Pixabay

Ako primetite neke od ovih simptoma srčanog udara, odmah potražite pomoć.

Neki srčani udari su iznenadni i intenzivni, ali mnogi počinju polako, uz blagi bol ili neprijatnost. Obratite pažnju i potražite pomoć ako osetite ove simptome.

Neprijatan osećaj u grudima

Mnogi srčani udari uključuju i osećaj neprijatnosti u grudima, koja traje više od nekoliko minuta ili može da nestane, pa se ponovo pojavi. Uključuje osećaj neprijatnog pritiska, stiskanja ili bola.

Kratkoća daha

Kratkoću daha može pratiti i neprijatan osećaj u grudima, ali i ne mora.

Neprijatnost u gornjem delu tela

Simptomi mogu da uključuju bol ili neprijatan osećaj u jednoj ili obe ruke, leđima, vratu, vilici ili trbuhu, piše Heart.org.

Drugi znaci

Drugi znaci uključuju hladan znoj, mučninu ili vrtoglavicu.

Simptomi se razlikuju kod žena i kod muškaraca

Kao i kod muškaraca, kod žena je najčešći simptom srčanog udara bol u grudima ili neprijatan osećaj.

Ali žene imaju nešto veću verovatnoću nego muškarci da će doživeti neke od drugih uobičajenih simptoma, naročito otežano disanje, mučninu, povraćanje i bol u leđima ili vilici,

Naučite da prepoznate znake srčanog udara i ne zaboravite da čak i kad niste sigurni da se radi o infarktu, radije proverite sa lekarom, jer su u ovom slučaju minuti jako važni i mogu da sačuvaju život.

EPA

Uprkos suši, ova godina je donela puno meda, posebno kada govorimo o bagremovom medu, koji je za pčelare najvažniji, pa zbog toga što ga ima dosta maloprodajna cena nije znatno promenjena, ali je cena u otkupu na veliko niža nego prošle godine.

Kako je za Tanjug rekao predsednik Beogradskog udruženja pčelara Stanko Rajić, za razliku od prethodnih godina, ova je bila i više nego dobra godina, ne rekordna, ali blizu toga. Kada počne dobro i njen preostali deo je dobar. Što se tiče izvoza, Rajić je kazao da je trenutno stanje mirovanja jer još niko nije izašao sa jasnom cenom, pa to kod pčelara ostavlja sumnju.

On je dodao da je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) pre dve godine pustio u rad pogon za otkup i preradu meda u Rači, a sa idejom da se većina meda proizvedenog u Srbiji otkupi i plasira na inostranom tržištu preko tog pogona, kako bi se, kako ističe, postigla što je moguće viša cena.

Zbog pojave i sve većeg prisustva falsifikovanog meda na tržištu, Rajić kaže da se godinama unazad ulažu izuzetni napori da se to suzbije i da je hemijska analiza meda jedini sigurni i precizni pokazatelj.

– Na Svetskom kongresu meda u Kanadi 2019. čak 40 odsto uzoraka meda je bilo neispravno. Običnom građaninu je jako teško da proceni da li je med pravi, i bez hemijske analize to je jako teško – kažu u Beogradskom udruženju pčelara. Dodaje da Beogradsko udruženje pčelara u Centru za ispitivanje namirnica svake godine radi hemijsku polensku analizu meda iz malih urbanih pčelinjaka svake godine i tako dobiju potvrdu da je med besprekorno čist.

– Beogradsko udruženje pčelara se bavi i urbanim pčelarstvom, med koji trenutno vrcamo je med iz košnica koje se nalaze na krovu ove zgrade Navigator na Novom Beogradu. Imamo na još nekoliko lokacija tako male pčelinjake i svake godine radimo hemijsku i polensku analizu u Centru za ispitivanje namirnica, koji je ovlašćena laboratorija – objasnio je Rajić.

On ističe da se svake godine dobija sertifikat, koji je, prema njegovim rečima, veoma skup, ali koji potvrđuje da je med besprekorno čist. Dodaje da se čist med kristališe, kao i da ne treba da bude potpuno proziran, već blago mutan i da su to neke dve stvari koje građani mogu da uoče.

– Kristalisan – to mu je prirodno svojstvo. Falsifikatori još nisu uspeli da naprave kristalisan med. Bagremov se teško kristališe, ali svi ostali zavisno od procenta glukoze i fruktoze u sebi, neki brže, ili nešto kasnije, ali sigurno. Takođe, iako nije sasvim siguran pokazatelj, tegla mora da bude zamućena, med treba da bude mutan, ne onako staklast, potpuno čist – rekao je Rajić.

I nedavno istraživanje sprovedeno u Hrvatskoj pokazuje da tamošnji kupci takođe nemaju poverenja o sadržaju deklaracija i označavanju porekla hrane. Med je bio u vrhu liste među proizvodima za koje izražavaju sumnju.

Evroparlamentarka Biljana Borzan, članica evropskog Odbora za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača, izjavila je da je na uzorku od oko 800 građana ispitivana njihova percepcija o proizvodima s kojima se najčešće manipuliše.

Borzan je istakla da je med je proizvod koji je odabralo više od 50 odsto ispitanika, što ne iznenađuje obzirom na manjkavost zakonodavstva EU koje dozvoljava oznaku “mešavina EU/ne-EU meda”, kao i zbog velikih količina falsifikovanog proizvoda iz uvoza.

– Za med je potrebno uvesti obavezno označavanje tačne zemlje ili zemalja porekla, jer su sadašnje oznake izuzetno neodređene. Na listu prioriteta parlamenta stavili smo izmene načina označavanja porekla hrane, pogotovo meda i mesnih proizvoda – istakla je ona i dodala kako je cilj da se zatvore rupe u propisima koje omogućuju lov u mutnom, a građani bolje informišu o hrani koju kupuju.

Najviše proizvođača hobista, za sopstvene potrebe

Rajić je kazao i da je broj profesionalnih pčelara jako mali, da je najviše hobista, ljudi koji u pčelarstvu uživaju i imaju proizvode za sopstvene potrebe, nešto manji broj je onih kojima je, kako kaže, dodatni izvor prihoda. On je dodao da je potražnja za ostalim proizvodima od meda relativno mala, da ljudi te proizvode koriste tek kod lečenja, ali da se oni mogu koristiti stalno.