21:30
Zdravlje
Blog Stranica 817
Koja je vaša ključna vrlina, koja mana i koji strahovi vas muče – SAZNAJTE IZ POSLJEDNJE CIFRE VAŠE GODINE ROĐENJA!
Koja je vaša ključna vrlina, koja mana i koji strahovi vas muče – SAZNAJTE IZ POSLJEDNJE CIFRE VAŠE GODINE ROĐENJA!
Posted by: Aura Redakcija
in NUMEROLOGIJA
Godina u kojoj smo rođeni pokazuje veliku ulogu u našem životu. Međutim, najvažnija je posljednja brojka u godini našeg rođenja, tvrdi numerologija.
Svaki broj ima odgovarajući element i to su Vazduh, Vatra, Zemlja, Drvo i Voda. Navedeni elementi mogu puno otkriti o ličnosti osobe, njenim običajima i mnogim drugim stvarima.
Sada, u kojoj godini ste rođeni?
Na primjer: Ako ste rođeni 1987. godine, posljednja brojka 7 ukazuje da je vaš element Vatra.
Element 1: Metal (0-1)
Osobe koje su rođene pod dejstvom elementa Metala imaju snažan karakter i otpornost. Ti su ljudi pravedni i rezervisani. Žele da žive dosljedno, životom punim ljubavi.
Osim toga, ljudi rođeni u vladavini elementa Metala znaju šta žele i oni će učiniti sve kako bi ostvarili svoje ciljeve i ambicije. Njihovi nedostaci su želja za moći, žudnja za luksuznim stvarima i novcem. Odlučni su i ne tolerišu propuste.
Element 2: Voda (2-3)
Ljudi rođeni pod dejstvom elementa Vode krase vrline kao što su razvijeno saosjećanje, šarm i sažaljenje. Imaju jaku maštu i snalažljivost, a to ih čini uspješnim u poslovnim transakcijama vezanim za umjetnost.
Ti ljudi imaju izuzetan instinkt i veoma su orijentisani na detalje.
Element 3: Drvo (4-5)
Oni koji su rođeni pod dejstvom elementa Drveta su samouvjereni i marljivi. Originalni su, vole nova iskustva i sanjaju o otkrivanju svijeta oko sebe, o bizarnim mjestima i zagonetkama.
Oni se nikada ne ponašaju sebično i egoistično.
Element 4: Vatra (6-7)
Ljudi pod dejstvom elementa Vatre pravi su avanturisti i sanjaju o putovanju oko cijelog svijeta. Praksa im je da prebrzo uskaču u nove stvari. Ljudi rođeni u vladavini vatrenog elementa su ljubazni i prirodni; oni znaju kako da zainteresuju ljude.
Element 5: Zemlja (8-9)
Oni koji su rođeni pod dejstvom elementa Zemlje pouzdani su i znaju kako da ostvare svoje ciljeve. Detaljno razmatraju svaku pojedinu stvar i nikad ne čine ništa neupadljivo.
“Zemljani” ljudi vole disciplinu i red, tako da uvijek žive po svom planu. Njihov glavni strah je strah od nepoznatog.
Broj pregleda:
142
2022-10-09
Aura RedakcijaOriginal Article
„Španska kragna“ za Šljuku: Kako je Danas pre 20 godina pisao o obračunima kriminalnih klanova?
Foto: Radenko Topalović
„Ubistvom beogradskog biznismena Sredoja Šljukića Šljuke (30) i njegovog brata od strica Zorana Šljukića (25) na autoputu kod „Centra Sava“ 28. septembra u 23.45 časova, ubedljivo su dokazane tvrdnje sumnjičave javnosti da centri moći bivšeg režima i njihove veze sa organizovanim kriminalom ne samo da nisu demontirane i rasturene, kako aktuelni srpski političari tvrde, nego su i jače nego ikada“, uvod je teksta od pre 20 godina u dnevnom listu „Danas“.
Devedesete su obilovale različitim klanovima širom Beograda, a neretko su isti bili i u međusobnim sukobima. Borili su se za prevlast na ulici, za lokale koji su „u njihovoj zaštiti“, za poslove i uticaj.
Jedan od najjačih kriminalnih klanova tog vremena bio je Zvezdarski, a njega je vodio Sredoje Šljukić Šljuka.
Profesionalna likvidacija braće Šljukić izvedena je na autoputu Beograd-Šid u traci koja vodi iz novog u stari deo grada.
