|
Opšta prevencija
Evo i nekoliko jednostavnih pravila za sprečavanje fotofobije. • Na otvorenom nositi naočare za sunce ili šešire sa velikim obodom. Preporučuju se stakla sa filterom, po mogućnosti siva: štite, a ne menjaju izgled boja. • Koristiti kapi za oči koje smanjuju osetljivost rožnjače i veštačke suze koje vlaže i štite oči. • Jesti što više borovnica i uzimati vitamin A i minerale, posebno cink i magnezijum. Ovi sastojci nude najbolju zaštitu, a smanjuju i stres. • Pratiti svaku promenu vida i redovno ići na specijalističke preglede očiju. Odbrana od računara |
Ako je krivac bolest
Konjunktivitis. – Fotofobija je često simptom akutnog konjunktivitisa. Reč je o upali vežnjače, providne membrane kojom je obavijena očna jabučica. Konjunktivitis može biti bakterijskog ili virusnog porekla. Izaziva ga, međutim, i prekomerno izlaganje suncu i alergija na polen ili grinje iz kućne prašine. Kad su uzročnik bakterije, fotofobiju prati bol, oko je crveno, a sekret gnojav. U slučaju virusnog konjunktivitisa, oči su crvene, a često je zahvaćena i rožnjača.
Lečenje. – Za bakterijske infekcije lekar prepisuje antibiotike (oralne ili lokalne). Protiv virusnih oblika i onih čiji je uzrok izlaganje suncu koriste se kapi za oči (s antizapaljenjskim steroidima i antibakterijske preventivnog karaktera). Za alergijske bolesti oka preporučuju se kapi protiv alergije.
Iritis. – Zapaljenje dužice (šarenice, irisa). Reč je o obojenoj membrani, zaduženoj za podešavanje količine svetlosti koja ulazi u oko. Kad se upala proširi na cilijarno telo (unutrašnji deo prožet krvnim sudovima), govorimo o iridociklitisu. Upala irisa često je posledica infektivne bolesti u organizmu, od gripa do sinusitisa, od infekcija polnih organa do reumatizma.
Upala dužice izaziva jaku fotofobiju. Oko je bolno, gornji kapak naduven zbog prisustva tečnosti, suzenje pojačano. Dužica je tamna, a zenica sužena. U slučaju iridociklitisa, fotofobiju prate jaki bolovi i značajno smanjenje vidne oštrine.
Lečenje. – Uglavnom kortizonskim preparatima koji deluju protiv upala i kapi za širenje zenica.
Glaukom. – Reč je o podmukloj očnoj bolesti bez jasnih simptoma koju prati povećanje očnog pritiska. Treba je shvatiti ozbiljno, naročito posle četrdesete godine ili ako u porodici postoje slučajevi glaukoma, budući da oštećuje očni nerv i uzrokuje gubitak vida.
Lečenje. – Posle detaljnog oftamološkog pregleda i dijagnoze, lekar prepisuje kapi ili tablete, zavisno od stanja, ili lasersku terapiju. U teškim slučajevima koji ne reaguju na lekove pribegava se hirurškom zahvatu.
Uveitis. – Fotofobija se pripisuje i prednjim uveitisima (uvea je sudovna opna očne jabučice) koji se dele na ciklitise i iridociklitise. U prvom slučaju upala membrane zahvata cilijarno telo i sudovnjaču, u drugom i dužicu oka. Uveitis uzrokuju infektivne bolesti kao što su gonoreja (najčešća polna bolest današnjice), reumatizam, grip ili lokalne infekcije tipa sinusitisa ili zubnih granuloma. Pored fotofobije, prisutni su bolovi u očnoj jabučici, jako suzenje, edem gornjeg očnog kapka, sluzava tečnost na dužici koja je tamna, a zenica sužena.
Lečenje. – Na bazi kortizonskih preparata koji deluju protiv upala i kapi za širenje zenica.
Astigmatizam. – Reč je o poremećenom prelamanju zraka u oku: slika se ne formira u jednom fokusu pa se osoba žali na zamagljeni vid. Uzrok je deformacija rožnjače koja umesto kružnog oblika tenis-lopte ima jajastu liniju ragbi-lopte. Pored iskrivljene slike, javlja se i fotofobija uzrokovana naprezanjem oka da samo ispravi vidni poremećaj.
Lečenje. – Dovoljno je delovati na uzrok, dakle astigmatizam, da strah od svetlosti nestane. Koriste se naočare sa cilindričnim staklima ili kombinacijom cilindričnih i sfernih. Tu su i hirurški zahvati: laser lako ispravlja „krivinu“ rožnjače.
Katarakta. – Nepodnošenje svetlosti vezuje se i za kataraktu ili sivu mrenu: reč je o zamućenju očnog sočiva koje uzrokuje smanjenu oštrinu vida. Tegoba može biti posledica povrede, starosti ili promene u metabolizmu (kao što je dijabetes), a nekad je i urođena. Pored fotofobije, katarakta se ispoljava postepenim slabljenjem vida, boljim vidom na blizinu nego što je bio, bleštanjem i mrljama pred očima.
Lečenje. – Mikrohirurškim zahvatom kojim se zamućeno očno sočivo zamenjuje veštačkim.
Kada nije bolest u pitanju
U nekim slučajevima fotofobija nije vezana za očne bolesti već za privremene uslove.
Spoljni faktori. – Netoleranciju na svetlost izazivaju i: 1. strana tela u oku; 2. produženo izlaganje suncu kad su blesak i toplota najjači; 3. kvarc-lampe; 4. elektroaparati bez odgovarajuće zaštite; 5. kontaktna sočiva; 6. kvalitet kućne ili radne sredine.
Šta preduzeti. – Delovati na uzrok. U slučaju 1: izvaditi strano telo čistim rukama ili otići lekaru; u slučajevima 2-3-4: ne preterivati s izlaganjem. U slučaju 5: tražiti savet od očnog lekara; u slučaju 6: poboljšati kvalitet sredine (na primer, izbegavanjem pušenja).
