Unsplash
Kada žele da se ostvare kao roditelji, a to nije moguće u prirodnom odnosu, žene i muškarci upućuju se na neki od postupaka medicinski potpomognute oplodnje (VTO).
– U tom procesu, od početka se i jedni i drugi podvrgavaju ispitivanju, jer – i žena i muškarac, prema statistici, jednako mogu biti pogođeni sterilitetom. Statistika nekad ne pomaže, pa se lekarima na klinikama za vantelesnu oplodnju, kažu stručnjaci, danas javljanju parovi kojima je teško da prihvate da je “problem” muški sterilitet – objašnjava za N1 dr Božana Stepanov, specijalista ginekologije i akušerstva.
Ona naglašava da bi na savetovanju i prevenciji muškog steriliteta trebalo raditi više.
– Parovi se danas obraćaju lekarima mnogo “hrabrije” i ranije kada prepoznaju da imaju problem sa ostvarivanjem trudnoće, a u okviru same dijagnostike steriliteta, muškarci uglavnom vrlo otvoreno i bez problema razgovaraju i prihvataju ponuđene savete i dijagnostičke procedure. Uglavnom je reč o mlađim bračnim parovima. Naravno, nailazimo i na parove koji su godinama čekali da se “nešto desi” bez pomoći lekara, koji dolaze iz konzervativnijih sredina i koji teško prihvate da je “problem” u stvari muški sterilitet – navodi dr Stepanov.
Ona dodaje da zabrinjava i podatak da je u poslednjih 50 godina za 60 odsto opao broj spermatozoida kod naših muškaraca, a da sve više mlađih od 30 godina ima problem da ostvari trudnoću. Reč je o gotovo 30 procenata ukupnog broja parova koji su obuhvaćeni postupcima vantelesne oplodnje. Povećan je broj sve mlađih muškaraca koji se javljaju sa složenim problemima azospermije, koja znači potpuno odsustvo spermatozoida u ejakulatu, upozoravaju stručnjaci.
– Ono što uvek ističemo, jeste da se još nedovoljno radi na savetovanju i prevenciji muškog steriliteta. Mladi muškarci još uvek dobijaju vrlo malo saveta kako da se čuvaju infekcija, naročito polno prenosivih, kako da rade preventivne preglede i gde mogu da se savetuju i kako da provere stanje plodnosti. Zato nastojimo da kod svakog para, koji se javi s problemom steriliteta, napravimo kompletnu dijagnostiku i kod muškog partnera – pojašnjava dr Božana Stepanov.
Prema rečima doktorke, takva dijagnostika podrazumeva analizu briseva mokraćnog kanala, analizu spermokulture, urinokulture, krvne slike, spermograma (analiza broja, kvaliteta i pokretljivosti spermatozoida), po potrebi se radi i hormonski status, provera rada štitne žlezde, kao i genetska analiza kariotipa i mikrodelecije Y hromozoma.
Uzroci muškog steriliteta
Prema rečima dr Stepanov, brojni su uzroci koji mogu dovesti do muškog steriliteta.
– Počev od poremećaja ranog razvoja (genetski uzroci), hormonskih poremećaja (najčešće u pubertetu), uticaja pridruženih bolesti (autoimune bolesti, hronične bolesti), nelečene infekcije (naročito polno prenosive), operacije u predelu testisa ili npr. preponske kile, uticaj lekova, alkohola, pušenja, droga, upotreba kortikopreparata (sportisti), teški uslovi rada – ističe doktorka.
Kako kaže, retki su muškarci koji imaju naviku da jednom godišnje odu kod urologa i radiologa, kako bi proverili svoje reproduktivne organe i spermogram, kao što žene idu na kontrole kod ginekologa.
– Muškarci nemaju naviku da rade samopregled, a lekaru se javljaju jedino ukoliko primete neku promenu u nivou skrotuma, bilo da je reč o otoku, crvenilu ili otvrdnuću – dodaje ona.
Rak testisa najčešće se pojavljuje kod muškaraca između 18. i 35. godine, ali ugroženi su i dečaci u pubertetu od četrnaeste godine, upozoravaju stručnjaci. Za tu vrstu raka važi isto što i za ostale – što se pre prepozna, bolji su izgledi za lečenje.
– Najčešće bolesti testisa ne stvaraju intenzivne simptome pa se kasno otkrivaju. Iz tog razloga muškarcima se preporučuju redovne kontrole i ultrazvučni pregled (UZ) kojim se mogu otkriti promene koje su posledica raka, upale ili povrede i time započeti sigurno izlečenje na vreme. Ovaj pregled može dati dragocene informacije kod benignih i malignih tumora, povreda genitalne regije, anomalija u razvoju, cista, prisustva tečnosti u skrotumu, proširenih vena, kod prisustva krvi u ejakulatu, kod infertiliteta, impotencije – ističe doktorka.
Parovima kod kojih ne dolazi do željene trudnoće, ona savetuje da ne čekaju predugo.
– Ukoliko do trudnoće ne dođe za šest meseci do godinu uz planirane, ciljane odnose, javite se vašem ginekologu ili u neki od centara koji se bave neplodnošću. I budite strpljivi i verujte – savetuje doktorka.
– Od prošle godine na teret redovnog zdravstvenog osiguranja parovi kod kojih muški partner nema spermatozoide zbog nekog oboljenja, sada ima pravo da o trošku države ide na VTO – zaključuje za N1 dr Božana Stepanov, specijalista ginekologije i akušerstva, supspecijalista steriliteta i fertiliteta.
