Foto: Pixabay/Rawpixel
Nekada su razlozi za to spoljašnji i očigledni (određeni događaji, vesti koje dobijemo, odnosi sa ljudima koje srećemo itd,) a nekada razlog i nije tako očigledan, ali može biti povezan za promenom nivoa hormona ili uopšte sa našim telesnim stanjem.
U zavisnosti od velikog broja faktora kao što su stres i životne promene, promene raspoloženja će biti ređe ili češće, ali one same po sebi ne predstavljaju poremećaj ukoliko ne ometaju naše svakodnevno funkcionisanje ili živote drugih ljudi u značajnoj meri i tokom dužeg perioda. U tom slučaju bi trebalo otići na pregled i utvrditi šta je glavni razlog čestih promena raspoloženja i započeti adekvatan tretman, piše Za Stetoskop.info psiholog Neda Janićijević. Uzroci čestih i ometajućih promena raspoloženja mogu biti mentalni poremećaji, promene nivoa hormona, zdravstveni problemi i zloupotreba supstanci.
Mentalni poremećaji čiji je simptom promena raspoloženja
- Bipolarni afektivni poremećaj – Ovaj poremećaj predstavljaju smene izrazito živahnog ponašanja koje se naziva manična epizoda i izrazite tuge i pasivnosti, što predstavlja depresivnu epizodu. U oba slučaja, raspoloženje je intenzivnije nego kod normalnih promena raspoloženja, pa tako recimo u maničnoj epizodi osoba može nekontorlisano brzo pričati, ekscesivno izlaziti i družiti se, premalo spavati i slično, dok u depresivnoj fazi ona može biti izuzetno usporena, u nemogućnosti da ustane iz kreveta, pa to ugrožava i njen posao i socijalne odnose.
- Depresija– Iako je za depresiju karakteristična intenzivna tuga, sa kojom idu i pasivnost, povučenost i nezainteresovanost za bilo kakve aktivnosti, ovo raspoloženje nije konstanta. U okviru depresije raspoloženje nekada može biti bolje, a zatim opet mogu da se jave osećanja kao što su praznina i beznadežnost ili neretko i iritabilnost.
- Granični poremećaj ličnosti – Jedna od karakteristika ovog poremećaja su upravo nagle promene raspoloženja koje se javljaju bez vidljivog okidača ili su nesrazmerno intenzivne u odnosu na okidač. Osoba koja ima granični poremećaj ličnosti takođe ne podnosi dobro stres, pa takvi uslovi mogu da dovedu do promena raspoloženja, a često je sklona i samopovređivanju kada je uznemirena.
- Poremećaj pažnje – Ovaj poremećaj, naročito kada je u kombinaciji sa hiperaktivnošću, karakterišu promene raspoloženja, teškoće da se podnosi frustracija, napadi besa i slično.
Pored nabrojanih poremećaja, promene raspoloženja su čest simptom i mnogih drugih poremećaja kao što su ciklotimija (hronična forma bipolarnog afektivnog poremećaja), distimija (hronočna forma depresije), drugi poremećaji ličnosti, anksioznost, shizofrenija, poremećaji ponašanja kod dece itd.
Hormonski poremećaji i zdravstveni problemi kao uzrok promena raspoloženja
Pored toga, poremećaji u radu kardiovaskularnog sistema ili štitne žlezde takođe mogu uticati na naše raspoloženje, kao i bilo koje stanje koje pogađa centralni nervni sistem. Promene nivoa hormona takođe mogu uzrokovati nagle promene rapoloženja. Tako su promene raspoloženja karakteristične za period puberteta, zatim za predmenstrualni sindrom, trudnoću, a mogu se javiti i kod muškaraca kao posledica sniženja nivoa testosterona.
Zloupotreba supstanci kao uzrok promena raspoloženja
Zloupotreba psihoaktivnih supstanci ili aklohola utiče i na promene raspoloženja. Hronična upotreba neke od ovih supstanci stvara zavisnost koja značajno utiče na svakodnevni život i ugrožava ga, a između ostalog utiče i na raspoloženje, pa su karakteristična smenjivanja raspoloženja kao što su euforijasa jedne strane, praznina, tuga i bespomoćnost sa druge strane, a takođe i bes i iritabilnost.
