Youtube/GREAT STARS
Tonzile imaju zaštitnu funkciju i predstavljaju deo imunog sistema. Često se kaže da predstavljaju “prvu liniju odbrane organizma od infekcije”.
– Smatra se da faringealna tonzila ili tzv. treći krajnik učestvuje u analizi svih stranih čestica koje prilikom disanja ulaze u naš organizam. S druge strane, nepčane tonzile su tako smeštene da uzorak svakog zalogaja hrane mora ući u tonzilarne kripte. Analiza svih stranih elemenata, tj. antigena dovodi do razvoja T i B limfocita u limfnim čvorovima vrata i razvijanja imunog odgovora. Tako je i hronična upala tonzila posledica defekta u lokalnom intratonzilarnom odbrambenom mehanizmu – objašnjava za portal N1 dr Ivan Baljošević.
Više od 80 odsto svih upala tonzila započinju kao virusne infekcije. Najčešći izazivači su rinovirusi, adenovirusi, kao i virusi influence i parainfluence. Međutim, virusne infekcije mogu se često komplikovati bakterijskim infekcijama.
Treba napomenuti da gornji disajni putevi ne predstavljaju potpuno sterilnu sredinu, jer se tu nalazi veliki broj mikroorganizama. U slučajevima pada imuniteta bakterije koje inače pripadaju normalnoj flori mogu postati izazivači infekcija. Izolaciji patogenog Beta hemolitičkog streptokoka pridajemo poseban značaj. Ova bakterija može da izazove i oštećenja drugih organa, kao što su bubrezi, srce ili zglobovi, a pretpostavlja se da su ulazna vrata infekcije upravo tonzile – ističe doktor.
Prema njegovim rečima, deca oboljevaju mnogo češće od odraslih i to, najčešće deca uzrasta od 4 do 15 godina. Pojava angine je karakteristična za vlažne i hladne mesece (od oktobra do aprila).
– Bakterije i virusi se od bolesnika ili kliconoše prenose kontaktom, tj. kapljičnim putem. Bolesna deca često zaraze svoje roditelje i druge ukućane. Kao i sve druge bakterijske infekcije nema trajnog imuniteta, pa se bolest u toku jedne sezone može javiti više puta – navodi dr Baljošević.
Simptomi
Simptomi i znaci virusnog i bakterijskog tonzilitisa zavise od izazivača infekcije. Virusne infekcije imaju blažu kliničku sliku, sa blažim početkom i postepenom rezolucijom bolesti posle tri do pet dana. Bakterijske upale tonzila karakterišu nagli početak, intenzivniji simptomi i veća mogućnost komplikacija.
Osnovni simptom je bol u grlu, koji se pojačava prilikom gutanja i širi se prema uvu. Prateći simptomi su povišena temperatura, glavobolja, malaksalost, gubitak apetita. Limfni čvorovi na vratu su uvećani i bolno osetljivi, kaže doktor.
– Najčešća klinička manifestacija akutnog tonzilitisa je hiperemija ždrela sa uvećanim limfnim žlezdama na vratu i povišenom telesnom temperaturom. Kliničkim pregledom krajnici su otečeni, edematozni, hiperemični. Eksudat moze prekriti celu tonzilu, kao i tonzilarne kripte. Simptomi i znaci virusnog i bakterijskog tonzilitisa zavise od precizne dijagnostike i kliničke slike – ističe dr Baljošević.
U slučaju virusnih infekcija, adenovirus je najčešći uzročnik. Adenovirusni tonzilitis je skoro uvek povezan sa visokom temperaturom i može da maskira bakterijski tonzilitis. Takođe može uzrokovati leukocitozu i povisen C-reaktivni protein, što takođe može da napravi diferencijalno dijagnostički problem – objašnjava on.
Prevencija
Doktor navodi da u prevenciji upala grla koristimo preparate za jačanje imuniteta, kao i vitaminske preparate.
– S obzirom da su izazivači infekcije u 80 odsto slučajeva virusi, u prevenciji, može se uspešno koristiti antivirusni sprej na bazi enzima tripsina. Za prevenciju bakterijskih infekcija grla i tonzila koriste se preparati koji sadrže tzv. dobre bakterije (na pr. Lactobacillus helveticus) koje sprečavaju vezivanje streptokoka za tonzile – kaže on.
Dr Baljošević naglašava da se svaka bakterijska upala tonzila leči antibioticima.
– Odluku o ovoj vrsti lečenja donosimo na osnovu kliničkog nalaza i pozitivnog nalaza brisa ždrela. Antibiotskom terapijom se izlečenje ubrzava, a sprečava se i razvoj mogućih komplikacija kao što su peritonzilarni apsces ili reumatska groznica. I danas se lečenje započinje penicilinskim preparatima i to u obliku sirupa, kapsula ili tableta.
On ukazuje da prilikom prepisivanja antibiotika treba voditi računa o tome da li je pacijent u skorije vreme uzimao neke antibiotike. Na taj način se izbegava ponavljanje terapije i povećava se mogućnost izlečenja.
