Upala sinusa kod dece

Oboljenje paranazalnih šupljina jeste upala sluznice jednog ili više sinusa. Kod novorođenčeta su razvijeni samo etmoidni sinusi i začetak maksilarnih sinusa. Druge paranazalne šupljine se razvijaju postepeno tokom detinjstva. Zbog toga se kod odojčeta javlja isključivo etmoidni i maksilarni sinusitis. Sfenoidni sinusitis se javlja kod predškolskog deteta, a frontalni tek u školskog deteta. Najčešća je infekcija maksilarnih sinusa. Postoji niz faktora koji potpomažu pojavu i održavanje infekcije. To su: anatomske malformacije (devijacija nosne pregrade, polipi, adenoidne vegetacije i drugo) kojie ometaju drenažu paranazalnih sinusa i slobodno disanje na nos; konstitucionalni (alergija, cistična fibroza, sindrom nepokretnih cilija, imunodeficit) i spoljni uzroci (aerozagađenje, ronjenje, plivanje). Kartagenerov sindrom je nasledna bolest, koju karakteriše hronični sinusitis, bronhiektazije i situs inverzus. U osnovi bolesti je sindrom imotilnih cilija. Oboljenje se manifestuje kao akutna ili kao hronična upala.

Akutna upala sinusa


shop.produzizivot vertikalni baner

Akutna upala sinusa se najčešće javlja u toku kapljičnih bolesti kao što su gripa i šarlah, a može nastati i kao posledica upale adenoidnih vegetacija.

Etiologija

Među najčešćim uzročnicima upale sinusa, pored virusa, ubrajaju se pneumokok, beta-hemolitički streptkok grupe A, hemofilus influence i moraksela kataralis. Upala paranazalnih sinusa je često udružena sa infekcijom gornjih disajnih puteva i javlja se kao komplikacija akutnog virusnog rinosinusitisa.

Klinička slika

Bolest postaje klinički značajna kada se na virusnu infekciju nadoveže sekundarna bakterijska infekcija. Bolest se manifestuje povišenom temperaturom, glavoboljom, bolovima, i otokom lica u predelu iznad zahvaćenog maksilarnog sinusa, gnojnom sekrecijom iz nosa i slivanjem gnojavog sekreta niz zadnji zid ždrela.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja radiološkim metodama (ultrazvuk paranazalnih šupljina, rendgen paranazalnih šupljina, CT paranazalnih šupljina). Na rendgenu paranazalnih šupljina uočava se jednostrano ili obostrano zasenčenje upaljenog sinusa.

Upala sinusa kod dece; FOTO: http://www.westervillepediatricspecialists.com/blog/post/how-to-tell-the-difference-between-sinusitis-and-a-cold.html

Upala sinusa kod dece; FOTO: http://www.westervillepediatricspecialists.com/blog/post/how-to-tell-the-difference-between-sinusitis-and-a-cold.html

Komplikacije mogu biti u vidu hroničnog sinusitisa, orbitalnog ili celularnog apscesa, osteomijelitisa frontalne kosti, meningitisa, a najteža komplikacija je tromboza kavernoznog sinusa.

Lečenje

Upalu sinusa treba uvek lečiti antibiotikom bez obzira na mogućeg uzročnika. Primenjuje se amoksicilin ili amoksicilin-klavulonska kiselina u trajanju od dve do tri nedelje. Alternativna terapija je sulfametoksazol-trimetoprim ili cefalosporin II ili III generacije. Terapija traje od 10 do 14 dana. Uz antimikrobnu primenjuje se simptomatska terapija koja podrazumeva primenu antipiretika, drenažu sinusa i higijensko dijetetski režim.

Hronična upala sinusa

Hronična upala javlja se nakon neizlečenje akutne upale sinusa, zbog nedovoljne drenaže ili anatomskih malformacija. Dete koje ima hroničnu upalu sinusa je bledo, slabijeg apetita, s povremenim supfebrilnim temperaturama, žali se na glavobolju, kašlje suvo i otežano diše na nos. Povremeno se žali na bol u epigastrijumu, koji je posledica hiperaciditeta želudačne sekrecije koja nastaje nakon gutanja sluzavog sekreta. Dijagnoza se postavlja radiološkim metodama. Lečenje hroničnog sinusitisa podrezumeva primenu antimikrobne i simptomatske terapije, a nekad je potrebno primeniti operaciju adenoidnih vegetacija i tonzila. Ako je alergija uzrok bolesti primenjuje se ekspoziciona profilaksa, antihistaminicima i intranazalnim kortikosteroidima.

Ukoliko Vam se svideo naš tekst, zamolili bismo Vas da nas podržite tako što ćete nas pratiti na Facebook-u ili Twitter-u. Ostanite sa nama i upoznajte nas bolje >>!

Pročitajte još

Original Article

POVEZANE OBJAVEVIŠE OD AUTORA