Postoje brojna narodna verovanja i običaji vezani za tretiranje određenih bolesti. Uglavnom su u pitanju razni ekstrakti biljaka za koje se smatralo da imaju lekovita dejstva. Premda se ne treba slepo prepustiti svim starim verovanjima, naročito kada su u pitanju ozbiljnija zdravstvena stanja, ne treba ni odbacivati ono što nam je priroda podarila.
Ljudi današnjeg vremena su u prednosti, jer uz pomoć savremenih medicinskih i tehnoloških dostignuća, možemo tačno utvrditi koji narodni lek je samo bajkovita priča, a koji zapravo ima naučnu osnovu. U ispitane i dokazane lekovite biljke spada i Uva, zimzeleni žbun iz porodice Ericaceae, koja je rasprostranjena po celoj planeti i otporna na većinu vremenskih uslova.
Uva (lat. Uva ursi), poznata još i kao medveđe grožđe, spada u grupu bobičastog voća koje medvedi vole da jedu i koje se tokom istorije često koristilo u medicinske svrhe. Listovi su gusti, tvrdi i tamno zeleni, od maja do jula cveta belim ili blago roze cvetovima, a s jeseni rađa okrugle, crvene bobice koje mogu opstati i tokom zime.
Poznato je da su neka indijanska plemena koristila plodove uve u ishrani, i da se plodovi i danas mogu koristiti za izradu džemova i sosova, ali važno je pomenuti da se lekoviti čaj od uve ne pravi od plodova, već samo od listova, jer listovi sadrže korisne materije o kojima će kasnije biti reči. Tradicionalno, uva se koristila za lečenje još od 2. veka, i uglavnom se vezivala za infekcije urinarnog trakta, a tako je i danas, kada znamo da uva poseduje antiseptička, antilitička, i diuretička svojstva.
Antiseptička svojstva potiču od arbutina, koji izvlači višak vode iz ćelija, i na taj način umanjuje broj bakterija (kojima je voda potrebna da bi opstale) u bubrezima i urinarnom traktu. Lekari danas često preporučuju čaj od uve kod urinarnih infekcija, i kod ljudi koji su skloni bubrežnim infekcijama. Čaj od uve može se piti kao deo preventivne nege, ali i kao deo terapije, a u zavisnosti od ozbiljnosti infekcije pije se sam, ili u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama, naravno, po preporuci lekara.
Međutim, da bi čaj od uve imao svoja blagotvorna dejstva, potrebno je da PH urina bude veći od 7. Ukoliko je PH manji od 7, potrebno je promeniti ishranu kako bi se smanjila kiselost organizma, a ukoliko već postoji urinarna infekcija, neophodno je uz čaj od uve koristiti i druge medikamente.
Antilitička svojstva ogledaju se u sposobnosti uve da rastvara kristale, što u bubrezima, što u celom telu. Tako da se, osim za prevenciju i pomoć u lečenju kamena u bubregu, uva nekad koristi i za artritis, i druge bolesti zglobova. Od izuzetnog je značaja prvo se konsultovati sa lekarom, jer nisu sve tegobe u bubrezima nastale od istog uzroka, i premda postoje neke za koje je čaj od uve uputan, kod drugih bi mogao da ima neutralno, ili čak neželjeno dejstvo, te ga nikako nemojte uzimati na svoju ruku.
Razbijanjem kristala i kristalizovanih minerala ubrzava se proces zarastanja oštećenog tkiva, pa se čaj od uve može koristiti i radi pomoći organizmu ukoliko postoje površinske rane, iritacije, površinski herpes.
Diuretička svojstva uve potiču od brojnih antioksidansa koje ova biljka sadrži, koji u kombinaciji sa arbutinom, pospešuju izbacivanje viška vode i štetnih materija iz organizma. Za razliku od mnogih farmaceutskih diuretika, čaj od uve ujedno i hidrira organizam, i čuva nivoe kalijuma, čijim gubitkom dolazi do malaksalosti i razdražljivosti. Izbacivanjem viška vode, kao i podsticanjem češćeg mokrenja, čaj od uve pomaže i pri smanjenju telesne težine.
Čudesni sastojak uve je tanin, ali upravo zbog njega treba voditi računa o preporučenim dozama. Preterivanje nikada nije dobro, koliko god da je nešto zdravo. Ukoliko prvi put pijete čaj od uve, počnite od blagog rastvora i manje količine, da biste videli kako vam organizam reaguje. Tanin je ono što blagotvorno deluje na stomak, ali prekomernom upotrebom dolazi do kontraefekta, odnosno preterane stimulacije stomačnog tkiva, koje može dovesti do neželjenih efekata. Tanin takođe deluje na krvne sudove, što pomaže regulisanju krvog pritiska, ali preterivanje može da izazove druge probleme.
