola reguliše varenje, korisna je kod lečenja osteopotoze, čira na dvanaestopalačnom crevu i želucu, opstipacije i hroničnog zatvora, kašlja i prehlade. Ona je jedna od najboljih odbrana za vaše telo i organizam, jer poboljšava snagu, izdržljivost i funkcionisanje imunološkog sistema, stoga se i preporučuje sportistima (profesionalcima i rekreativcima).
Precizni nutricionistički podaci dobijeni na 100g rukole:
Energetska vrednost (kcal) 25 Od toga masti 0,7g , zasićenih masnih kiselina0,1g, polizasićenih masnih kiselina 0,3g, monozasićenih masnih kiselina 0g. Holesterola 0g. Natrijuma 27mg, Kalijuma 369mg, ugljenih hidrata 3,7g, vlakna 1,6 g, šećera 2,1g. Od vitamina: Vitamin A 2,373, Kalcijuma 160 mg, Vitamina C 15 mg, Gvožđa 1,5mg, Vitamina B6 0,1mg, Magnezijuma 47mg.
Zahvalna za uzgoj
Rukola je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka, koja se sadi zbog svog lišća koje je vrlo specifičnog aromatičnog ukusa. Upravo za njeno lišće znamo da je veoma bogato vitaminima i drugim dragocenim sastojcima, ono ima veliko stimulativno dejstvo na ceo ljudski organizam, a pogotovo na naša creva i želudac – kojima omogućuje bolji rad. Listovi se nalaze na kratkim peteljkama, dužine su do 20 cm i visoki su oko 6 cm. Pri višim temperaturama ova biljka razvije i cvetnu stabljiku sa grozdastim cvetovima koje su svetložute ili bele boje. Povrtari dobro znaju da je rukola salata otporna i na mrazeve, stoga je zbog toga vrlo zahvalna za uzgoj, jer može da se proizvodi tokom cele godine. Uspeva na skoro svim zemljištima. Zahteva delimičnu zasenu i tlo koje nešto bolje zadržava vlagu. Uzgoj rukole se vrši u rano proleće, u martu mesecu, kada možete svakih nedelju dana da je sejete sukcesivno sve do oktobra meseca.
Na ovaj način njene listove možete i preko zimskog perioda da berete. Seje se na razmak između redova 25cm i u redu oko 5 cm. Seme od rukole je veoma sitno. Salata od rukole se bere, tek kada se dobro formula lisna rozeta. Ako nemate prostor gde bi gajili vašu biljku, ne sekirajte se previše, jer rukola salata slobodno može se da posadi u saksiju.
Rukola u kuhinji
Rukola je na pijacama prisutna od maja do oktobra, a njena tamnozelena boja listova ukazuje na to da je sveže ubrana. Najbolje je da se iskoristi odmah posle nabavke jer stajanjem gubi hranljive sastojke, posebno vitamin C. Čuvajte je u frižideru, u hermetički zatvorenoj posudi, najduže tri dana.
Salata od rukole
Antioksidansi i fitohemikalije kojih ima u listovima rukole, korisni su za zdravlje svih onih koji ovo povrće uvrste u svakodnevnu ishranu. Rukola salata sadrži visok procenat vitamina B-grupe koji podižu energiju i podstiču rast cvrvenih krvnih zrnaca. Zahvaljujući tome što ima visok sadžaj karotenoida, rukola je pravi moćni saveznik u usporavanju makularne degeneracije, koja izaziva kataraktu. Takođe rukola salata kada se uključi u ishranu može da vam pomogne da izgubite višak kilograma na zdrav način, a istovremeno da održite svoj imunološki sistem pod kontrolom ne menjajući drastično svoju ishranu.
Kada konzumiramo ovu zdravu biljku, dovodimo da smanjenja hroničnih upalnih stanja u organizmu. Salata sa rukolom je zdrava jer sadrži bioaktivne komponente za koje je dokazano da suzbijaju različite upale. Ovo zdravo povrće može da vam pomogne da se odbranite od starenja mozga, jer je dokazano da kod starijih ljudi nedostatak folata izaziva kognitivne smetnje.
Rukola salata recept
Potrebni sastojci:
- 4 šolje rukole,
- 120 g sardina ( iz konzerve ili usoljenih),
- 2 paradajza, naseckana
- malo soli (ako koristite sardine koje su već usoljene, onda vam ona neće biti potrebna),
- kašika maslinovog ulja,
- 2 kašike limunovog soka,
- po želji možete da dodate avokado.
Rukola salata priprema se na sledeći način: sve sastojke što bolje operite, zatim ih pomešajte, i začinite po ukusu. Uživajte u njemim lekovitimm svojstvima i izvanrednom ukusu.
Još jedan recept kojem nećete odoleti
Rukola može popraviti ukus brojnim jelima. Dodaje se u rižota, čorbe, prelive (naročito one sa paradajzom) i dr. Ova izvanredna mediteranska biljka se jednostavno voli i zahvalna je u kuhinji. Predstavljamo vam još jedan odličan recept u kojem se upotrebljavaju listovi rukole.
Ćuftice sa rukolom na vegetarijanski način
Sastojci:
- 200 gr sveže rukole,
- 3 čena belog luka, sitno iseckana,
- 2 glavice crnog luka , iseckane,
- 1 šolja narendanog permezana,
- 1 šolja sirovog isceckanog badema,
- ½ šolje sveže seckanog peršuna,
- ½ šolje sitno iseckanog svežeg bosiljka,
- 1/3 kašikice kajenskog bibera,
- 2 jaja,
- 1 šolja prezli,
- so i biber po ukusu.
Šta je potrebno za preliv:
- 2 kašike jabukovog sirćeta,
- 2 kašike maslinovog ulja,
- sok od 1 limuna.
Priprema:
Zagrejati rernu na 180 C, obložiti pleh papirom za pečenje. Obariti 100gr rukole oko 10 minuta u ključaloj vodi, potom je ostaviti da se ohladi. Sipajte ohlađenu rukolu u blender, dodajte badem, parmezan, beli i crni luk, bosiljak, peršun i kajenski biber. Posolite i pobiberite po želji. Zatim umutite jaja i sipajte u masu sa rukolom. Oblikovati u ćuftice, pa ih uvaljajte u prezle, potom poređajte u pleh i pecite još oko 20 minuta na 180 stepeni. Ostatak sveže biljke, stavite u posudu i prelijte je mešavinom od jabukovog sirćeta, maslinovog ulja, sokom od limuna i lagano promešajte. Gotove ćufte poređajte na svežu rukolu i po želji ukrasite kriškama paradajza.
