Angina pektoris je bolest srca koja prouzrokuje umerene i jake bolove u grudima. Kod stabilnih slučajeva angine, bol se razvija nakon nekog fizičkog napora,od brzog trčanja do laganog šetanja. Kod nestabilnih slučajeva, bol napada i kada se osoba odmara.
Šta izaziva anginu pektoris?
Anginu pektoris izaziva arterioskleroza, kod koje taloženja bogata holesterolom, nazvana plak, prouzrokuje suženja koronarnih arterija. Arterioskreloza ograničava priliv krvi u srce, pa nedostatak hrane i kiseonika pokreću anginozne bolove. Obe vrste angine pektoris (posebno nestabilni oblik) daju indiciju da obolela osoba ima prilične predispozicije za srčani udar.
Svako ko boluje od angine pektoris trebalo bi da bude pod lekarskim nadzorom. Veoma je važno da se preporuke lekara poštuju.
Tipična terapija podrazumeva nitroglicerin, aspirin i druge lekove koji spuštaju nivo holesterola i krvnog pritiska. Uz ove mere, postoje određene vrste lekovitog bilja koje mogu pomoći. Međutim pre nego što uzmete bilo koju od ovih biljaka, trebalo bi da popričate sa vašim lekarom
Lekovite biljke za anginu pektoris
Glog ( Crataegus,različite vrste )
U Evropi se bobice gloga uveliko koriste za lečenje umerene angine pektoris. Obimna istražiavanja pokazala su da esktrakti gloga poboljšavaju funkciju srca šireći koronarne arterije. To, za uzvrat, poboljšava snabdevanje srca krvlju i kiseonikom. Glog takođe samnjuje nivo holesterola u krvi, što srcu veoma prija. Prema evropskom kliničkom iskustvu, bezbedno je uzimati glog duži vremenski period. U svojoj izvanrednoj knjizi “Izabrano lekovito bilje” dr Varo Tajler objašnjava da blagodeti gloga za srce počivaju na posebnim jedinjenjima te biljke – oligomernim procijanidima (OPC).
Dodatni korisni efekti dobijaju se zahvaljujući drugim jedinjenjima poznatim kao flavonoidi, koji učestvuju u širenju glatkih krvnih sudova koronarnih arterija. Preporučena doza je od 240 do 480 miligrama standardizovanog ekstrakta na dan.
Glog je jak lek za srce , zato ga nemojte uzimati dok se predhodno ne posavetujete sa lekarom.
Anđelika ( Angelica archangelica ) i ostale lekovite biljke iz porodice šargarepa.
Blokatori kalcijumovih kanala predstavljaju standardnu grupu lekova protiv angine pektoris, a anđelika sadrži 15 jedinjenja koja umnogome deluju kao ovi blokatori. Slični sastojci pojavljuju se u drugim biljkama iz familije šargarepa: šargarepa,celer, morač, peršun,paškanat.
Ako bolujete od angine pektoris kombinujte ih sve u napitku koji se sastoji od isceđene anđelike, šargarepe, celera, morača, peršuna s dodatkom malo vode i začina.
Opšte je poznato da se kod vegeterijanaca nailazi na nizak procenat bolesti srca. Za to je obično zaslužna njihova ishrana s manje masnoća. Ali, je verovatno taj podatak tačan i zato što mnogo jedu biljke iz porodice šargarepa.
Borovnica ( Vaccinium myrtillus )
Borovnica sadrži jedinjenja poznati kao antocijani, koji utiču na smanjenje nivoa holesterola. Ova biljka takođe je vazodilator koji širi krvne sudove i smanjuje krvni pritisak. Antocijani spečavaju stvaranje krvnih ugrušaka koji izazivaju srčani napad.
Dok farmaceutska industrija ne počene da izučava antocijane nećemo znati s koliko uspeha ova jedinjenja pomažu u sprečavanju koronarnih tegoba. Ali jedna stvar je očigledna. Borovnica nije jedino voće koje ih sadrži. Ostali bogati izvori antocijana su kupina, crna oskoruša,crna ribizla,vušnja,brusnica,vrno grožđe i jagoda. Sve ovo voće moglo bi da pomogne u sprečavanju i lečenju ngine pektoris.
