11:57
Lepota i Moda
Blog Stranica 811
Deset mitova u koje verujemo zbog filmova (VIDEO)
Foto: Youtube/Desperado/Printscreen
Filmski likovi su svemoćni. Svaka njihova rečenica je savršeno tempirana, u opasnim situacijama donose namerne odluke u milisekundi i onda ispaljuju duhovite „one lajnere“, njihovi magazini su retko prazni i prečesto imaju neograničenu količinu metaka, a njihova uobičajena reakcija na eksploziju je uglavnom hladna šetnja u usporenom snimku.
Ukratko, filmovi su tu da nas zabave i većina nas svjesna je činjenice da ono što gledamo na velikom platnu nije stvarnost.
Međutim, neke stvari (koje nikada nećemo doživeti) toliko se često događaju da smo ih s vremenom prihvatili kao normalne. U redu, možda ne normalne, ali toliko uobičajene da zapravo ni ne razmišljamo o tome što bi se stvarno dogodilo.
Ovo je deset uobičajenih mitova koje nam holivudski scenaristi neprestano serviraju, prenosi Index.hr.
10. Hloroform ne deluje brzo
Filmski stvaraoci vole da prikažu hloroform kao magično rešenje za tiho i brzo uspavljivanje neprijatelja. Ali kao što ste mogli da pretpostavite iz naslova, stvari u stvarnosti ne funkcionišu tako.
Hloroform jednostavno nema taj nivo efikasnosti. Iako će vas uspavati, čak i u malim dozama, to se neće dogoditi odmah. Štaviše, čak i ako koristite veću dozu, potrebno je oko pet minuta da ona stupi na snagu, a to se mora uraditi pod kontrolisanim uslovima i sa osobom koja je voljna.
Stoga, maramica natopljena hloroformom ne samo da ne bi rezultirala trenutnim „nokautom“, već biste u najboljem slučaju imali petominutni rvački meč tokom kojeg bi hloroform jednostavno ispario. Jutjub je prepun video snimaka „testera glupana“ koji su isprobali ono što su videli u filmovima i shvatili da je to očigledna laž.
9. Kada idemo u Jurski park?
Iako je u ovom slučaju reč samo o teoriji koja je predstavljena u jednom filmu (i knjizi po kojoj je film zasnovan), mnogi su verovali da je tako nešto moguće. Tačnije, mnogi od nas su verovali da se DNK može sačuvati hiljadama godina i da bismo, u idealnoj situaciji, mogli da kloniramo dinosauruse kao u Parku iz doba jure.
Dok se DNK može sačuvati pod određenim okolnostima, svakako ne dovoljno dugo da se uspešno dobije DNK dinosaurusa, a čak i da je imamo, ne bi bilo dovoljno da stvorimo biće… koje bi nas rastrglo u komadiće.
Ali nemojte se osećati loše što verujete u ovu teoriju. U stvari, mit je bio toliko raširen da je grupa naučnika sprovela istraživanje kako bi dokazala da ova teorija ne drži vodu.
8. Kardiopulmonalna reanimacija
Ovu scenu ste verovatno videli bezbroj puta – neko je praktično mrtav, ali se iznenada pojavljuje glavni lik i uz pomoć kardiopulmonalne reanimacije vraća osobu sa ivice sigurne smrti. Ponekad je žrtva utapanja, ponekad strujnog udara, ali nakon nekoliko udisaja i malog pumpanja, mrtvi se vraćaju u život.
Sada, morate biti oprezni sa ovim jer CPR zaista spašava živote, ali filmovi i TV emisije nam često daju pogrešnu predstavu o tome šta se zaista dešava.
Na primer, ako dođe do srčane insuficijencije, kompresije neće magično učiniti da srce ponovo radi. Cilj je da se održi protok krvi u telu do dolaska hitne pomoći, a veoma je važno da se sve uradi kako treba jer, kao što verovatno pogađate, žrtva neće imati previše koristi od jahanja bez glave na grudima.
7. Seksi život špijuna
Ako nas je Džejms Bond nečemu naučio, to je da je život špijuna neprekidna jebanja prošarana alkoholom, skupim automobilima, kockanjem, pucnjavom i kršenjem strogih pravila. I dok je svima kristalno jasno da je stvarnost daleko od Bonda, filmovi su stvorili prilično nerealnu sliku špijuna u široj slici.