„Napad je izveden kao u najboljim klimi filmovima. Audiju A8 (BG 77-72 – datum i godina Šljukinog rođenja!), u kome su bila braća Šljukić, put je presekao automobil, čiji vozač je usporio i primorao ih da stanu. Onda se sa druge strane pojavilo drago vozilo, koje im je preseklo odstupnicu. U traci pored ‘audija’ u kome su bila braća Šljukić tada se zaustavio i treći automobil, sivi ‘audi 100’. bez registracija, iz koga su napadači otvorili rafalnu vatru i izrešetali žrtve“, opisao je događaj novinar lista „Danas“ Aleksandar Roknić.
Za volanom je sedeo Sredoje Sljukić, dok je Zoran bio pored njega.
„U kolima je na zadnjem sedištu bio i Šljukićev telohranitelj Velibor Ćirović (30), koji se u trenutku napada bacio na pod kola, tako daje samo lakše povređen. Ćirović je posle napada izašao iz kola i pokušao da zaustavi neki automobil kako bi odvezao povređene drugove, ali je na kraju, ipak, sam odvezao braću Šljukić do Urgentnog centra“, navodi se u tekstu.
Epilog je da je Zoran Šljukić bio ubijen na licu mesta, dok je Sredoje Šljukić podlegao povredama u Urgentnom centru.
Pogođeni su sa više hitaca u glavu i telo. Policija je blokirala taj deo građa bezuspešno pokušavajući da uhvati ubice.
Nešto kasnije, zbog uviđaja, blokirana je i traka autoputa. Na mestu napada pronađeno je 30 metaka iz automatskog oružja kalibra 7.62 milimetara.
„Prvi rezultati istrage pokazuju da je Sredoja Šljukića, četrdesetak minuta pre napada neko pozvao telefonom i zakazao mu sastanak ispred ‘Taša’. Šljuka, očigledno, ništa nije posumnjao, pa je na dogovoreni sastanak krenuo samo s bratom Zoranom i Ćirovićem“, prve su informacije koje su mediji dobili.
Analizom telefonskih poziva, istraga je utvrdila i da je neposredno pred smrt Šljukić zvao jednog bliskog prijatelja, da je nekoliko puta okretao njegov broj, ali nije mogao da ga dobije i da su pri poslednjem pokušaju da uspostavi vezu zapraštali meci.
Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.
Poznati recept
„Zakazivanje sastanka telefonom, a zatim likvidacija, nije neuobičajen metod u poslednjih nekoliko ubistava u Beogradu“, podsetio je novinar Danasa.
Na taj način ubijen je i novosadski biznismen i bivši komandant Srpske dobrovoljačke garde Branislav Lainović Dugi ispred hotela „Srbija“, Zoran Dimitrov Žuća – ubijen je posle poziva na pejdžer, kao i Predrag Jokić, ispred zgrade u Balkanskoj 8 dve godine ranije.
U prilog tezi da je ubistvo braće Šljukić profesionalno smaknuće, piše u tekstu, ide i to da se ovakva likvidacija među profesionalcima naziva „Španska kragna“.
„U pitanju je naziv za likvidacije u pokretu, kada napadači, po pravilu, koriste tri vozila. ‘Ljudi’ iz prvog vozila imaju zadatak da velikom brzinom preteknu auto u kojem se nalazi potencijalna žrtva, dok se druga kola, takođe, velikom brzinom uglave iza vozila žrtve. Razlog za to je da se auto žrtve ne bi slučajno zaustavio, okrenuo i pobegao“, pojašnjenje je termina.
Treći auto, istog momenta pretiče i sa leve strane vozila žrtve blokira eventualno bekstvo i kada se poravna sa žrtvmim vozilom, iz njega najmanje jedan, a najčešće dvojica napadača, počinju da pucaju.
„Ne pamtim kada sam stavio pancir. Čega da se bojim? Policija pominje orga nizovani kriminal. Nema toga u Srbiji. Ne može se grupa klinaca, koji obiju tri automobila smatrati organizovanim kriminalom. Smejem se svaki put kada u novinama pročitam o sukobu gangova. Onda me, naravno, povežu sa nekim ranjavanjem, privedu i mnogo vremena provedem i policiji. Šta je bilo sa Taletom? Mesec dana bio sam u pritvoru, da bi na kraju priveli odgovorne i osudili ih“, govorio je svojevremeno Šljukić.