Ovaj element se akumulira u listovima uve tokom jedne sezone, te od trenutka branja zavisi i koncentracija tanina, koja u najgorem slučaju može da dostigne i do 40%. Ukoliko ne gajite sopstvenu biljku, ne možete znati kada je ubrana, pa je najbolje da se držite preporučenih doza i uživate samo u blagodetima ove biljke. Zbog jačine dejstva, ne preporučuje se konzumacija čaja od uve u trudnoći, kod dece i tokom dojenja.
Čaj od uve spada u čajeve koji se preporučuju za ženske probleme, ali vredi napomenuti da je izuzetno koristan i muškarcima koji boluju od uvećane prostate. Simptomi uvećane prostate slični su klasičnoj urinarnoj infekciji, odnosno javlja se češća potreba za mokrenjem, naročito noću, promene u mlazu i konstantan osećaj da je bešika puna, čak i neposredno nakon mokrenja. U tom slučaju, često se prepisuje i upotreba čaja od uve, i to dve ili tri šolje dnevno.
Lekovita upotreba za žene
Urinarne infekcije. Premda urinarne infekcije ne štede ni muškarce, ipak su im žene znatno sklonije. Za to je kriva fizionomija ljudskog tela, pogodniji uslovi za razmnožavanje bakterija i kraće putanje koje treba da pređu. Najčešći, i jedan od upornijih, izazivača urinarnih infekcija je bakterija Ešerihija koli. Brojni su načini na koji može doći do širenja ove bakterije iz creva u urinarni trakt, a da biste je se trajno rešile, potrebno je mnogo strpljenja i discipline.
Čaj od uve može biti koristan u borbi protiv ove bakterije, i preporučuje se njegova upotreba. Naravno, doziranje, kao i odabir drugih lekova, treba da prepustite svom lekaru, jer pozicija žarišta infekcije, brojnost bakterija, kao i drugi zdravstveni faktori, mogu umnogome da utiču na tok terapije.
Ono što je ključno, jeste vođenje računa o kiselosti organizma i menjanje životnih navika i ishrane, kako bi se ona umanjila. Time se ostvaruje dvostruka dobit – prvo u tome što se u baznoj sredini omogućava antiseptičko dejstvo čaja od uve, a drugo jer već sama bazna sredina organizma nije pogodna za razvitak upala i bakterija, pa će se i imunološki sistem mnogo bolje boriti protiv uljeza.
Osim ešerihije koli, uočen je i pozitivan efekat čaja od uve i na druge bakterije, poput Stafilokoka i Kandide. A kako uva podstiče čišćenje bubrega, creva, i pražnjenje bešike, nije zgoreg s vremena na vreme pročistiti se blagim rastvorom radi prevencije.
Čaj od uve može da pomogne i kod drugih problema urinarnog trakta, čak i kada se radi o upali bešike ili jajnika. U slučaju upale jajnika često je prepisana doza i do tri šolje dnevno.
Kontraindikacije. Kao i kod svih lekova, prirodnih ili veštačkih, jedan od prvih pokazatelja da vam nešto ne prija, jeste izostanak delovanja u predviđenom vremenskom roku. Čaj od uve bi trebalo koristiti najviše 5 dana u jednoj turi, i to u zavisnosti od recepta i primene, jednom godišnje, a najviše 4 puta godišnje.
Ukoliko tokom prvih nekoliko dana upotrebe ne primetite nikakvo poboljšanje simptoma, znači da uslovi vašeg organizma nisu odgovarajući za pozitivno delovanje čaja od uve. To znači da se njeni aktivni elementi rastvaraju u vašem organizmu, ali ne postižu željene rezultate, odnosno negde se ili talože, ili samo remete funkcije drugih organa koji se bore sa infekcijom. Bilo da je infekcija previše jaka, ili je kiselost previše izražena, ukoliko pozitivni efekti izostanu, treba prekinuti sa upotrebom da se ne bi dodatno opterećivao organizam.
U tom slučaju neophodno je konsultovati se sa lekarom. Ukoliko ne postoji infekcija ili problem kojeg ste svesni, već samo konzumirate čaj od uve preventivno, odaberite blaži rastvor, uradite terapiju jednom ili dvaput godišnje, i ukoliko primetite bilo kakve negativne posledice (dekoncentracija, povraćanje, nesvestica, tamnija boja urina, žuta boja na koži ili beonjačama) obustavite tretman.
Generalno pravilo kojim se možete voditi za bezbrižnu konzumaciju čaja od uve jeste: ne više od 1g uve dnevno, ne duže od 5 dana konzumacije zaredom, i ne više od 5 tretmana godišnje.