Pre svega, špijuni će najčešće birati automobile koji se neće isticati, jer je poenta da budete neupadljivi, a ne da imate stotinu seljaka oko vašeg automobila koji će vas ispitivati koliko konja ima i koliko troši. I dok mnogi agenti CIA-e tvrde da su imali kvalitetan društveni život, to je došlo sa ogromnom količinom stresa.
Što se tiče seksa (a, osim Bonda, većina špijuna se oslanja i na seks), on samo nepotrebno komplikuje situaciju i ne donosi rezultate, a pravi agenti dodaju da je ideja o seksi špijunima rezultat Margaret Zele, bolje poznat kao Mata Hari.zbog čega je većina špijunki na filmu prikazana kao modeli u uskoj odeći.
Štaviše, kršenje pravila je nešto na šta tajne službe ne gledaju blagonaklono, posebno ne u slučajevima nepromišljenog trošenja.
Bivša agentica Emili Brandvin dodaje da većina operativaca CIA-e čak ni ne nosi oružje osim ako nije u neprijateljskom okruženju.
Osim toga, većina agenata priznaje da ima najviše jedan „Bond trenutak“ tokom svoje duge karijere, dok većina njih jednostavno nije dovoljno romantična, dovoljno zanimljiva ili dovoljno opasna iz dana u dan.
O špijunskim maskama u filmovima ne vredi ni govoriti.
6. Kada hitac poleti
Da se razumemo, scene u kojima streljani likovi odlete od siline udarca metka su neopisivo zabavne i verovatno ste oduvek znali da to ne može biti dalje od istine, ali su vremenom mnogi to zaboravili. Nakon što po hiljaditi put vidite pumpere i Magnume kako bacaju smeće, počinjete da to uzimate zdravo za gotovo.
Ali oružje ne funkcioniše tako… jer – fizika. Možda vam se čini da bi veći kalibar mogao izazvati veću reakciju, to bi značilo da bi oružje izazvalo istu reakciju kod osobe koja ga drži. Drugim rečima, umrećete, ali nećete leteti.
5. Dva pištolja, nula poena
Iako je ova ideja vremenom skoro nestala iz akcionih filmova i sada je češća pojava u video igricama, nekada je bilo izuzetno popularno da akcioni heroji lete kroz vazduh (naravno u usporenom snimku) i pucaju iz dva pištolja u isto vreme. .
Kao što verovatno možete da pretpostavite, ova praksa je potpuno suluda i teško je poverovati da je tako nešto ikome palo na pamet.
Doduše, ovo je verovatno ideja nekog maštovitog scenariste koji nikada nije pucao iz vatrenog oružja, jer će vam oni koji jesu reći da to drastično smanjuje šansu da bilo šta pogodi.
Ali verovatno ste to i sami znali.
4. Živo blato
Ako slučajno upadnete u živo blato i nema ko da vas izvuče, Holivud vam ne predviđa svetlu budućnost. Štaviše, smrt je manje-više izvesna. I dok se gotovo 100 posto Hrvata koji ovo čitaju u sigurnosti svojih domova najvjerovatnije nikada neće naći u toj situaciji, holivudska mašinerija će otežati stvari onima koji to čine, jer je važno znati kako živi blato funkcionira u stvarnosti.
Kada se sve kaže i uradi, živo blato je samo blato, i u većini slučajeva moći ćete slobodno da plutate ako gazite do struka.
To, naravno, ne znači da je u pitanju nešto bezazleno, ali panično bacanje i pokušaj da se sami izvučete samo će pogoršati situaciju.
Činjenica je da ćete teško izaći sami, ali je moguće ako znate šta da radite, a šta ne. Osim toga, najveći problem pada u živo blato obično nije utapanje, već činjenica da ne možete da izađete i da će vas sunce na kraju ubiti.
3. Poboljšati, poboljšati, poboljšati
Jedan od najčešćih mitova u filmovima i serijama je mogućnost policije i forenzičara da očiste mutan snimak do te mere da mogu da vide dlake na nosu počinioca.
Naravno, jasno vam je da je ovo samo jedna od bezbrojnih zabluda i da „pojačati, poboljšati, poboljšati“ funkcioniše samo u mašti.
Realnost je, naravno, drugačija. Fotografija niske rezolucije može se donekle očistiti, ali to je sve. Zumiranjem i „čišćenjem“ zamućene fotografije nećete dobiti odraz lica ubice na staklu u uglu sobe.
