Pexels

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, rak je drugi vodeći uzrok smrti. Neki od najčešćih vrsta raka kod muškaraca uključuju: rak pluća, rak prostate, rak debelog creva i rak jetre, dok su žene sklonije raku dojki, pluća, štitne žlezde i raku grlića materice.

Treba reći da naš životni stil i naša ishrana igraju ključnu ulogu kad je u pitanju smanjivanje rizika od razvoja raka. Istraživači veruju da se mora istražiti ne samo šta jedemo, već i kada jedemo.

Prema studiji koji su sproveli istraživači s Instituta za globalno zdravlje u Barseloni, vreme kad jedemo takođe može određivati ko je u većem riziku od razvoja raka. Istraživači su otkrili da ljudi koji regularno jedu nakon devet uveče i ne ostave barem dva sata nakon jela pre nego što odu na počinak su u većem riziku od obolevanja od raka – u procentima to iznosi 25 odsto.

ZAŠTO SE TO DOGAĐA?

Biološki sat određuje i reguliše ciklus spavanja i budnost i ponavlja se svakih 24 sata i poznat je kao dnevni ritam. Ako biološki sat vašeg tela pravilno funkcioniše, od 21 sata nadalje, vaše telo bi polako trebalo da se priprema za počinak, a ne da postaje aktivnije, što se može dogoditi nakon jela.

O STUDIJI

Studija je proučavala 621 slučaj raka prostate i 1.205 slučajeva raka dojke te proučavala 872 muškaraca i 1.321 ženu koji nikad nisu radili noćnu smenu. Uz pomoć istraživača i upitnika, pitali su ih o vremenu kad jedu i spavaju.

Ljudi koji su rekli da idu da spavaju dva ili više sati nakon večere bili su u 20 odsto manjem riziku od razvoja raka dojke i prostate. Ipak, kad su jeli kasno, rizik od razvoja raka popeo se na 25 odsto.

“Naša studija je zaključila da je pridržavanje dnevnim obrazcima ishrane povezano s manjim rizikom od raka. Ovi nalazi naglašavaju važnost procene vremena u studijama o ishrani i raku”, rekao je doktor Manolis Kogevinas, glavni autor studije.

“Iako su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo zašto vreme uzimanja hrane utiče na rizik od razvoja raka, neki dokazi upućuju na to da bi to mogla biti posledica poremećenog obrasca spavanja”, dodaje.

Unsplash

Osobe koje čaj piju svakodnevno, kao nešto što čini njihov dnevni ritual, naviku bez koje ne mogu da zamisle svoj život, imaju veće šanse da žive duže od onih koje ovaj napitak ostavljaju samo za dane kada su bolesni. Velika epidemiološka studija čiji su rezultati objavljeni u medicinskom časopisu “Annals of Internal Medicine” prošle nedelje utvrdila je vezu između dugovečnosti i redovnog pijenja čaja. Kažu da je to zato što čaj sadrži supstance koje smanjuju zapaljenske procese, za koje se zna da su u osnovi mnogih bolesti.

Naravno, ovakve epidemiološke studije koje, između ostalog, utvrde da neka namirnica ili napitak čine dobro za zdravlje ima smisla raditi u sredinama u kojima se ta hrana ili piće koristi u velikoj meri. Tako su ranije studije o blagodeti ovog napitka rađene u Kini i Japanu, gde je zeleni čaj popularan, uvek donosile zaključke kako je on koristan za očuvanje dobrog zdravlja.

Nova studija je sada bila fokusirana na crni čaj, omiljeni i tradicionalni napitak u Velikoj Britaniji. Na Balkanu, a pogotovu kod nas, gde se čaj, za razliku od rakije ili vina, u retkim prilikama izborio za svakodnevnu upotrebu, ovakva istraživanja nemaju mnogo značaja. Od onih koji baš svakodnevno uživaju u pijuckanju najmanje dve-tri šolje crnog čaja mnogo su brojniji oni koji će reći da čaj ne piju ni kada su bolesni! Indijski, kako se kod nas obično zove crni čaj, lekari “stare škole” preporučiće eventualno kada nekoga muči dijareja, ali ne i kao redovnu zamenu za kafu, gazirana ili energetska pića.

Profesorka Maki Inoi-Čoi, epidemiolog s Univerziteta Minesota, sa singapurskim korenima, vođa studije, opravdano je fascinirana značajem koji čaj ima za zdravlje. Uostalom, rezultati objavljene studije, koja je koristila veliku bazu podataka u kojoj su i informacije o navici gotovo pola miliona Britanaca u vezi s pijenjem čaja, kažu da dve ili više šoljica crnog čaja dnevno za devet do 13 odsto smanjuju smrtnost kod ovih ljudi u odnosu na one koji ga nikada ne piju. Za nekoga je to možda skroman rezultat, ali sve se računa u borbi za dugovečnost.

Temperatura čaja ili dodavanje mleka ili šećera nisu promenili rezultate. Osim toga, praćeni su faktori rizika u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem, materijalnim statusom, pušenjem, pijenjem alkohola, ishranom, godinom, rasom i polom.

Crni čaj će kod onog ko ga redovno pije možda sprečiti pojavu gojaznosti ili nastanak nekih oboljenja srca i krvnih sudova, preduprediti razne upale, ali autori studije razumno su odustali da njegovu korist vezuju za manju mogućnost da se oboli od raka.

Doktor Marion Nestl, s Katedre za studije hrane na Univerzitetu u Njujorku, upozorila je da ovakve zaključke uvek moramo da prihvatimo uz dozu opreza i sumnje:

– Volim čaj, to je divan napitak, ali ovakve studije, zasnovane na posmatranju navika i zdravlja ljudi, ne mogu da dokažu uzročno-posledičnu vezu. Uvek mora da se postavi pitanje da li postoji još nešto u vezi s onima koji piju čaj što ih čini zdravijima – rekla je za agenciju AP dr Nestl.

Dakle, ako ste navikli da tokom hladnih jesenjih dana i zimi pijete šolju crnog čaja dnevno, u njoj uživajte i dalje jer nema dovoljno dokaza da zbog potencijalne koristi za zdravlje i “karte” za dugovečnost ovu naviku menjate tako što ćete se nalivati litrima crnog čaja.