Nastavak obračuna
Nekoliko dana pre Šljukićevog ubistva u Beogradu je održano savetovanje na temu „Organizovani kriminal i bezbednost u Srbiji“ i tada je Dušan Mihajlović, ministar unutrašnjih poslova Srbije, izjavio da su „organizovane kriminalne grupe eliminisane iz krijumčarenja naftnim derivatima“ i da su zbog toga „brojne takve kriminalne grupe bile prinuđene da preusmere svoje kriminalno delovanje na klasične kriminalne operacije, poput iznuda i ucena“.
„U prethodne dve godine znatno je suženo polje delovanja organizovanog kriminala, posebno u oblasti šverca cigareta, oružja, municije, belog robija“, rekao je Mihajlović tada.
Pitanje koje se u ovakvim situacijama neminovno postavljalo je ko su nalogodavci ovog ubistva, ko su izvršioci i koji je motiv?
Ipak, tek se vremenom saznalo da su za Šljukićevo ubistvo bili odgovorni niko drugi do ozloglašeni „Zemunci“ – Milan Luković Kum i Sretko Kalinić.
Sretko Kalinić, koji robija u požarevačkoj Zabeli zbog ubistva premijera Zorana Đinđića i likvidacija „zemunskog klana”, u svojoj knjizi „Zemunski klan – ko je ko” razotkrio je kako su ubili nekoliko „velikih“ imena beogradskog podzemlja, među kojima se našla i po koja reč o Šljukinom ubistvu.
U ovoj likvidaciji je, kako tvrdi Kalinić u knjizi, učestvovao i Dejan Milenković Bagzi, koga Kalinić naziva „Lizoguz Dušana Spasojevića”.
„Pričaju da je Dušan iz straha naredio Šljukino ubistvo. Ne sećam se zašto je Dušan naredio ubistvo Šljuke. Nije iz straha. Zaboravio sam pravi razlog, mislim da je to bilo zbog kompleksa, jer je Šljuka imao pratnju od pet automobila. Dušan ništa nije prepuštao slučaju. Rešavao je prodija. Kad su nam javili da Centra ‘Sava’, sa bratom bleme pre nego što nastanu. Dok pišem ovo, prisećam se da je govorio: ‘Šta će njemu tolika pratnja, koga se on boji? Sigurno nešto planira.’ Pitao je, po običaju, da li to može da se završi, a ja sam mu, kao i uvek, odgovarao da možemo da uništimo svakog neprijatelja. Ubrzo posle toga počeli smo da pratimo Šljuku. Kada je izašao na auto-put, krenuli smo za njim, punim gasom. Tada je Dejan Milenković Bagzi vozio metalik sivi ‘audi 8’, kojim je pretekao ‘audi A8’, u kome su bili Sredoje i Zoran Šljukić. Kum (Mile Luković) i ja smo ih sje*ali. Vozio je skroz u levoj traci na auto-putu za Niš. Približavali smo mu se velikom brzinom, mislim da smo išli 200 na sat. Lizoguz Dušanov Bagzi mu je više puta blicao da se skloni. Tada smo išli oko 160 kilometara na sat, možda i više. Šljuka je prvo ignorisao blicanje, ali se na kraju sklonio udesno i tu je završio karijeru“, detaljno svedoči Kalinić o poslednjim trenucima žestokog momka sa Zvezdare.
Dušan Spasojević, kako je pisao Kalinić, teško je poverovao da je Šljuka mrtav.
„Ubistvo Sredoja Šljukića je nastavak obračuna koji su obeležili minulih deset godina. Poslednje ubistvo samo dokazuje da su ti centri moći netaknuti i za vreme nove vlasti. Šljukino ubistvo dogodilo se samo dan pred predsedničke izbore i sigurno je da će se negativno odraziti na današnju vlast“, kazao je Marko Nicović, bivši načelnik Odeljenja za droge beogradskog SUP.
On je tada objasnio da poslednji događaji demantuju izjavu srpskog ministra policije da je Srbija sve bezbednija i napominje da je po jednoj analizi američke administracije Srbija na prvom mestu u Evropi po „sačekušama“.
Kao osnovni motiv Šljukićevog ubistva, Nicović je tada naveo eliminisanje protivnika u podeli moći, kako podzemne, tako i ekonomske, što će se ispostaviti kao tačno.