Naravno, nadzorne kamere su sve bolje, pa je i rezolucija slike bolja, ali ako imate zamućenu fotografiju lica, čak i nakon obrade imaćete nešto manje zamućenu fotografiju lica.
2. Zli hakeri
Iako živimo u vremenima kada su kompjuteri sveprisutni, a veliki broj ljudi bar kompjuterski pismen, Holivud i dalje ne odustaje od klišea zlog hakera. Istina, danas imaju malo bolji imidž nego ranije, ali scenaristi kao da odbijaju da poboljšaju svoj lenji prikaz hakera kao usamljenika koji ilegalno provaljuju u baze podataka i kradu informacije u podrumu svoje majke.
U stvarnosti hakovanje je legitiman i legalan posao. Mnoge kompanije angažuju profesionalne hakere da provere njihove sisteme i pronađu slabosti kako bi se zaštitile od onih koji, da tako kažem, „nemaju časne namere“.
Ali to nije strašno zanimljiv posao za veliki ekran, pa čak i danas imamo hakere koji su samo malo manje nerealni od onoga što smo videli u groznim Hakerima iz 1995. godine.
1. Bilo koja vrsta eksplozije
Holivud jednostavno odbija da prihvati činjenicu da eksplozije (i eksplozivi bilo koje vrste) zapravo ne rade onako kako zamišljaju.
Iako su krivi za bezbroj mitova vezanih za eksplozije, najveći (i vizuelno najupečatljiviji) svakako je mirna šetnja dok iza njih (naravno u usporenom snimku) gigantske eksplozije koje deluju kao kombinacija atomske bombe i urlika napalma.
I dok niko pri zdravoj pameti ne bi pomislio da će neko preživeti eksploziju u tako neposrednoj blizini, dobro je setiti se šta bi se zaista dogodilo.
Da niste bili momentalno pokošeni gelerima, što iz nekog razloga nikada nije nešto što postoji u filmskim eksplozijama, teško biste preboleli udarni talas, jer čak i da se eksplozija te veličine dogodila daleko iza vas, osećali biste talas kao izuzetno snažan udar koji bi te oborio.odmah „vezani” za pod.
Osim ako si stvarno kul. Konkretno, „Antonio Banderas i Salma Haiek u Desperado“ cool.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Od ažamije do šeretluka: 30 zvučnih reči starih Srba koje smo zaboravili
Dimitrije Milenkovic on Unsplash
Ukoliko u govoru upotrebite izraz idem “do čaršije” mnogi će vas razumeti, ali kuda ste se uputili ako idete “na čair”? I ko vas to prati kada sa vama ide i “dost”? Još kažite da ćete usput svratiti do “džambasina” i nikome najverovatnije neće biti ništa jasno!
Ne govorite vi neki strani jezik nego koristite reči koje su odavno izašle iz upotrebe iako nisu ništa manje korisne ili “lepe”. Zato, brišemo prašinu sa nekih od tih izraza i predstavljamo vam 30 reči koje su koristili stari Srbi, a čije značenje danas retko ko zna!
AŽAMIJA – Neiskusan nevešt, mlad čovek (u narodnoj poeziji – neiskusno, nerazumno, naivno, ludo dete)
BRKLJAČITI – nejasno govoriti, mumljati, brondati
VAJKATI – žaliti se, kajati se
“Ne vajkaj se na život, već se vataj kakvog čestitog posla!” – narodna poslovica
GEKNUTI – umreti, ali i propasti (finansijski)
DOST – prijatelj, a odatle je DOSTLUK – prijateljstvo
ĐIDIJA – obešenjak, siledžija, nasilnik (tur.), kod Srba može da bude i junak, delija, zanesenjak koji izaziva divljenje
EGEDA – violina
“Sa svojom dvorskom muzikom (s egedama) i s nekoliko momaka … pošalje [ih] u crkvu te se venčaju” – Vuk Karadžić
ŽDREPČOVIT – konj koje je spreman za parenje, ali u prenesenom smislu i muškarac koji misli samo na “švrljanje i švalerisanje”
ZULUM – nasilje, nepravda
“Tu knezovi nisu radi kavzi, Nit su radi Turci izjelice, Al’ je rada sirotinja raja, koja globa davati ne moze, ni trpiti Turskoga zuluma” – narodna pesma “Početak bune protiv dahija”
IZVANLJUDNIK – nečovek, čovek bez ljudskosti
JARA – velika vrućina ako se odnosi na vremenske uslove, ali može da znači i povišenu temperaturu tela, groznicu
KUVET – moć, sila, snaga
LIPCAL – uginuo, obično se odnosi na životinju. Odatle je nastala reč “LIPSAO” sa istim značenjem
LJESAK – sjaj, odblesak.