Okidači za javljanje promena raspoloženja
Događaji koji predstavljaju značajne životne promeneBez obzira na to da li se radi o nekom ozbiljnom poremećaju ili su u pitanju benigne i prolazne promene raspoloženja, postoje okidači čije prisustvo povećava verovatnoću javljanja promena raspoloženja. To su:
- Stres (na poslu, u braku, specifični događaji ili okruženje koji ga izazivaju)
- Loša ishrana
- Nizak kvalitet sna
- Lekovi
Kada potražiti pomoć lekara?
Kao što je već rečeno, promene raspoloženja su normalna pojava i u zavisnosti od okolnosti su manje ili više intenzivne. Bez obzira na to što stvaraju neprijatnost, one ne predstavljaju patološku pojavu. Međutim, ako su te promene raspoloženja veoma česte, nagle i intenzivne i ukoliko traju duži period, tako da utiču značajno na svakodnevnu efikasnost i odnose sa ljudima, bilo bi dobro potražiti pomoć lekara kako bi se otkrio uzrok ovih promena i započeo adekvatan tretman u zavisnosti od tog uzroka.
Takođe je korisno da, kada primetite da vam se raspoloženje često i naglo menja, počnete da vodite dnevnik i zapisujete kada se te promene javljaju, kao i koje lekove ili terapije uzimate (recimo kontraceptivne pilule), koji događaji prethode tim promenama i slično. Postoji mogućnost da na taj način sami uočite u čemu je problem ili možete pomoći lekaru da odredi uzrok.
Ukoliko su vaše promene raspoloženja jake i potražite pomoć lekara, u zavisnosti od uzroka, on vam može prepisati određene lekove, preporučiti psihoterapiju ili vam promeniti određenu terapiju koju već uzimate, ukoliko ona utiče na vas.
Evo kako da sami utičete na promenu raspoloženja
Pokušajte da uspostavite rutinu kada je u pitanju uzimanje obroka i spavanje i pokušajte da se hranite zdravo i da obezbedite sebi dovoljno sna i odmora.Pored toga, Vi sami možete preduzeti određene korake kako biste prevenirali ili barem smanjili promene raspoloženja. Praktikovanje tih koraka može značajno pomoći, naročito ako su promene raspoloženja umerenog intenziteta i ako nije u pitanju neko ozbiljnije zdravstveno stanje koje uzrokuje ove promene. Pored vođenja dnevnika, koji će pomoći da uočite šta izaziva promene raspoloženja kod vas, pa samim tim i šta da izbegavate, a čemu da se posvetitite, možete učiniti i sledeće:
- Redovno vežbajte. Odaberite fizičku aktivnost koja vam prija i redovno je upražnjavajte. Fizička aktivnost pozitivno utiče na raspoloženje, pa je zato veoma važan faktor u održavanju mentalnog zdravlja uopšte.
- Izbegavajte stresne situacije. Veoma je važno ne izlagati se stresu kada to nije neophodno, iako, naravno, to nije uvek moguće. Kada nije moguće izbegavanje stresne situacije, važno je da naučite da upravljate svojim stresom i da ne dozvoljavate da vas on preplavi. Postoje tehnike koje pomažu u ovome, a one se između ostalog mogu učiti u sklopu kognitivno-bihejvioralne terapije.
- Pričajte o svojim problemima sa svojim prijateljima, suprugom, porodicom. Veoma je važno da ne zadržavate svoje probleme u sebi, već da omogućite drugima da vam budu podrška, kada vam je to potrebno. Kada se radi o problemima u međuljudskim odnosima, nekada može biti neprijatno razgovarati o tome ili se taj razgovor odmah pretvara u svađu. Zato je važno ukazati na problem na asertivan način, zalagajući se za svoje potrebe, ali ne povređujući tuđa osećanja.