Kada se govori o neraščišćenim računima, često se u javnosti pojavljivala priča da je zvezdarski klan, za čijeg je vođu Šljukić slovio, godinama pre bio u velikom sukobu sa voždovačkim klanom, kao i sa Surčincima.
Razlog sukoba sa Voždovčanima je bio taj što je pre nekoliko godina ranije jedan od pripadnika Šljukine ekipe na splavu ubio Bojana Banovića, a teško ranio čuvenog Miodraga Miju Baškalovića, koji posle smrti Gorana Vukovića važio za vođu Voždovčana.
Šljukić se u razgovoru sa prijateljima žalio kako mu policija stalno pretresa kuću i pitao se zašto uvek diraju njega, a „Surčin niko ne sme da takne, iako je pun svega i svačega“ i istovremeno odgovarao da je to zato što „Surčinci imaju jake zaštitnike u vlasti“.
U danima nakon Šljukinog ubistva pominjali su se i politički motivi zbog kojih je Šljuka navodno stradao.
Naime, on je nekada bio član SPS. a o razlozima zašto je postao član partije bivšeg predsednika SRJ svojevremeno je rekao daje „smatrao da su njihova uverenja pravilna i pristupio sam im“.
„Ubrzo je sve počelo da ide u drugom smeru, pa sam odustao. Pozivali su me na sastanke, ali se nisam odazivao“, izjavio je Šljukić.
Međutim, pričalo se i da je Šljukić sa prijateljima obezbeđivao Vidovdanski sabor 2002. godine Srpskog pokreta obnove ispred Savezne skupštine i da je njegovo obezbeđenje te večeri uspelo da spreči sukob Vukovih i pristalica socijalista, koji su se u jednom trenutku sreli kod zgrade Vlade Srbije.
Šljukić je poslednji put u javnosti viđen na završnom mitingu predsedničkog kandidata Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice na Trgu Republike.
I tada se sa svojim prijateljima starao o bezbednosti učesnika mitinga.
Krajem maja 2002. godine beogradska policija je na splavu-brodu „Sava“ kod dvojice Šljukinih telohranitelja, Milutina Džudovića iz Bijelog Polja i Velibora Ćirovića, pronašla pištolje za koje nisu imali dozvole. Policija je tada saopštila da su s njima u društvu bili Šljuka, Željko Rutović i Aleksandar Mrkić, kod kojih nije pronađeno oružje, ali su Šljukini advokati demantovali da on ima ikakve veze s privedenima.
Šljukić je beogradskoj javnosti postao poznat posle pucnjave u fitnes klubu u sportskom centru Voždovac, oktobra 1995. godine, kada je od zalutalog metka stradala gošća lokala Tatjana Nikolić.
Na Šljukića i njegovog druga Srđana Adžemovića pucali su Bane Grebenarević i još jedan napadač. Grebenarević i njegov prijatelj Zoran Šubara ubijeni su na Bežanijskog kosi 29. marta 1996. godine.
Jedan od Šljukinih telohranitelja, Veljko Radovanović ubijen je 24. septembra 2001. godine u pucnjavi kod restorana „Tabor“ na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Ulice Gospodara Vučića. Tom prilikom ranjen je i dragi čovek iz Šljukinog obezbeđenja Miloš Stanković.
Zoran Bošković, biznismen iz Bijelog Polja, ispalio je na njih šest hitaca iz automatskog oružja i pobegao niz Bulevar kralja Aleksandra. Pucnjavi je prethodila svađa i tuča između Šljukića i Boškovića, koji ni do 2002. godine nije uhapšen. Za njim je policija raspisala potemicu.
Februara 2001. godine Šljukić je priveden u beogradsku policiju posle ubistva Milutina Šćepanovića, zvanog Mića Križan, dok je 1998. godine bio optužen da je pokušao da ubije Zlatana Šehovića, ali ga ovaj nije identifikovao na suočavanju kod istražnog sudije.
Takođe, dobro obavešteni krugovi tvrde daj e Šljukić na početku karijere, početkom devedesetih, često bio viđan u društvu oko obezbeđenja premijera Srbije Zorana Đindića.
Bez dokaza
Kako piše u tekstu dnevnog lista „Danas“ od pre 20 godina, interesantno je da Šljukiću umešanost u bilo kakve nezakonite poslove nikada nije dokazana.
„Nisam kriminalac, to je glupo reći. Kriminalci stalno prave probleme, provode mnogo vremena po zatvorima. Ja nikada nisam bio u zatvoru, osim u istražnom postupku“, izjavio je svojevremeno Šljukić.