Beli luk ( Allium sativum ) i crni luk ( Allium cepa )
Obe ove, začinske biljke, pomažu u lečenju srčanih bolesti snižavajući nivo holesterola i krvni pritisak, kao i sprečavajući stvaranje krvnih ugrušaka koji izazivaju srčani napad.
Prema jednoj studiji, žvakanjem jednog čena belog luka dnevno,smanjuje se holesterol za 9 odsto. Svaki procenat povećanja holesterola prenosi se u 2 % povećanog rizika od srčanog napada, tako da jedan čen dnevno, smanjuje rizik od 18 % . Crni luk ima sličan efekat, mada ne toliko jako izražen.
Đumbir ( Zingiber officinale )
Čini se da je đumbir antioksidans koji krvnim sudovima nudi određenu zaštitu protiv oštećenja prouzokovanih prisustvom holesterola. Đumbir takođe pospešuje jačanje srčanog mišića kao što to čini i lek digitalin. Svi koji boluju od angine pektoris trebalo bi da redovno koriste đumbir zasebno, kao i u kuvanju.
U knjizi “Đumbir: običan začin i čudesan lek” Pola Šulika, travara iz Nove Engleske, možete pronaći podatak koji kaže da jedna izraelska kardiološka klinika preporučuje pola kašičice đumbira u prahu dnevno. Ne košta vas puno da probate.
Gorki morač ( Ammi majus )
Jedan medicinski članak iz 1952. godine zagovarao je antiangiozana svojstva kelina, sastojka iz gorkog morača, koji povećava priliv krvi u srce. U tom članku kelin se naziva ” bezbednim i delotvornim lekom za lečenje angine pektoris”.
Tridesetak miligrama kelina dnevno može da pomogne, međutim neki udžbenici preporučuju 250 – 300 miligrama ekstarkta gorkog morača, koji je standardizovan po pitanju kelina, obično 12 %. Ukoliko kupite gorki morač ovaj podatak ćete naći na etiketi.
Tušt ( Portulaca oleracea )
Antioksidansi su supstance koje štite ćelije od oštećenja prouzrokavanih delovanjem slobodnih radikala, visokoreaktivnih molekula kiseonika u organizmu. Čini se da oni igraju ključnu ulogu u sprečavanju bolesti srca. Tušt se preporučuje jer je izuzetno bogat antioksidansima, a uz to, je on najbolji lisnati izvor omega – 3 zasićenih masnih kiselina, blagotovornih ulja koja takođe učestvuju u pevenciji bolesti srca.
Vrba ( Salix, različite vrste )
Istraživanja su pokazala da mala doza aspirina – od 30 miligrama do standardnih 325 miligrama dnevno, pomaže u prevenciji srčanog udara, sprečavajući stvaranju krvnih ugrušaka. To je najveća briga ljudi obolelih od angine pektoris. Kora vrbe je biljni aspirin. Šolja ili dve čaja napravljenog od vrbine kore, dnevno, verovatno bi bila ekvivalent za malu dozu aspirina, koja se preporučuje za spečavanje srčanog udara. (Poslednja proučavanja pokazuju da aspirin, a verovatno i kora vrbe, takođe pomažu u sprečavanju raka debelog creva.
Takođe postoji više od jednog razloga da se ovaj predlog usvoji). Zapamtite, ipak, da ukoliko ste alergični na aspirin, ne bi trebalo ni da uzimate biljke koje imaju slično dejstvo.
Noćana frajla ( Oenothera biennis )
Noćna frajla je izvanredan izvor gama -linolenske kiseline (GKL), jedinjenja koje snižava i krvni pritisak i holesterol. GKL takođe sprečava i stvaranje ugruška.
Lan ( Linum usitatissimum )
Seme lana bogato je alfa -linolenskom kiselinom, sastojkom kojem mnogi pripisuju sposobnost zaštite srca.
Ako bolujete od angine pekrtoris, nadamo se da smo vam pribavili dovoljno korisnih informacija koje uz savete vašeg lekara možete primeniti u cilju ublažavanja simptoma ili sprečavanju pogoršavanja ove bolesti. Isto tako, nadamo se, da smo vam pomogli i informisali kako preventivno da upotrebljavate navedene biljke.
