Utemeljivačem senzorne integracije i prakse se smatra američka doktorka Jean Ayres, koja se još pedesetih godina prošlog veka bavila proučavanjem poremećaja senzorne integracije. Prve senzorne sobe, u kojima su se odvijali tretmani senzorne integracije, osnovane su sedamdesetih godina dvadesetog veka u Holandiji.
Cilj ovih soba je bio da osobama sa posebnim potrebama stimulišu čula i da im obezbede mir. Danas su senzorne sobe popularne širom sveta, u brojnim ustanovama koje su namenjene deci, ali i odraslima sa problemima u razvoju i sa disfunkcijom određenih čula.
U ovom tekstu ćete saznati nešto više o senzornoj integraciji, o senzornoj sobi u kojoj se obavlja ova terapija, kao i o ciljevima senzorne integracije.
Šta je senzorna integracija?
Senzorna integracija se zvanično definiše kao sposobnost sređivanja čulnih utisaka sa ciljem da se smisleno koriste. Drugim rečima, to je organizacija svih senzacija koje se prime putem čula i koje dolaze do centralnog nervnog sistema. Centralni nervni sistem potom obrađuje te senzacije i omogućava nam da obavljamo različite aktivnosti. Međutim, u slučaju da mozak ne može da obradi informacije koje su dobijene putem čula, onda je u pitanju poremećaj senzorne integracije. U tom slučaju potrebna je odgovarajuća terapija senzorne integracije koja se odvija u takozvanim senzornim sobama.
Šta je senzorna soba?
Poremećaj senzorne integracije, odnosno senzitivno integrativna disfunkcija, drugačije se ispoljava od osobe do osobe, pa od toga zavise i terapije senzorne integracije. One se prilagođavaju svakoj osobi pojedinačno, pa se koriste različiti elementi za stimulisanje različitih čula. Tretmani se izvode u senzornoj sobi i zasnivaju se na stimulaciji čula. Što se tiče samog izgleda senzorne sobe, važno je da pod i zidovi u njoj budu mekani, a postoje i razna sredstva i elementi koji imaju za cilj da stimulišu čula vida, mirisa, sluha i dodira. Obavezno je obezbediti strunjače i jastuke, odnosno stvoriti prostor u kojem dete ne može da se povredi. U sobi se nalaze i tube koje su ispunjene vodom kroz koju prolaze loptice različitih boja. Osobe pažljivo posmatraju loptice i mehuriće koji se kreću, a ukoliko dodirnu tubu mogu da osete i vibracije.
Takođe, moguće je da korisnici prislone uvo na tubu i da tako čuju zvuke koje proizvode mehurići. Korisnici u rukama obično drže i tastere kojima mogu kontrolisati i menjati svetlost u tubi. U cilju podsticanja vizuelnih čula, u senzornim sobama se koriste još i disko kugle i svetlosni projektori, koji proizvode različite svetlosne efekte. Kada je u pitanju čulna stimulacija, koristi se vibraciona muzička fotelja u koju je smešten zvučnik koji je povezan sa muzičkim uređajem. Dok osoba leži na toj fotelji, ona jasno može da oseti vibracije i da čuje muziku. Postoje i specijalne muzičke rukavice, gde se zvuk stvara pri dodiru na bilo koju površinu.
Zatim, u senzornoj sobi se često puštaju i zvuci iz prirode, a da bi doživljaj bio potpun, istovremeno se prikazuju i vizuelne projekcije na zidu. U senzornim sobama obično postoje i vodeni kreveti na kojima korisnici mogu dobiti masažu ili slušati neku umirujuću muziku ili zvuke iz prirode. Zatim, u terapiji senzorne integracije često se koriste i ljuljaške i trampoline, kako bi se radile vežbe ravnoteže. Ljuljaške mogu imati i zvučne efekte i vibracije. Istraživanja su pokazala da su ljuljaške veoma važan element u radu sa decom obolelom od autizma i da mogu znatno da doprinesu razvoju njihovog sistema za ravnotežu. Što se tiče stimulacije čula mirisa, postoje razičiti raspršivači sa eteričnim uljima i loptice koje su mekane na dodir i koje puštaju različite prijatne mirise. Svi ovi elementi bude radoznalost kod dece i podstiču njihovu kreativnost.
Ciljevi senzorne integracije
Predviđeno je da se osobe u senzornoj sobi relaksiraju i oslobode stresa, kao i da razviju senzorne veštine. Tretmani senzorne integracije su namenjeni svim uzrastima, a najviše se preporučuju deci i odraslima koji boluju od autizma i od poremećaja koncentracije, kao i osobama koje imaju neka senzorna oštećenja, govorne poteškoće, osobama koje imaju problema sa učenjem i sa ponašanjem, kao i osobama koje nisu mentalno dovoljno razvijene.
Tretmane senzorne integracije obavljaju stručnjaci, odnosno defektolozi koji su prošli posebnu obuku, a osnovni princip rada je da se pacijent ohrabruje i podstiče da odgovori na različite stimuluse iz okruženja. Važno je da u senzornoj sobi nema komandovanja i da svaka terapija podseća na igru. Defektolozi pažljivo smišljaju različite aktivnosti i pružaju svakoj osobi mogućnost da samostalno istraži prostor, kao i svoje sopstvene sposobnosti.
Terapija senzorne integracije je sve popularnija u gotovo svim ustanovama koje su namenjene deci ometenoj u razvoju. Ono što je važno znati jeste da ova terapija ne predstavlja lečenje, već samo stimulaciju čula, kako bi se deci i odraslima pomoglo da ispolje sve svoje potencijale i da budu emotivno stabilni. Deca u senzornim sobama razvijaju veštine i sposobnosti koje će im biti potrebne kasnije u toku života. Najveće prednosti senzorne integracije su te što deca znatno poboljšavaju koordinaciju, poboljšava im se sposobnost govora, uspevaju da se koncentrišu i relaksiraju. Prijatna atmosfera u senzornim sobama znatno može poboljšati kvalitet života vašeg deteta, ali i odraslih koji imaju probleme sa oštećenim vidom, sluhom ili sa autizmom. Osim što dete možete upisati u ustanovu koja poseduje senzornu sobu, možete takođe i sami napraviti senzornu sobu u svojoj kući. Sprave su prilično skupe, ali na internetu se mogu naći i po povoljnijoj ceni. Ipak, imajte u vidu da je najbolje da rad u senzornoj sobi bude obavljan pod nadzorom terapeuta koji će na najbolji način usmeriti vaše dete i pomoći mu da istraži sebe i prostor oko sebe.