Govoreći o glasinama da je umešan u trgovinu narkoticima Šljukić je tvrdio – da su „to tek gluposti“ i da može da se zakune da je njegovo „društvo najčistije od svih beogradskih“.
„Drogu ne podnosim, narkomane ne mogu da gledam. Samo sport i ništa više“, izjavio je Šljukić.
O svojoj imovini govorioje da „ništa nije stečeno protivzakonito“ i da je novac kojim je započeo biznis dobio od oca, „koji je više od 15 godina radio u inostranstvu“.
„Bilo mi je glupo da to pričam, jer nisam želeo da mi kažu da sam mamin i tatin sin. Svi žele da budu problemčići. Ali, prošla su vremena kada su se organizovale grupe sa Dorćola, Zvezdare, Voždovca i išle jedne protiv drugih. To odavno nikog ne interesuje. Došla su druga vremena, kada se svi okreću biznisu i novcu. I mogu glasno da kažem. Nikada ne bih mogao bez roditelja. I svoje dece“, rekao je tada Šljukić.
A popis njegove imovine bio je zaista fantastičan. Dve modeme benzinske pumpe u Malom Mokrom Lugu i na Bežanijskoj kosi, suvlasništvo u diskoteci „Taš“ i vlasništvo nad nekoliko lokala u Beogradu, velelepna kuća na Bežanijskoj kosi…
Mesec dana pre ubistva Šljukić je, navodno, prodao svoju benzinsku pumpu u Malom Mokrom Lugu, za fantastičnu sumu od oko četiri i po miliona evra.
„Ubistvo Sredoja Šljukića Šljuke je drago ‘veće’ ubistvo u poslednjih nekoliko meseci posle ubistva generala Boška Buhe. Veza? Nema je, osim možda preko nalogodavaca ubistva. Međutim, oni kao i dosad ostaju nepoznati, upravo kao i u svim prethodnim slučajevima kada su ubijani ‘najviđeniji’ ljudi beogradske policije i podzemlja. Javnost, a verovatno i policija, za sada, može samo da nagađa. Poslovni aranžmani, raniji neraščišćeni ‘računi’, netrpeljivosti, sujete… U Beogradu je u poslednjih desetak godina ubijeno preko pedeset ‘viđenijih’ Beograđana, a da nijedno od tih ubistava nije rešeno. Zato i statistički podatak koji je ministar Dušan Mihajlović i izneo na jednoj od konferencija za novinare da je ‘Srbija posle Češke zemlja sa najmanje kriminala u Evropi’, posle ovog surovog ubistva deluje zabrinjavajuće i ne obećava bezbednije dane“, zaključak je novinara Aleksandra Roknića u tekstu svega nekoliko dana nakon ubistva Sredoja Šljukića.
Iako je Kalinić danas iza rešetaka, a veliki deo tada aktuelnih aktera ili tragično završio ili pobegao, novi klanovi popunjavali su praznine beogradskog podzemlja, nastavljajući tradiciju devedesetih godina samo sa novim, u pojedinim aspektima surovijim, licima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
(RECEPT) DVA SASTOJKA ZA BOLJU POTENCIJU I LIBIDO: Ova moćna kombinacija probudit će zvijer u vama
Ilustracija: Pixabay
(RECEPT) DVA SASTOJKA ZA BOLJU POTENCIJU I LIBIDO: Ova moćna kombinacija probudit će zvijer u vama
Autor: Zlatko Govedić
Sezam (Sesamum) je biljni rod iz porodice sezamovki, a njegov je najpoznatiji predstavnik indijski sezam (Sesamum indicum). Posljednjih je godina ta biljka ponovno popularna u kuhinji i kućnoj ljekarni zbog visokog udjela kalcija i magnezija, što znači da je koristan za zdravlje kostiju i krvožilnog sustava.
S druge strane, svi znamo da med donosi niz zdravstvenih blagodati, od podizanja energije do jačanja imuniteta.
Stoga je logično dа kombinacija ta dvа sastojka može donijeti ogromne koristi. Sezam i med u nraodnoj se medicini rabe za snižаvаnje kolesterolа i krvnog tlakа, za poboljšаnje cirkulаcije, kod аnksioznosti, kroničnog zаmora i depresije.
