Đumbir (lat. Zingiber officinale) je višegoodišnja biljka koja potiče iz jugoistočne Azije, a danas se ugaja širom sveta, pa i kod nas. Ovaj začin poseduje mnoga lekovita svojstva i koristi se kao lek za razne zdravstvene tegobe. Naime, đumbir poboljšava cirkulaciju, čisti krv, leči probleme sa želucem i crevima, kao i probleme sa disajnim organima. Lekoviti i jestivi deo đumbira jeste njegov koren.
Iako đumbir potiče iz tropskih krajeva, on se može gajiti i kod nas. Osim što ga možete kupiti na pijacama ili u prodavnicama, đumbir možete i sami gajiti u svom vrtu ili u saksiji. Ukoliko i vi želite da uzgajate đumbir kod svoje kuće, u ovom tekstu možete saznati nešto više o sadnji i uzgoju ovog lekovitog začina.
Sadnja đumbira
Sadnju đumbira je najbolje obaviti u proleće, na tlu koje je dobro drenirano i gde ima dosta vlage. Takođe, često se preporučuje da đumbir posadite u saksiju krajem septembra, a onda da ga presadite u baštu. Dakle, kada prođu mrazevi i kada se vreme stabilizuje, možete posaditi rizome, odnosno sveže korene đumbira. Potrudite se da nabavite korenje koje ima male zelenkaste izdanke. Ukoliko imate koren bez izdanaka, onda se preporučuje da pre sadnje stavite koren đumbira u vodu ili u rastvor koji ste napravili od hipermangana i vode i da ga držite tu nekoliko sati. Nakon toga, koren držite u najlonskoj kesi neko vreme i tek onda ga možete posaditi. Imajte na umu da će samo zdravi koreni bez tragova plesni moći da puste nove izdanke. Ukoliko se desi da je rizom previše veliki, isecite ga na komade, od kojih svaki mora imati bar po jedan dobro razvijen pupoljak. Za sadnju đumbira birajte pliće ali šire saksije.
Prvo napunite saksiju mešavinom peska i humusa, pa na nju stavite rizom i pokrijte ga sa 1-2 cm zemlje. Ipak, vodite računa da đumbir ne zatrpate potpuno zemljom, jer tako sadnja neće uspeti. Najbolje bi bilo da iz zemlje vire vrhovi zelenih izdanaka. Zatim, prekrijte saksiju plastičnom kesom koja će pomoći da se održi vlažnost zemlje. Potom, saksiju u koju ste posadili đumbir stavite na neko toplo mesto gde će temperatura biti između 20 i 25 stepeni i držite je tu nekoliko nedelja, sve dok se ne pojave prvi korenčići i prvi izdanci. Vodite računa da saksija ne bude izložena promaji. Nakon par nedelja sklonite kesu i saksiju stavite na toplo i svetlo mesto.
Prvi izdanci đumbira treba da se pojave mesec ili dva nakon sadnje. Ako obezbedite sve potrebne uslove vašoj biljci, izdanak đumbira može narasti čak od 60 do 120 cm. Najbolje je da pustite da izdanci rastu 3-5 meseci pre nego što počnete da koristite nove rizome koji se pojavljuju u zemlji.
Uzgoj đumbira
Temperatura. Za uzgoj đumbira potrebna je toplota, ali ovu biljku ne treba izlagati direktnim sunčevim zracima. Đumbir odlično podnosi visoke temperature, čak i do 30 stepeni, pa ga tokom leta možete držati na terasi ili u bašti. Ukoliko su temperature povoljne đumbir brzo raste i cveta, a na temperaturama nižim od 4 stepena ova biljka ne može uspeti. Vodite računa da đumbir ne bude izložen promaji. Na jesen đumbir prebacite u tamniju prostoriju, ali temperatura ne sme biti niža od 10 stepeni. Tokom zime nemojte zalivati đumbir. Sa zalivanjem možete početi opet u februaru kada ga stavite na svetlo mesto i kada biljka počne ponovo da raste i da daje nove izdanke.
Zemljište. Što se zemljišta tiče, za uzgoj đumbira najbolja su plodna i rastresita tla, u kojima ima dosta organske materije. Takođe, neophodno je da zemljište bude vlažno, pa se zato mora stalno zalivati.
Zalivanje. Neophodno je redovno snabdevanje vodom, naročito u sušnim periodima, jer đumbir ne podnosi sušu. Preporučuje se da đumbir zalivate 2-3 puta u toku nedelje. Ipak, ne treba ni preterivati sa vlagom, jer u tom slučaju može doći do pojave truleži i koren može postati gnjecav.
Zaštita. Đumbir je dosta otporna biljka, ali ipak se preporučuje da zasad đumbira zaštitite od gusenica jer one nekada mogu da obrste celu biljku, pa zato uvek treba koristiti odgovarajuće insekticide. Ako saksija stoji napolju, najbolje bi bilo da oko biljke postavite kartonsku ogrlicu koja će zadržati gusenice.
Ovo su neki od osnovnih uslova za gajenje đumbira. Ukoliko vidite da uzgoj dobro napreduje i da se đumbir razvija, možda će kasnije biti potrebno da ga presadite u neku veću saksiju. Sledeće jeseni prestanite sa zalivanjem đumbira i kada se zemlja skroz osuši izvadite rizom koji se razmnožio u zemlji, pa ga u leto iznesite napolje.
Đumbir se uglavnom vadi iz zemlje 7-10 meseci nakon sadnje. Najbolje je da sačekate da biljka sama počne da jenjava, pa onda da je iskopate. Koren đumbira dobro očistite i uklonite svu prljavštinu i kožicu sa gornjeg sloja. Nakon branja, đumbir možete koristiti odmah za hranu i lečenje, a možete ga i skladištiti za kasniju upotrebu.
Takođe, koren možete sačuvati do sledeće sezone, pa ga onda zasaditi na isti način. Nakon što izvučete rizom iz zemlje, tada ga držite u frižideru oko mesec dana, obmotanog u foliju. Koren đumbira za to vreme neće izgubiti ukus ni lekovita svojstva. Osim toga, možete i da zamrznete cele rizome ili da ih sušite uz pomoć dehidratora ili da ih izložite direktno suncu. Ukoliko koren đumbira sušite na suncu imajte u vidu da će sigurno da privuče veliki broj insekata. Ovako sušeni đumbir se kasnije pretvara u prah i možete ga koristiti za pravljenje različitih kolača i drugih poslastica.