“Od ljeska zimskog sunca … izgledalo je to pivo prozirno” – Petar Pecija Petrović
MAKANJA – malo, sićušno dete, sitno “poput makova zrna”
NEKNJA – prekjuče
NJEGOVSKI – karakterističan za njega, njemu svojstven
“Proku je obeznanila njegovska, ljuta krv” – Veljko Petrović
OKNUTI – viknuti, dozvati nekoga
POLZA – Korist, dobitak, uspeh
REZILAK – sramota, stid, a odatle “REZILITI” – brukati se, sramotiti se
SEHIRITI – uživati, gledati nešto sa uživanjem
TEFERIČ – izlet, veselje
ĆUTUK – glupak, budala
USRŽITI – učiniti da nešto skroz zahvati, da prodre u srž nečega
FUKARA – sirotinja, beskućnici
HRŠUM – povika, vikanje na nekoga, ljutnja (još i “RŠUM“)
CUBOK – iznutrica
ČAIR – polje, livada
DŽAMBASIN – trgovac, prodavac (još i “DŽAMBAS“)
ŠERETLUK – budalaština, šala
Izvor: istorijskizabavnik.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Naučnici utvrdili da povrće koje svakodnevno koristimo može da doprinese sniženju nivoa šećera u krvi
UnsplashJedna od deset osoba starijih od 40 godina u Velikoj Britaniji danas živi sa dijabetesom tipa 2. Prema proceni Instituta za javno zdravlje Srbije, u Republici Srbiji od dijabetesa boluje oko 770.000 osoba ili 12 odsto odraslog stanovništva.
Ljudi sa dijabetesom tipa 2 nisu u stanju da proizvedu dovoljno insulina iz svog pankreasa da bi regulisali šećer u krvi, što znači da njihov šećer u krvi može da dostigne opasno visoke nivoe. Međutim, postoji jedno uobičajeno povrće koje može da doprinese sniženju nivoa šećera u krvi za čak 50 odsto i moglo bi uskoro da vidi „potencijalnu upotrebu“ u lečenju pacijenata sa dijabetesom.
Prema nalazima još iz 2015. godine, koji su predstavljeni na 97. godišnjem sastanku Endokrinološkog društva u San Dijegu, naučnici su predstavili studiju prema kojoj je otkriveno da ekstrakt luka može „snažno da snizi“ visok nivo šećera u krvi i ukupnog holesterola kada se daje uz antidijabetički lek metformin.
– Luk je jeftin i dostupan i koristi se kao dodatak ishrani. Ima potencijal za upotrebu u lečenju pacijenata sa dijabetesom – rekao je tada glavni autor studije Entoni Ojieh sa Univerziteta Delta State u Abraki, Nigerija.
Istraživači su testirali ovu teoriju na pacovima, tako što su tri grupe pacova sa medicinski indukovanim dijabetesom dobile različite doze ekstrakta luka kako bi utvrdili da li će to pojačati efekat leka. Doze su bile 200, 400 i 600 miligrama po kilogramu telesne težine. Istraživači su lek i luk dali i u druge tri grupe, nedijabetičkim pacovima sa normalnim šećerom u krvi.
Studija je otkrila da je dijabetičkim pacovima, onima koji su dobijali 400 i 600 miligrama po kilogramu telesne težine „drastično smanjen“ nivo šećera u krvi za 50 i 35 odsto u poređenju sa početnim nivoom. Ekstrakt luka je takođe snizio nivo ukupnog holesterola kod dijabetičkih pacova, pri čemu su 400 i 600 miligrama imali najveće efekte. Studija je takođe otkrila da je ekstrakt luka doveo do povećanja telesne težine kod nedijabetičkih pacova, ali ne i kod pacova sa dijabetesom.
– Luk nije visoko kaloričan. Međutim, čini se da povećava brzinu metabolizma i, uz to, povećava apetit, što dovodi do povećanja hranjenja. Moramo da istražimo mehanizam kojim je luk doveo do smanjenja glukoze u krvi. Još nemamo objašnjenje- izjavio je Ojieh, prenosi “Yahoo Sports”.
