EPA
Britanski naučnici utvrdili su da se manje od trećine pacijenata potpuno oporavi godinu dana nakon otpuštanja iz bolnice posle preležanog koronavirusa.
Kako se pandemija razvijala, sve veći broj istraživanja je otkrio da kovid ne samo da prouzrokuje zdravstvene probleme kratkoročno, već ima i dugoročne efekte.
Sada je studija otkrila da mnogi od onih koji su imali stalne simptome nakon hospitalizacije pokazuju malo poboljšanja, pri čemu je njihovo stanje slično oko 12 meseci posle otpuštanja kao i sedam meseci ranije, piše “Gardijan”.
– Samo se jedan od tri učesnika osećao potpuno oporavljenim za godinu dana – rekla je dr Rejčel Evans, jedna od koautora studije Covid-19 (Phos-Covid), koju vodi Nacionalni institut za zdravstvena istraživanja (NIHR) u Lesteru, iako tim kaže da podaci koji nedostaju samo ukazuju na to da bi cifra mogla biti čak dva od 10 ili čak šest od 10.
Istraživanje, koje tek treba da bude recenzirano, otkriva da je tim prikupio i samoprijavljene i objektivne mere zdravlja, kao što su fizički efekat i funkcija organa, kod 2.320 odraslih oko pet meseci posle otpuštanja iz bolnice nakon što su imali Covid-19.
Zatim su razmotrili slične mere za 924 učesnika otprilike godinu dana nakon otpuštanja, od kojih je 807 prisustvovalo prethodnom praćenju.
Između pet meseci i godinu dana nakon otpuštanja, procenat učesnika koji su izjavili da se osećaju oporavljenim ostao je veoma sličan, nešto manje od 30 odsto za 12 meseci, kao i prevalencija simptoma uključujući nedostatak daha, umor i bol.
Uočeno je malo ili nikakvo poboljšanje u oblastima uključujući funkciju organa, fizičku funkciju i kognitivno oštećenje ili “moždanu maglu”, sa otprilike jednim od 10 učesnika koji je imao značajan stepen poslednjih 12 meseci nakon otpuštanja.
Dalji rad tima otkrio je da su učesnici grupisani u jedan od četiri “klastera”: veoma jaki simptomi, teški simptomi, blagi simptomi i oni sa jakom moždanom maglom i drugim umerenim simptomima. Dok su oni iz “blage” grupe u proseku prijavili oko četiri simptoma, oni u veoma grupi sa teškim simptomima prijavili su oko 20.
Dr Evans je rekla da je tim otkrio minimalnu ili nikakvu promenu u bilo kom zdravstvenom ishodu između pet meseci i jedne godine u četiri klastera, dok su upitnici koje su popunili učesnici koji su ocenili svoje zdravlje u poređenju sa načinom na koji su retrospektivno gledali na njega pre hospitalizacije, otkrili značajan pad zdravlja povezan sa kvalitetom života posle pet meseci, a zatim vrlo malo promena za godinu dana.
Studija ne može da dokaže uzrok tekućih simptoma i naglašava potrebu za pristupima za poboljšanje mentalnih i fizičkih oštećenja pacijenata. Međutim, tim je otkrio da su žene, naročito gojazne, sposobne da hodaju samo na kratkoj udaljenosti i da imaju povišen nivo određenih inflamatornih proteina u krvi. Takođe je utvrđeno da su neki od inflamatornih proteina povišeni kod onih sa jakom moždanom maglom.
Kris Brajtling, profesor respiratorne medicine na Univerzitetu Lester i glavni istraživač studije, rekao je da tim pokušava da otkrije da li autoimunitet može da bude pokretač, dodajući da bi antiinflamatorni lekovi mogli da se testiraju kako bi se videlo da li doprinose poboljšanju.
– Jedna od ključnih poruka koje zaista želimo da prenesemo jeste da niko od nas ne misli da kovid ima jedan mehanizam i jedan tretman – rekla je dr Evans i dodala da je potrebno da grupe definišu svoj konkretan problem, a zatim da se u skladu sa tim upravljaju.