No sezam i med donose korist i u našem spolnom životu. U indijskoj se tradiciji ta kombinacija rabila i za stimuliranje žlijezda i poboljšanje spolnog užitka. U njih se vjeruje da ona utječu nа rаspoloženje, regulira kronični umor te da je blagotvorna za potenciju muškаrcа i žene.
Priprema je veoma jednostаvna. Stavite mljevene sjemenke sezаmа i med u zdjelu pa promiješаjte dok se sastojci ne sjedine. Možete nаprаviti loptice ili druge oblike te mješаvine i nа krаju ih ostaviti u hladnjaku.
Ti vam kolаčići mogu koristiti i kаo dodatak u drugim receptimа ili kаo ukrаs.
Svakodnevna konzumacija kolačića mogla bi znаčаjno pozitivno utjecаti nа rаspoloženje, umor i potenciju.
Autor:Zlatko Govedić
ZADNJE VIJESTI
ZA OBOSTRANO ZADOVOLJSTVO(RECEPT) DVA SASTOJKA ZA BOLJU POTENCIJU I LIBIDO: Ova moćna kombinacija probudit će zvijer u vama
POMOZITE SI SAMI(VIDEO) GENIJALAN TRIK ZA TRENUTNO OLAKŠANJE: Riješite se začepljenog nosa i otežanog disanja u tren oka
HODAJTE S LAKOĆOM(RECEPT) ZBOGOM ZADEBLJALIM PETAMA: Ovim jednostavnim trikovima ublažit ćete tegobe sa stopalima!
VIŠE ŠTETE NEGO KORISTIVAŽNA UPUTA: Ako svoj dom želite i očistiti i dezinficirati, nemojte činiti ovu pogrešku zbog koje ćete samo raspršiti bakterije
Komentari
odražavaju
stavove
njihovih
autora,
ali
ne
nužno
i
stavove
portala
Dnevno.hr.
Molimo
čitatelje
za
razumijevanje
te
suzdržavanje
od
vrijeđanja,
psovanja
i
vulgarnog
izražavanja.
Portal
Dnevno.hr
zadržava
pravo
obrisati
komentar
bez
najave
i/li
prethodnog
objašnjenja.Original Article
Godišnjica rođenja Mihajla Pupina: Od Idvora do prestižnih univerziteta
Foto: Mihajlo Pupin/ Foto: Library of Congress
Mihajlo Pupin rođen je na današnji dan 1854. godine. Ostaće upamćen po izumima koji su promenili svet, a između ostalog, i po književnom radu koji mu je išao od ruke.
Pupinovo rodno mesto Idvor nalazi se u Banatu i po poslednjem popisu ima 974 stanovnika. Poznato je po čuvenom naučniku koji je tu odrastao i završio osnovnu školu. Pupin je osećao privrženost rodnom kraju, a kada je otišao u Ameriku dodao je svom prezimenu reč Idvorski kako bi naglasio odakle potiče.
Tokom đačkih dana družio se sa Urošem Predićem, kasnije jednim od najvećih slikara srpskog realizma, koji je rođen u Orlovatu. Pančevo u kom je Pupin išao u srednju školu bilo je za njega usptna stanica, jer se brzo otisnuo u svet.
Zanimljivo je da se Mihajlo Pupin uputio na drugi kontinent, a da nije imao kod sebe mnogo novca ni ideju šta će tačno raditi u Americi. U autobiografiji „Od pašnjaka do naučenjaka“, za koju je dobio Pulicerovu nagradu, opisao je taj period života na sledeći način:
„Imao sam u džepu svega pet centi. I da sam umesto pet centi doneo pet stotina dolara, moja sudbina u novoj, meni potpuno nepoznatoj zemlji, ne bi bila ništa drukčija. Mladi doseljenik, kao što sam tada bio ja i ne počinje ništa dok ne potroši sav novac koji je poneo sobom. Ja sam doneo pet centi i odmah sam ih potrošio na jedan komad pite od šljiva, što je u stvari bila nazovi pita. U njoj je bilo manje šljiva, a više koštica! A da sam doneo i pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, verovatno na slične stvari, a borba za opstanak koja me je očekivala ostala bi ista.
Za mladog doseljenika i nije nesreća da se ovde iskrca bez prebijene pare u džepu; za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novaca, ako se odlučio da sam sebi krči put samostalnom životu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada sve teškoće sa kojima će se sukobiti.“
Radio je teške fizičke poslove, učio jezik i nakon nekoliko godina upisao Kolumbija koledž u Njujorku. Istakao se ubrzo kao darovit student pa je bio oslobođen školarine. Kada je završio studije u Americi, vratio se u Evropu. Najpre je upisao Kembridž, a potom je započeo studije eksperimentalne fizike u Berlinu.
