Foto: Profimedia
Kakve će boje biti nečije oči zavisi od kombinacije čak 12 do 13 gena, a osim što utiči na boju očiju, ti geni imaju i druge uloge.
Ne kaže se bez razloga da su oči ogledalo duše, ali u doslovnom smislu one su i ogledalo zdravlja, navika, mogućnosti, piše „Dejli mejl“, a prenosi Tanjug 10. juna 2014. godine.
Prema poslednjem istraživanju, belkinje svetlih očiju (plavih ili zelenih) bolje podnose bol od osoba tamnijih očiju.
Studija, sprovedena na Univerzitetu Pitsburg nad 58 trudnica, utvrdila je da su osobe svetlijih očiju bolje podnosile porođajne tegobe i da su tokom porođaja osetile manje bola.
Takođe, one su posle porođaja osetile manju napetost, imale su manju stopu postporođajne depresije i manje negativnih misli.
Dr Džari Luhelajnen, profesor molekularne biologije Univerziteta Džon Murs, koji inače proučava kako geni utiču na boju očiju i pomaže forenzičarima da identifikuju žrtve ubistava i nesreća na osnovu ostataka lobanje, kaže da se boja očiju može predvideti sa sigurnošću od 70 do 90 odsto.
Takođe, istraživanje Univerziteta Džordžija u Atlanti sprovedeno nad više od 12.000 ispitanika, otkrilo je da su osobe svetlijih očiju konzumirale mnogo više alkohola od onih s tamnijim očima.
Razlog zašto smeđooke osobe piju manje alkohola i zašto su ređe alkoholičari naučnici su našli u činjenici da je njima potrebno manje da bi se napili.
Melanin, osim što utiče na to koliko će oči biti tamne, izolator je električnim vezama između ćelija mozga – više melanina u mozgu i on će efikasnije i brže funkcionisati.
Slično je pokazalo i istraživanje psihologa Entonija Falonea sa Univerziteta Edinburg iz 1991. godine nad 100 volontera koje je pokazalo da su studenti tamnih očiju pokazali značajno bolje rezultate na testovima inteligencije koji su bili vremenski ograničeni.
I dok su osobe tamnih očiju brže reagovale i bolje rešavale testove, plavooke osobe pokazale su se boljim u strateškom razmišljanju pa su njihovi sportovi golf, kros trčanje.
Jedna jedina osoba koja se pre 6.000 do 10.000 godina rodila s plavim očima „kriva“ je za sve plavooke osobe danas jer, kako smatraju naučnici Univerziteta Kopenhagen, svi smo pre imali smeđe oči.
Oni smatraju da su se plave oči pojavile sasvim slučajno, a jedna od teorija tvrdi da su hladna klima i tmurno nebo pomogli njihovom širenju.
Manjak melanina uticao je i na to da je koža osoba iz severnih krajeva svetlija, jer takva bolje može da stvori vitamin D koga nema u tim krajevima jer nema dovoljno sunčevog svetla.
Inače, plave oči filtriraju manje svetla zbog čega osobe plavih očiju bolje vide kada je sunce slabije, ali imaju i veći rizik da će oboleti od dijabetesa tipa 1, da će imati probleme sa sluhom…
Istraživanje iz 1977. godine zabeležilo je da osobe plavih očiju odaju mnogo manje o sebi u razgovoru s psihoterapeutom ili drugim savetnikom.
S druge strane, nemački psiholozi su 2006. utvrdili da deca plavih očiju imaju manje inhibicija u ponašanju od dece tamnih očiju, a u Češkoj je objavljeno istraživanje koje je otkrilo da su muškarci smeđih očiju dominantniji od onih plavih očiju.