Kako vitamin D može da poboljša naše zdravlje
pixabay.com
Vitamin D još do nedavno nije bio posebno cenjen, ali su sprovedena mnogobrojna istraživanja koja su neosporno dokazala njegovu efikasnost. Iako se vitamin D prvenstveno stvara u telu nakon izlaganja sunčevim zracima, možemo ga uneti i hranom ili dodacima ishrani.
Kakva je zapravo uloga vitamina D u našem organizmu i kako nam on može pomoći kod lečenja hroničnih, ali i mnogih drugih bolesti?
Sve njegove dobrobiti
Iako ga ubrajamo u vitamine, svojim sastavom i načinom delovanja vitamin D pre podseća na hormon. Za razliku od drugih vitamina i minerala, vitamin D se sintetiše u organizmu pomoću sunčevih zraka, odnosno stvara se u koži tokom izlaganja suncu. Zanimljiv je i podatak da ga nikad ne može biti previše u organizmu jer ljudsko telo reguliše njegovu količinu.
Jedan od najvažnijih efekata ovog vitamina kod ljudi jeste taj što omogućava apsorpciju kalcijuma. Kada se radi o nedostatku vitamina D, kalcijum se ne može pravilno apsorbovati, pa ljudi u tom slučaju najčešće obole od osteoporoze.
Nauka je dokazala i njegovu delotvornost u kontroli malignih oboljenja i autoimunih bolesti poput reumatoidnog artritisa, multiple skleroze i lupusa, a takođe doprinosi i pravilnom razvoju i mineralizaciji naših kostiju.
Kako prepoznati nedostatak vitamina D?
Nedostatak vitamina D još se naziva i hipovitaminozom, a najčešći simptomi su depresija, hronični umor, nagli gubitak telesne težine, pojava dijabetesa, bolovi u kostima, slabost mišića, bolesti srca i osteoporoza.
Rizične grupe kojima je utvrđen nedostatak vitamina D najčešće su trudnice i deca, a tek rođenim bebama daje se i vitamin D u kapima kako bi se sprečilo kasnije oboljenje kostiju i druge slične bolesti.
Isto tako, manjak vitamina D u organizmu mogu imati svi oni koji se nedovoljno izlažu suncu, poput starijih ljudi u domovima i raznim drugim institucijama, ljudi koji žive u gradovima sa velikom koncentracijom smoga, kao i onih koje prečesto koriste zaštitna sredstva za sunčanje.
Nakon uspostavljanja eventualne dijagnoze obolelima se preporučuje redovno uzimanje dodataka ishrani kako bi se nadomestio nedostatak vitamina Di sprečile neželjene posledice po zdravlje, prenosi Index.hr.
Jedan sastojak ublažiće gorušicu posle kafe: Ovo je najgora kombinacija
pixabay.com
Neke vrste kafe imaju veću koncentraciju kiseline koja može da uznemiri osetljiv želudac, pogotovo ako dnevno konzumirate više od jedne šoljice ovog napitka.
Da biste neutralisali kiselinu i olakšali probavu, možete da se poslužite magičnim belim praškom – sodom bikarbonom! Soda bikarbona ili natrijum-bikarbonat je izvrsno prirodno pomagalo za neutralizaciju kiseline u organizmu, do kojeg može da dođe zbog preterane konzumacije slatke i masne hrane.
Ima antialergijska, antiupalna i antigljivična svojstva.
Prstohvat sode bikarbone u kafi (ili 1/8 kašičice na litar omiljenog napitka) na Zapadu je svojevrsni narodni lek za neutralisanje kiseline. Oni koji su probali tvrde da se u takvoj kafi ne oseća ukus ovog praha. Iako kombinacija kafe i sode bikarbone nije poznata u našim krajevima, stručnjaci tvrde da zaista može da spreči pojavu kiselosti u organizmu.
Ipak, treba imati na umu da soda bikarbona u kafi može da ima i neke nuspojave na organizam – pojačanu pojavu gasova, smanjenje apsorpcije kalcijuma i opšti uticaj na probavu, upozorava nutricionista Marija Andrijašević.
Možda niste znali, ali najgora kombinacija su zapravo kafa i mleko, beli napitak pojačava kiselost organizma, pa bi osobe koje imaju osetljiv želudac trebalo da izbegavaju ispijanje kafe na ovakav način.