• Hrana zastupljena na Dalekom istoku je niskokalorična, ali u isto vreme puna sastojaka zdravih za organizam
Koliko je japanska hrana zdrava svedoči nam dugovečnost japanskog naroda. Hrana je niskokalorična, ali u isto vreme puna sastojaka zdravih za organizam. Najviše je zastupljena riba i to u svežem obliku (najkvalitetnije vrste ribe koje su termički neobrađene), pirinač, soja, razno povrće i začini. Osnovni elementi japanske kuhinje su uvek konstantni: obrok je tradicionalno uvek u ograničenim količinama, odličnog kvaliteta i elegantno serviran.
Suši je najspecifičniji za to podneblje, a sastoji se iz nigirija-komadića specijalno pripremljenog japanskog pirinča na koji se pored začina stavljaju fileti sveže ribe i rolnice koje su napravljene tako što je, pored pirinča, avokada i krastavca, dodata i nori alga. Suši je bogat proteinima i vitaminima B grupe, selenom i omega tri masnim kiselinama koje su neophodne za zdravlje srca. Komadić sušija ima manje od 50 kalorija. Služi se uz neizostavni soja sos. Pri tom je važno napomenuti dobre karakteristike soje. Sadrži 33 odsto ugljenih hidrata, 42 odsto proteina (dva puta više nego bilo koje meso) i 20 odsto masti. Soja, takođe, ima bogat vitaminski sastav jer sadrži B, C, D i E vitamin uz prisustvo karotena, kalijuma, natrijuma, kalcijuma, gvožđa..
Pored sušija, na japanskom meniju će se uvek naći pirinač. Ova ceralija u Japanu zamenjuje klasičan hleb. Sadrži 60 do 80 odsto ugljenih hidrata, 6,5 odsto belančevina i 0,4 odsto masti. Bogata je i B i E vitaminima, fosforom, kalijumom, kalcijumom i magnezijumom.
Povrće je takođe dosta zastupljeno u japanskoj kuhinji, kako sveže, tako i dinstano. Pored izuzetnog bogatstva vitamina, značajno je i zbog dijetetskih vlakana koja utiču na normalan rad creva i imaju uticaja na pad nivoa šećera i masti u krvi, odnosno usporavaju njihovu apsorpciju. Vasabi (zeleni začin sličan renu) koristi se kao dodatak uz suši i daje mu ljutkastu notu. Poznat je po velikoj koncentraciji vitamina C i minerala. đumbir je takođe začin koji se dodaje raznim jelima, a čak i nekim pićima. Utiče i na lepotu jer osvežava kožu, kosu i nokte.
Miso supa često se nalazi na stolu Japanaca. Sadrži šitake pečurke, tofu sir i nori alge i smatra se da je antikancerogena. Šitake pečurke se, osim u miso supi, koriste iu drugim jelima, a pogodne su i za vegetarijansku ishranu. Od 1969. godine koriste se u medicini protiv tumora, u lečenju raznih vrsta alergija i za jačanje imunog sistema.
Ne treba izostaviti ni tradicionalni zeleni čaj koji je možda i bolji od pilule za mršavljenje, jer sadrži antioksidanse koji poboljšavaju metabolizam i opšte zdravstveno stanje organizma.
Zauvek vitki
Opšte je poznato da Japanci u srednjem, pa i poznim godinama ostaju super vitki, a to se pripisuje svakodnevnom konzumiranju zdrave ribe, bez koje je japanska trpeza nezamisliva i zelenog čaja. Širom sveta sve više se vodi računa o zdravoj ishrani koja pomaže kako zdravlju tako i produžetku životnog veka. Što je najinteresantnije, ne morate imati japanski metabolizam da biste osetiti prednosti japanske ishrane.
Alge protiv herpesa
Nori je najkorišćenija alga na svetu jer se koristi u pravljenju sušija i kao dodatak gotovim jelima. Sadrži mnogo minerala koji sprečavaju razvoj herpesa i taurin (amino-kiselinu) koja smanjuje krvni pritisak. Nori takođe sadrži i duplo više karotena od šargarepe, kao i vitamin A. Pored jela od ribe, u japanskoj kuhinji su zastupljena i jela sa piletinom, govedinom i svinjetinom u kombinaciji sa raznim vrstama povrća, sosovima i nudlama od pirinčanog brašna. Sva ova jela se pripremaju i kombinuju na specifičan način tako da budu zdrava.
