Strah od životinja – zoofobija

Kako se nalazite na sajtu Životinjsko carstvo, po svoj prilici ste i ljubitelj životinja. Ipak, postoje razni ljubitelji životinja, a samo oni pravi brinu i razumeju i ljude koji iz određenih razloga ne vole životinje ili ih se (bez opravdanog razloga) plaše.

U ovom tekstu ćemo se osvrnuti na ljude koje imaju upravo taj iracionalni strah od životinja – stručno rečeno – zoofobiju.Prema definiciji, svaka fobija je iracionalni, nekontrolisani strah od određenih objekata, bića ili situacija. Neke osobe sa fobijama imaju toliko izražen strah od neke pojave da su u stanju da svoj svakodnevni život drastično menjaju i prilagođavaju izbegavanju pojava od kojih se plaše.Neki će u cilju izbegavanja ostajati kod kuće čak i kada im je neophodno da izađu napolje a u ekstremnim slučajevima osobe sa fobijama u slučaju suočavanja sa izvorom straha doživljavaju I nekontrolisane napade panike.Ovaj psihološki fenomen je primećen kod ljudi svih doba starosti, svih kultura, nacija i kod oba pola mada su žene po svemu sudeći nešto podložnije.

 

Ukupan broj zabeleženih fobija se kreće oko broja 530 a postoji i podela na tri glavne vrste:

– socijalne fobije, strahovi koji obuhvataju druge ljude I društvene situacije, kao što je npr. Strah od ismejavanja ili prezira od strane drugih zbog nekog postupka.

 

– specifične fobije koje izaziva pojedinačna pojava, a u ovu grupu spadaju I strahovi od životinja.

 

– agorafobija, uopšteni strah od napuštanja svog doma ili svog poznatog I sigurnog životnog prostora.

 

Prema najnovijim medicinskim klasifikacijama psiholoških poremećaja, sve vrste fobija su podgrupe anxious disorder-a tj. anksioznosti.Iako može biti preteran, strah je zapravo jako koristan osećaj tj. urođeni instinkt. Biološki proces koji se događa kada je osoba preplašena povećava joj sposobnost da se suprotstavi ili da pobegne od izvora straha/opasnosti. Izlučeni adrenalin povećava broj otkucaja srca što ubrzava protok krvi i povećava broj udisaja. Krv se takođe usmerava od perifernih delova tela u vitalne – mozak i srce. Sistem za varenje prestaje sa radom i oslobađa se sećer u krvi što povećava snagu. Zenice se šire kako bi primile više svetla.Iako ljubiteljima životinja ovakav u biti prijateljski gest može da prija, osobe safobijom od pasa mogu iskusiti i nekontrolisani napad panikeIako je gorepomenuti biološki mehanizam prirodan, kod osoba sa fobijama on je preteran pošto ga najčešće izaziva pojava koja uopšte ne ugrožava život.Panični strahovi se “dobijaju” na razne načine. Dete može od majke naučiti da je reakcija na neku životinju histerična i time je u svakoj sledećoj sličnoj situaciji povezati sa opasnošću.Fobija se takođe može razviti iz traumatičnog iskustva. Dete je recimo kao malo bilo napadnuto od jednog psa i nakon toga se kao odrasla osoba plaši i potpuno bezazlenog psa. Masovni mediji takođe donekle utiču na ovaj tip strahova, pa tako neki fimski producenti uspešno eksploatišu strahove od npr. insekata praveći filmove u kojima ljudsku rasu napadaju hiljade “mutiranih” ogromnih paukova ili sl. Čak i nakon toliko godina, svi dobro pamte serijal “Ajkula” o neprirodno izrasloj beloj ajkuli koja napada brodove.Svi slični strahovi su zapravo neka vrsta neželjene “nadogradnje” instinkta koji su ljudi u prošlosti morali imati kako bi se držali podalje od otrovnih insekata, gmizavaca, velikih sisara mesoždera…Statistički, velika većina osoba sa fobijama nikada ne zatraži medicinsku pomoć iako su njihovi problemi sasvim rešivi.Vrste terapija su brojne i zavise od prirode fobije: od antidepresivnih lekova (za kratkotrajne efekte), preko hipnoterapije, neurolingvističkog programiranja, energetske psihologije do alternativnih medicinskih pristupa, homeoterapije…

 

Šta vlasnici kućnih ljubimaca mogu korisno uraditi kako bi pomogli osobama sa povećanim ili paničnim strahom od životinja?

 

Pre svega, ne trebaju igrati ulogu psihoterapeuta suočavajući nepripremljene i preplašene ljude sa izvorom njihovog straha.Iz tog razloga, budite uviđavan i fin (nije teško biti fin!) vlasnik ili vlasnica svog kućnog ljubimca. Ako primetite strah kod svoje komšinice, pridržite svog psa na kratkom povocu, pomilujte psa kako slučajno ne bi zalajao, i uopšte na svaki način ih pokušajte učiniti prijateljima.Pažljivo i strpljivo, malo po malo.Imajte na umu da nemaju svi ljudi sreću da vole životinje i da sa njima imaju normalan odnos.Svojim lepim primerom izazvećete nepodeljene simpatije i poštovanje i ljudi koji nisu ljubitelji životinja.