Foto: Pixabay/OliverKepka
TA je nastala 60-ih godina prošlog veka i njen tvorac je Erik Bern. Bern, pionir radikalnog pristupa na području psihijatrije. Za sobom je ostavio duboku i sistematičnu teoriju ličnosti i raspon alatki koje se koriste svuda u svetu.
Iako je Bern započeo svoju psihoterapijsku karijeru kao psihoanalitičar, kroz svoju praksu iznova je nailazio na ograničenja ovog modela i menjao ga, tako da je psihoterapija koju je on radio bila daleko od psihoanalize, i na kraju se pretvorila u poseban terapijski modalitet, piše Stetoskop.info.
TA je stekla veliku popularnost pošto je Bernova knjiga ’Koju igru igraš?’ postala bestseler.
Termini poput: ’psihološke igre’, ’unutrašnje dete’, ’životni scenario (priča)’, ’ja sam OK, ti si OK’… su iz transakcione analize kroz popularnu kulturu ušli u svakodnevni govor i tu se odomaćili.
TA je socijalna psihologija koja se tokom poslednje četiri decenije razvila tako da je postala deo psihoterapije, savetovanja, edukacije i organizacionog razvoja. Ona je zvanično prihvaćena kao psihoterapijski modalitet od strane Evropske asocijacije za psihoterapiju – EAP.
Transakciona analiza je optimistična i humanistička u svojoj suštini i kao teorija i psihoterapijska praksa, zasniva se na tri pretpostavke:
- Svi ljudi su bazično u redu.
- Svi ljudi imaju kapacitete da misle (osim osoba sa teškim moždanim oštećenjima).
- Svako donosi odluku o svojoj sudbini (uglavnom od treće do šeste godine), ali tu odluku može da promeni.
Ovo, ukratko, znači da svako od nas, ma šta da radi ili je radio u životu, ima jezgro koje je bazično u redu i sa kojim je rođen, da može da misli i odlučuje za sebe i da može da promeni svoj put ako mu u nekom trenutku života više ne odgovara.
Rad u transakcionoj analizi se bazira na analiziranju strukture ličnosti klijenta, njegovih obrazaca komunikacije sa drugima, njegove lične istorije i naravno njegovog doživljaja svega toga.
Jako je bitno da u TA klijent i terapeut idu ka postizanju jedne specifične terapijske promene. Što znači da je relativno jednostavno proceniti da li je terapija bila uspešna ili ne, i u kojoj meri. Često se desi da jedna promena vodi ka drugoj, nekad spontano, a nekad kroz nastavak terapije, te da kvalitet života klijenta nastavlja da se poboljšava i po završetku terapije.
TA je ugovorni terapijski model u kome klijent i terapeut preuzimaju svoj deo odgovornosti za tok terapijskog procesa. Ona podrazumeva aktivno učestvovanje klijenta u izboru ishoda terapije, ali i puta kojim se do tog cilja dolazi. Klijent je uključen tokom celog procesa, i njegova volja i angažovanje su, uz stručnost terapeuta, najbitniji kriterijumi za uspeh.
Zato je transakciona analiza dobrovoljna terapija i podrazumeva da klijent dolazi motivisan da promeni nešto kod sebe, u svojim odnosima ili svom životu.
U oblastima praktične primene, TA kao psihoterapeutski pravac može da se koristi u lečenju svih tipova psiholoških poremećaja, od svakodnevnih životnih problema do teških psihoza. Transakciona analiza se primenjuje u radu sa pojedincem, parom ili grupom.
