Sezona ranih trešanja već je u toku! Nekada su bile najslađe komšijske trešnje koje se jedu krišom dok nas neko ne primeti na drvetu, a danas, ako nemamo posađeno drvo u voćnjaku ili dvorištu, jedva čekamo da se zarumene pijačne tezge od prvih trešanja. Ono što mnogi nisu znali, trešnje ne samo da su slasna poslastica, nego i ZDRAVA poslastica.
Naime, trešnje podstiču varenje, pomoću zaštitnih kiselina i voćnog šećera koji regulišu rad stomaka, creva i gušterače.. Tome doprinosi i bogati udeo balastnih materija.
Trešnje izbacuju vodu i zato rasterećuju srce i krvotok, aktiviraju jetru i bubrege. Osim toga, bakteriološke supstance u trešnjama sprečavaju stvaranje zubnih naslaga i tako mogu da spreče nastanak karijesa i problema sa desnima.
Naučnici s instituta u Mičigenu tvrde da trešnje imaju izuzetno antiinfektivno delovanje, mogu da olakšaju artritičke bolove i izvor su antioksidanasa i melantonina, koji mogu da uspore efekte starenja, korisne su i u borbi protiv raka i bolesti srca.
Dvadeset trešanja ima 10 puta jače dejstvo od aspirina. A još jedna dobra vest je da ne iritiraju želudac. Bogate su važnim flavonoidima izokvercinom i kvercinom, koji predstavljaju najjače antikancerogene materije. Trešnje su sjajan izvor bora koji u kombinaciji sa kalcijumom i magnezijumom povoljno deluje na zdravlje kostiju i njihovu gustinu. Takođe smanjuju bolove u zglobovima koji se često jajvljaju kod ljudi koji imaju probleme sa artritisom.
Ipak trebalo bi da znate da trešnje ne treba da jedete pre ručka jer mogu da uspore izlučivanje sokova za varenje, što naročito otežava varenje mesa. Nakon trešanja ne treba da pijete vodu, a pogotovo pivo ili alkoholna pića.
Trešnja sadrži dosta vitamina A, nešto vitamina B1, B2, B3 i B6 i oko osam miligrama vitamina. U trešnjama ima i folne kiseline, kalcijuma, kalijuma, gvožđa, magnezijuma i cinka.
Uvarak od trešnjinih peteljki odavna se koristi kao snažan dijuretik koji pomaže kod problema s pritiskom, viškom vode u organizmu i kod bubrežnih oboljenja.
U narodnoj medicini koriste se skoro svi delovi trešnjinog drveta, od smole i kore, preko lista, peteljke, koštice i samog ploda. Njene glavne karakteristike su snažno antiupalno, diuretsko i antioksidativno delovanje. Najnovija saznanja moderne nauke otkrila su neke mehanizme delovanja supstanci kao što su elaginska kiselina, koje se u većim količinama nalaze u trešnjama, višnjama, jagodama i malinama. Upravo ta hemijska supstanca se smatra snažnim antioksidansom koji sprečava oštećenje DNK ćelije i time umanjuje mogućnosti obolevanja od raka.
Trešnja kao prirodni lek:
Protiv bolesti bubrega i mokraćnih organa: preporučuje se čaj od peteljki trešanja. Šaku peteljki trešanja kuvajte u litru vode dva minuta (od trenutka kad voda provri), ostavite da malo odstoji, procedite i nezaslađeno pijte povremeno u gutljajima tokom dana.
Za uklanjanje fizičke i umne iscrpljenosti: tri puta na dan jedite po 250 g trešanja.
Protiv bubrežnih kamenaca: kašicicu peteljki trešanja prelijte sa 200 g vode ili mleka i kuvajte 1 do 2 minute, ostavite poklopljeno 5 minuta, zatim procedite i pijte tri puta na dan.
Protiv reume: tokom osam dana svakodnevno pijte sok od svežih trešanja tri puta na dan po jednu čašu.
Protiv srčanih smetnji: usitnite 25 g koštica trešanja i stavite u 80 g jake rakije da stoji 10 dana na umerenoj temperaturi, zatim pijte 5 kapljica tinkture dva puta na dan.