Alkalizacija organizma. S obzirom na to da čaj od uve praktično nema dejstvo u kiseloj sredini, ukratko ćemo se pozabaviti ovim fenomenom. PH vrednost organizma možete proveriti u bilo kojoj laboratoriji, ili čak kod kuće uz pomoć test trake, a ono čemu treba težiti je bazni, odnosno alkalni PH, što je sve preko 7. Ukoliko vam je PH tačno 7, neutralan je, a sve ispod toga je kiselo. Većini ljudi u današnjem vremenu, PH iznosi oko 6. Postoje brojni razlozi da smanjite kiselost organizma, čak i ako ne konzumirate čaj od uve.
Veća kiselost jednaka je većoj sklonosti ka upalnim procesima, infekcijama, raznoraznim oboljenjima. Prirodne odbrane organizma slabe i postaje mu sve teže da se izbori sa bakterijama, virusima i anomalijama, što s godinama samo vodi sve lošijem opštem zdravstvenom stanju. Neke od tegoba koje se vezuju za prekomernu kiselost organizma su: bolesti srca, krutost mišića, hronični umor, tegobe organa za varenje (nervozna creva, gastritis, grčevi), rematske tegobe, nervoza i anksioznost.
Alkalizacija organizma sprečava sve te loše procese i vodi ka fizičkom i mentalnom zdravlju. Faktori koji utiču na povišenu kiselost su ishrana i način života, naročito ukoliko ste stalno pod stresom, ukoliko konzumirate previše mesa, alkohola i cigareta, prerađenih šećera, transmasti i ne konzumirate dovoljno tečnosti.
Povećanjem fizičke aktivnosti i umanjenjem stresa već se znatno podstiče uspostavljanje PH ravnoteže u organizmu, ali da biste je u potpunosti uspostavili neophodno je povesti računa o ishrani.
Jedna od većih zabluda je da namirnice koje su kiselog ukusa, nužno povećavaju kiselost organizma, a istina je upravo suprotna – limun i jabukovo sirće su odlični za alkalizaciju organizma. Osim odgovarajućih namirnica, bitno je voditi računa i o kombinacijama koje se prave u ishrani, kako bi se varenjem iz svakog proizvoda izvukli blagotvorni sastojci.
Ukoliko razmišljate o korišćenju čaja od uve, obavezno se prethodno dobro informišite o namirnicama i ishrani koja podstiče baznost organizma, jer ćete samo tako moći da iskoristite lekovita svojstva uve.
Recepti
Lekoviti čaj od uve priprema se od listova, i to je najbolje ukoliko ste u prilici da nabavite cele listove, kako bi se duže očuvala njhova blagotvorna svojstva. Optimalni omer za pravljenje ovog čaja je jedna puna kašičica osušenih listova na 2dl ključale vode.
Kao i kod pripreme većine lekovitih čajeva, bitno je da se listovi ne kuvaju zajedno sa vodom, već se preliju ključalom vodom i poklopljeni odstoje 15-30 minuta (ili duže, ukoliko želite jači napitak, mada kada je u pitanju čaj od uve ne bi trebalo premašivati ovo vreme). Zatim se čaj procedi, prohladi, i lagano pije.
Česta je upotreba čaja od uve u kombinaciji sa sodom bikarbonom, zato što soda bikarbona podstiče alkalizaciju organizma, odnosno smanjenje kiselosti. Ukoliko se opredelite za ovakvu upotrebu, nemojte u čaj od uve da sipate sodu bikarbonu, već najmanje 15min pre ispijanja čaja, razmutite pola kašičice sode bikarbone u čaši vode i popijte.
Imajte na umu da uz kontinuiranu upotrebu ove kombinacije možete istovremeno i smanjivati kiselost i izvlačiti ono najbolje iz čaja od uve, ali samo ukoliko vam je kiselost organizma već niska, odnosno oko neutralne. Ukoliko je izraženija, potrebne su drastičnije mere kako bi se dovela u red i kako bi čaj od uve delovao.
Za upornije infekcije urinarnog trakta, čaj od uve može se kombinovati sa čajem od kukurizne svile, čajem od peršuna i brusnicom. Najbolje je suve sastojke promešati, pa koristiti omer 1 kašika čaja na 2dl vode.
Ukoliko patite od kamena u bubregu, napravite kombinaciju čaja od uve i čaja od breze. Listove oba čaja osušite, usitnite i promešajte. Jedna kašika je dovoljna za 2dl vode, pijte ga ohlađenog, najviše 5 šolja dnevno, ne duže od nedelju dana.
