Foto: Profimedia
Sama reč „sretenje“ označava susret. Praznik Sretenja, slavi na četrdeseti dan od Božića, a odnosi se na događaj iz Jevanđelja po svetom Luki. U hrišćanstvu se veruje da praznik Sretenje simboliše ne samo susret Bogočoveka sa ljudima, već i susret starog i Novog Zaveta, kao i susret duše sa Bogom.
Sretenje Gospodnje je jedan od najsvečanijih praznika hrišćanstva. Četrdeseti dan po rođenju Isusa Hrista, Deva Marija sa Josifom odlazi u Jerusalim u hram Božiji, noseći mladog Hrista, da ispuni dvostruki Gospodnji zakon,da se očisti od porođaja i da predstavi Gospodu svoje novorođenče. Kao svedoci ovog dogadjaja navode se Simeon i Ana, kći Fauilova, koji prepoznaju Mesiju pa potom obaveštavaju o dolasku dugoočekivanog.
Sretenje Gospodnje je jedan od najsvečanijih događa i na liturgiji, u jednoj od najlepših pravoslavnih molitvi, koju, dok u rukama nosi mladog Boga, izgovara pravedni starac: „Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po reči svojoj, u miru!“( Lk2,29)
Slava Sretenja veoma je česta u srpskom narodu, koji za ovaj praznik vezuje svoju tradiciju i običaje. Prema narodnoj tradiciji smatralo se da na Sretenje dolazi do susreta zime i proleća. Od ovog trenutka mrazevi popuštaju, a priroda se priprema za dolazak leta.
Dan Sretenja 1804. godine presudan je za istoriju srpskog naroda, jer je tog dana Karađorđe Petrović podigao u Orašcu Prvi srpski ustanak.