Jedan od njegovih najpoznatijih izuma su Pupinovi kalemovi kojima je omogućen prenos telefonskog i telegrafskog signala na velike udaljenosti. Iako ga je ovaj pronalazak proslavio, Pupin je govorio da „pronalasci stare i na njih se nadovezuju novi, i kako su to dela stvaralačkog duha smrtnih ljudi, i oni su sami smrtni.“
Pedagoški rad ga je ispunjavao, a o tome svedoči činjenica da je svrstan na listu najboljih profesora elektrotehnike svih vremena. Nekoliko njegovih učenika dobitnici su Nobelove nagrade.
Malo je poznato da je učestvovao u osnivanju Nacionalne vazduhoplovna i svemirska administracije, poznatije po skraćenici NASA. O tome postoje dokazi i fotografije sa prvog sastanka.
Često je isticao da je veliki uticaj na njega imala majka Olimpijada Pupin čije su reči bile njegova vodilja kroz život.
Najhladnija reka na svetu nalazi se u komšiluku, stručnjaci objašnjavaju njenu hladnoću
„Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju — oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave“, zapisao je Pupin majčine savete u autobiografiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Koje su najčešće higijenske greške koje ljudi prave?
Pexels
Čak se i ljudima koji vode računa o higijeni dešava da neke stvari vezane za čistoću svog tela rade neadekvatno ili ne rade uopšte.
Aktivni.si piše šta je to što mnogi rade pogrešno i što bi mogli zarad svoje higijene da unaprede.
Koriste samo antibakterijski sapun
U strahu od bakterija i virusa, da li ste svoj uobičajeni sapun za ruke zamenili antibakterijskim? Ovim potezom ste verovatno hteli da se bolje zaštitite od mikroorganizama, ali ste možda napravili štetu svojoj koži. Možda sada ispirate mnogo više bakterija sa svojih ruku, uključujući i one koje su korisne i treba da ostanu na vašoj koži. Naš savet je da se vratite običnom sapunu, a antibakterijski koristite samo povremeno.
Ne upotrebljavaju konac za zube
Verovatno perete zube dva puta dnevno, ali vam nedostaje vremena i volje za njihovo čišćenje koncem. Međutim, to je izuzetno važno, jer konac za zube može da spreči razvoj karijesa i u dugom roku uštedi vam puno novca, koje biste dali svom zubaru, a da ne pričamo o bolovima i izgubljenom vremenu.
Čak i nakon pranja zuba, između zuba ostaju čestice hrane, koje se mogu ukloniti zubnim koncem. Ako to ne učinite, mogu se pretvoriti u plak i kamenac, koje ne možete očistiti redovnim četkanjem. Primetićete i da imate mnogo svežiji dah kada redovno koristite konac za zube. Vredi odvojiti nekoliko minuta duže za oralnu higijenu i tako sprečiti pojavu neprijatnih zubnih oboljenja.
Tuširaju se prečesto i predugo
Mnogi ljudi se leti tuširaju više puta da bi se osećali svežim i čistim nakon znojenja, dok se zimi tuširaju vrelom vodom i to u prilično dugom trajanju. I jedno i drugo nije poželjno i može dovesti do zdravstvenih problema, a evo i zašto.
Naša koža ima i dobre bakterije i jedinjenja koje je hidriraju, bore se protiv neprijatnog mirisa, sprečavaju upale i osip… Dugim ili ponovljenim tuširanjem sve to isperemo sa kože, zbog čega ona postaje suva i iritirana. Proizvodi koje koristite za pranje takođe mogu biti deo problema (izaberite ih mudro!).
Ne kažemo da treba da odustanete od tuširanja. I dalje se operite posle vežbanja i drugih aktivnosti zbog kojih se znojite. Ako se tuširate nekoliko puta dnevno, radite to samo po nekoliko minuta i koristite mlaku i toplu vodu, ne vruću.
Koriste previše grubo sredstvo za čišćenje lica
Ako koristite oštre pilinge i sredstva za čišćenje lica da biste se rešili problema sa kožom, možete ih dobiti još više. Prečesto i grubo čišćenje će isušiti i iziritirati lice, i koža će postati veoma osetljiva na dodir. Moguće je da će doći do proizvodnje viška masti da bi se nadoknadio nedostatak vlage, što će zatvoriti pore i dovesti do nečistoća. Naći ćete se, dakle, u začaranom krugu.
