Zujanje u ušima ili tinnitus ne dolazi spolja, ali zbog konstantnog prisustva prilično smanjuje kvalitet života
Da li vam se dogodilo da u ušima, ili jednom uhu, imate konstantno prisutno zujanje, nalik vuvuzeli, ali koje ne dolazi spolja. Ono je u vašim ušima i samo ga vi čujete. Ova tegoba relativno je česta, a ljudima koji je imaju u priličnoj meri smanjuje kvalitet života. A o kakvoj pojavi je reč i zašto nastaje, objašnjava otorinolaringolog prof. dr Borivoj Babić iz Instituta za otorinolaringologiju Kliničkog centra Srbije.
– Zujanje u ušima, ili tinnitus,predstavlja simptom u kojem je dominantan osećaj zvuka, ali koji nema izvor u spoljašnjosti. Znači, to nije zvuk iz okruženja koji mogu da čuju i drugi. On je u ušima određene osobe, a do njegove manifestacije dovode određeni uzroci. Povremeno se sreće kod petine stanovništva, s tim što je kod starijih osoba znatno češći.
* Da li je svako zujanje isto?
– Nije, i u tom smislu postoji objektivno i subjektivno zujanje. Objektivno zujanje je ono koje lekari mogu da čuju primenom određenih metoda tokom pregleda. Reč je o tihim zvucima koje proizvodi proticanje krvi kroz krvne sudove, ili se stvaraju pri kontrakciji malih mišića u srednjem uhu. Ovo zujanje smatra se objektivnim, zato što je proizvedeno u telu određene osobe. Objektivni tinnitusne pravi velike probleme i uklanjanjem uzroka može da se utiša.
AKUSTIčNA TRAUMA
Zujanje u ušima često se javlja posle boravka u diskoteci, na koncertu, posle lova ili pucanja u streljani. U najvećem broju slučajeva ovo zujanje je blago i obično spontano prođe posle nekoliko sati, a najduže sutradan. Ako se ovako nešto dogodi, reč je o prolaznoj akustičnoj traumi, od koje je za oporavak slušnih ćelija potrebno da prođe samo nekoliko sati.
* A kako nastaje subjektivni tinnitus?
– On je kompleksniji, jer nastaje usled poremećaja ili oštećenja u samom čulu sluha i centralnom slušnom putu. Ovde se radi o poremećaju nervnih mehanizama u slušnom putu i centrima za sluh u mozgu. Subjektivni tinnitusgotovo je uvek povezan sa oštećenjem sluha. Međutim, veće oštećenje sluha ne znači i jače zujanje u ušima. Zato je važno znati razloge koji dovode do oštećenja sluha, da bi se on donekle zaštitio.
* Zbog čega najčešće dolazi do oštećenje sluha?
– Oštećenje sluha najpre nastaje procesom starenja, mada može da bude i genetski uslovljeno, i u tom slučaju javlja se ranije. Osim toga, može da nastane i delovanjem spoljašnjih faktora, na primer, kod osoba koje borave u bučnom okruženju, koje slušaju glasnu muziku, kod radnika u industriji, lovaca, policije… Zapravo, gde god je prisutna prevelika buka. Međutim, da li će nekom sluh oslabiti, zavisi od njegove osetljivosti, što je potpuno individualno. Granica podnošljivosti slična je kao i kod bola. Neko može da izdrži više, a da ne reaguje, a neko ne može baš ni malo. Tako je i kod subjektivnog tinnitusa.
* Da li svaka buka uništava sluh?
– Ako buka nakon izvesnog vremena prestane i dođe do pauze, moguć je oporavak sluha. Ali, ako je buka suviše jaka, a pauze kratke, trajno oštećenje sluha je neminovno. Zujanje u ušima ostaje i onda kada buka prestane. Ona najčešće oštećuje mogućnost uha da prima visoke frekfencije i omogući razumevanje govora.
* Da li ova vrsta nepodnošljivog zujanja može da se leči?– Upravo to predstavlja veliki problem, jer za sada nema odgovarajućeg leka. Subjektivni tinnitusje centralni fenomen i predstavlja posledicu dešavanja u mozgu. Metoda koja se u ovom trenutku eksperimentalno ispituje, ali za koju se još ne može reći da će imati kliničku primenu, jeste transkranijalna magnetna stimulacija (TMS). Primenom ove metode, snažnim magnetnim poljem indukuju se struje u određena područja moždane kore, sa ciljem smanjivanja aktivnosti u delu mozga koji je odgovoran za tinnitus. Za sada metoda deluje, ali ne trajno, već samo dok se primenjuje.
* Da li to znači da je situacija bezizlazna za onoga ko stalno čuje zujanje?
– Iako trajnog rešenja nema, postoje lekovi koji tinnitussmanjuju, ali samo dok se daju intravenski. Praktično, trajni efekat oslobađanja od zujanja se ne postiže. Međutim, imajući na umu da je ovaj simptom gotovo uvek povezan sa oštećenjem sluha, treba uzeti slušni aparat jer deluje slično kao i TMS metoda, i skoro uvek smanjuje zujanje. S obzirom na to da potpunog terapijskog rešenja nema, treba obratiti pažnju na preventivu. To znači da treba izbegavati sve bučne ili praskom izazvane situacije koje mogu izazvati oštećenje sluha sa tinnitusom.
ZUJANJE, ŠUŠTANJE, BRUJANJE…
Ljudi tinnitus opisuju kao zujanje, šuštanje, pištanje, zvonjenje, brujanje ili pucketanje. Može biti stalan, povremen ili pulsirajući. Javlja se u jednom ili oba uha, ili u glavi. Nekima jači šum ili zujanje ne smeta mnogo, dok drugima čak i slabiji šum može da remeti koncentraciju, izaziva nesanicu ili pojačava osetljivost na normalan zvuk.
KRILA LEPTIRA
Zujanje u uhu u vidu šuškanja, često praćeno i osećajem zapušenosti, može biti i posledica postojanja cerumenskog čepa, odnosno čepa ušne masti. Ukoliko se pregledom ustanovi da je to razlog ovog neprijatnog osećaja, problem se lako rešava – ispiranjem uha ili čišćenjem određenim instrumentom. Zujanje koje se povremeno javlja u vidu lupkanja leptirovih krila, najčešće predstavlja posledicu nekontrolisanog grčenja stapedijalnog mišića, najmanjeg mišića u ljudskom organizmu, koji se nalazi u srednjem uhu. Osećaj je sličan kao kada nekome igra oko, samo što u ovom slučaju postoji neprijatan zvuk, koji najčešće brzo prolazi.
