Većina ljudi koja nije dovoljno iformisana misli da su srčani i moždani udar ista stvar, što je naravno pogrešno. Često se ovoj grupi pridružuje i zastoj srca koji takođe može delvati veoma slično. Jako je važno poznavati ralike između ovih termina, kako bi se adekvatno nekom pužila pomoć. Infarkt i moždani udar imaju različite simptome i drugačije utiču na ljudsko telo.
Koji god simptomi da se pojave mora se odmah obratiti lekaru, jer bil koja bolest srca ne sme se zanemarivati. Isto tako potrebno je i preventivno uticati da srce ostane što duže zdravo. To je posebno odnosi na one koji imaju genetske predispozicije od kardiovaskularnih oboljenja. Zdrava ishrana, manje stresa i redovne fizičke aktivnosti u velikoj meri umanjiće rizik od pojave infarkta ili moždanog udara.
Srčani infarkt
Infakt je poremećaj cirkulacije, a naziva se joši srčani udar. Infark nastaje kada dođe do naglog prekida krvi kroz krvne sudove. S obzirom da tada cirkulacija ne radi srce neće dobiti dovoljno potrebnog kiseonika koji mu je potreban za normalan rad. U tom trenutku srčani mišić ostaće i bez hranljivih materija bez kojih neće moći da radi.
Srčani napad ili infarkt pojavljuje se jer je došlo do zakrčenja krvnih sudva. Do zakrčenja može dovesti tromb, ufrušak krvi ili pak skupljene masnih naslaga, zbog kojih su, pored osoba koje genetski pate od ovih bolesti, gojazne osobe najizloženije ovom kobnom problemu.
Simptomi srčanog infarkta
Najčešći i najprepoznatljiviji simptom je oštar bol u grudima. Osećaj kao da neko pritiska grudi i gubi se dah. Ukoliko ovakva bol traje duže od nekoliko minuta možemo biti gotovo sigurni da se radi o infarktu. Ovaj neugodni bol nastavlja zatim da se proširuje od vilice, sve do leve strane , levog ramena i leve ruke. Isto tako jedan od najčešćih upozorivača da je nastupio infarkt je nagli osećaj mučnine, kao i potreba za povraćanjem. Kada osoba oseti sve ove simptome, prirodno je da se prepusti strahu i panici. Tada je smirenost i prisebnost veoma bitna, pogotovo ukoliko je osoba sama i mora da pozove pomoć.
Pored ovih osnovnih simptoma koji su evidentni postoje nažalost i oni nečujni i teško prepoznatljivi simptomi. To je takozvani nemi infarkt koji će se najpre javiti kod osoba koje boluju od dijabetisa ili nekih drugih bolesti na neurološkoj bazi. U nekim sitaucijama infarkt može da se manifestuje samo sa jačim lupanjem srca i da deluje apsolutno bezazleno. Međutim ako jaka lupanje srca prati i pojava nesvestice evidentno je da je reč o srčanom infarktu.
Kako sprečiti i kako lečiti srčani infarkt
U suštini infarkt se ne može sprečiti ukoliko se dugi niz godina nije vodilo računa o svom zdravlju. Redovna i zdrava ishrana, manje soli i šećera, manje stresa i više dugih šetnji i svežeg vaduha, razne fizičke aktivnosti i druge, sve su to stvari koje će u velikoj meri doprineti činjenici da nikada neće doći do infarkta. Dakle, čovek mora prvenstveno sam o sebi brinuti da ne bi svoje srce izložio opasnosti.
No, ukoliko se pojave pomenuti simptomi obavezno istog trenutka potražiti lekarsku pomoć. Najverću grešku ljudi prave kada sačekaju da prođe i do nekoliko sati kako bi otišli lekaru. To je prva i osnovna stavka koja se mora poštovati. Isto tako osobe koje su se već ranije susrele sa ovom bolešću moraju na vreme uzimati svoje terapije .
Moždani udar
Moždani udar za razliku od srčanog udara deluje loše na mozak. Dakle glavna razlika između srčanog i moždanog udara je što je jedan oboljenje cirkulacije, a drugi oboljenje mozga. U trenutku moždanog udara nedovoljno količine krvi i kiseonika dolazi u deo mozga. To ga onesposobljava da vrši normalnu funkciju, jer nastaje usled zakrčenja krvnog suda i veoma je moguće da će dovesti i do smrtnog ishoda.
Moždani udar je veoma opasan, jer ostavlja trajne posledice, jer direktno šteti centralni nervni sistem. Ovo oboljenje je veoma često, poznato i po nazivu šlog. Naučne studije pokazuju da u svetu na svakih 6 minuta jedan čovek doživi moždani udar.
Simptomi moždanog udara
Naučna ispitivanja pokazala su da muškarci više oboljevaju od moždanog udara, ali međutim kod žena se uglavno završava smrtnim ishodom. Kod žena najveća opasnost javlja se kada uđu u menopauzu, jer im je tada hormonski balans skroz poremećen. Žene kao i muškarci moraju znati da vode računa prvenstveno o sebi kako bi izbegle pojavu moždanog udara. Ne smeju dozvoliti sebi da postanu previše gojazne, jer su gojaznost i povišen pritisak prvi ukazivači na to da postoji mogućnost od ove vrste udara. Pušenje i šećerna bolest takođe pojačavaju rizik od nastupanja moždanog udara.
Simptomi koji svakako bez sumnje ukazuju da je nastupio moždani udar je odusetost jedne strane tela. U pitanju mogu biti noga, lice ili telo. Ove pojave uglavnom su propraćene činjenicom da osoba ne može da izgovara normalno reči, jer joj se i govor polako oduzima. Ukoliko se oseti treptanje i trnjenje jedne strane tela, pomućen vid, nesvestica, konfuzija i zbunjenost odmah potražiti pomoć. Šlog je veoma opasan i ne treba se čekati ni malo, već se odmah uputiti lekaru.
Kako sprečiti i kako lečiti moždani udar
Moždani udar može se lečiti i u velikoj meri ublažiti njegove posledice, ali je veoma važno da u prvih četiri sata od kada nastupe simptomi pacijent primi terapiju, koja bi u tom slučaju uspešno razgradila tromb, koji i jeste uzrok ove bolesti. Ukoliko se javi nemi moždani udar, malo je teže reagovati i lečiti ga, jer u tom slučaju ne postoje simptomi i veoma je podmukao. Nekim osobama se tek kasnije na snimku mozga vidi da su imali nemi moždani udar, dok oni sami nisu osetili apsolutno nikakve simptome.
Kao i kod srčanog udara, tako i kod sprečavanja moždanog udara najvažniju ulogu igraju zdrava ishrana i fizička aktivnost. Ishrana mora biti izbalansirana i prilagođena potrebama bolesnika, te naravno uvrstavati isključivo zdrave namirnice koje će uz redovne šetnje i druge fizičke aktivnosti, oplemeniti celokupan ogranizam. Pored ishrane veoma je važno obratiti pažnju i na konzumiranje alkohola. Preporučeno je samo popiti ne više do jedne čaše crnog vina u toku jednog dana.