Preporučujemo da se o kupovini kozmetičkih proizvoda konsultujete sa kozmetičarem ili drugim stručnjakom, koji će moći da vam kaže šta odgovara vašem tipu kože. Zatim vam savetujemo da napravite zdravu rutinu koja će vašoj koži dati sve što joj je potrebno.
Simptomi “skrivenog dijabetesa” koje ne treba ignorisati
Pixabay.com
Od posledica dijabetesa nedavno je u 59. godini preminula novinarka i voditeljka Gorica Nešović. Pre tri godine je otkrila da je bolesna, a nije znala da je bolest počela da je “nagriza” deceniju pre nego što je šećer dostigao 30.
Dijabetes je podmukla bolest koja ne daje znake, a kada su simptomi već vidljivi, bolest je u poodmakloj fazi. O tome Šta je to “skriveni dijabetes” i kako da ga prepoznamo na K1 televiziji govorio je endokrinolog dr Đuro Macut.
– Ovo je tako jedna snažna poruka za javnost da je dijabetes svuda oko nas i da je izuzetno neprepoznat. Toliko je dugo ona bolovala, a da nije ni znala. Ako govorimo o brojevima obolelih, to je moderna epidemija, smatra se da više od 700 miliona ljudi boluje u svetu. Gorica je, nažalost, bila jedna od njih sa svim komplikacijama koje su mogle da je zadese – kazao je doktor.
Gorica Nešović dijabetes je otkrila sa deset godina zakašnjenja, a razlog tome su nejasni simptomi koje ne shvatamo ozbiljno.
– To je jedna podmukla bolest i nemate jasne simptome. Ne primećujete u početku da vam šećer raste. To je ta neka kompenzacija i ljudi se adaptiraju i to je klasična priča za tip 2 dijabetesa. Simptomi traju godinama i neprepoznati su. Ali kod osoba koje imaju povećanu telesnu masu, koje imaju možda u porodici dijabetičare, treba tražiti razlog da neko možda ima povećan šećer, ukoliko ima gubitak u telesnoj masi, oseća umor, zamor… kao što je Gorica i navodila u svojim intervjuima – rekao je Macut.
Kako prepoznati prve znake dijabetesa?
– Kada neko počne da oseća umor, gubitak koncentracije, možda gubi na težini, ili počinje da ustaje noću da ide do toaleta, ili možda uzima više tečnosti u toku dana, jede mu se slatko… to je znak da u stvari možda imamo problem sa šećerom. Treba uraditi kontrolu glikemije. Ako to tada ne uradimo, možemo da pređemo preko tog perioda ranog dijabetesa ili predijabetesa kad imamo samo povećane jutarnje vrednosti šećera koje možemo izmeriti najjednostavnije aparatom za šećer iz prsta ili u laboratoriji. I mi posle te simptomatologije, koja može da traje nekoliko godina, stižemo u situaciju da pacijent stvarno počinje da ima ozbiljne simptome koji se razvijaju maksimalno – ističe Macut.
Preventiva
Endokrinolog navodi da je naš zdravstveni sistem, kada je reč o prevenciji odličan, ali da ljudi ne shvataju da treba da se posvete svom zdravlju i pre nego što osete bilo kakve simptome.
– Možda bi trebalo da se građani uslovljavaju da jednom u godinu dana odlaze na preventivne preglede. Ljudi imaju mogućnost da jednom, do dva puta godišnje urade sve analize i provere svoje zdravstveno stanje. Ali mislim da se to nedovoljno koristi – kaže on.
Doktor Đuro Macut objasnio je da se, kada je reč o privatnom sistemu zdravstvene zaštite, u nekim slučajevima preteruje sa analizama i pregledima, da su ljudi u neznanju počeli da govore da boluju od insulinske rezistencije, što nije bolest, već stanje.
– Dijagnostikovanje insulinske rezistencije poprima neviđene razmere. To je potpuno netačno, jer to nije bolest, nije dijagnoza, to je fiziološko stanje na nivou ćelija. Odnosno, patofiziologija ćelija koje se menjaju u stanju predijabetesa. Insulinska rezistencija je stanje na niovu organizma koje ne prepoznaje dovoljno sopstveni šećer – rekao je on.
